Prete li novi zemljotresi? Seizmolog o nizu potresa u regionu: To je kao domine, ako jednu oborite, sve se pomeraju
Komentari13/05/2022
-17:20
Ne smiruje se tlo na Balkanu. Poslenje dve nedelje svakodnevno se beleže zemljotresi. Na sreću nisu jaki, te nema posledica. Seizmolozi kažu da su potresi povezani sa sa podizanjem seizmičke aktivnosti na čitavom Balkanu. Najteži je bio u Hercegovini 22. aprila jačine 5,7 stepeni po Rihteri, kada je poginula devojka (28) u Stocu. Taj zemljotres se osetio i u susednim zemljama - Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji.
Narednih dana u Bosni i Hercegovini registrovano je nekoliko potresa, ali i u Hrvaskoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji. U Srbiji su najčešća podrhtavanja osetili građani Čačka. Samo u četvrtak 12. maja bilo je četiri potresa. Prvi jačine 3,2 stepena po Rihteru, a naredna tri jačine oko dva stepena.
Seizmolog Slavica Radovanović kaže za Euronews Srbija da su učestali potresi mogu objasniti kao "preraspodela napona". Ona je to na slikovit način objasnila kao vožnju u punom autobusu gde kada neko izađe iz vozila ili pak uđe, obavezno dolazi do pomeranja svih putnika. Tako je i u Srbiji i zemljama regiona posle zemljotresa u BiH od 5,7 stepeni.
"Mi smo svi jedan isti prostor. To je kao da imamo domine poređane na stolu, pa kada jednu oborite sve se pomeraju. Ceo proces se sada prenosi u unutrašnjost Dinarida", navela je Radovanović.
Napominje da postoji više zona uticaja na prostor Balkana. Podseća da su posle zemljotresa u Zagrebu i u Albaniji, koje su dve krajnje tačke jednog prostora, seizmolozi rekli da će se sigurno dešavati jaki zemljotresi na tom potezu.
Ovo nije kraj
"To se i desilo bilo je Nevesinje, Petrinja, pa je bio zatim Mostar, gde je devojka poginula. Biće još, ovo nije kraj. Jedan deo energije od tog pomicanja malih blokova, koji čine veliku tektonsku ploču, preneo se kod nas preko Dinarida u zaleđe", naglasila je ona.
Zemljotresa će biti još, ali sreća za naše područje je što uglavnom nisu razornog karaktera. Seizmičke aktivnosti, navodi ona ukazuju da je u toku priprema nekog novog jakog zemljotresa.
"Ti zemljotresi se javljaju po obodu, a gde se skuplja velika seizmička energija tu je najčešće tišina. Vrlo verovatno da je to pripremna faza, odraz akumilacije seizmiške energije u nekom većem prostoru gde će se desiti zemljotres koji je jači od ovog", navela je ona.
Smatra da će Balkan u narednih deset godina potresti nekoliko jakih zemljotresa i da će se oni dešavati u onim prostorima gde dugo nije bilo takvih zemljotresa.
"To su zemljotresi od oko 6 stepeni Rihterove skale i sreća je da su se oni do sada dešavali u retko naseljenim područjima", rekla je Radovanović.
Upitana da li treba da strahuju građani Srbije, ona je rekla da nema mesta za paniku jer područje Srbije ne mogu da pogode "katastrofalni zemljotresi", kakvi se viđaju u japanu.
"Objekti koji su zidani i dobro proračunati, otporni su na potrese. Suština je u dobrom projektovanju. Zakonska regulativa u Srbiji je usaglašena sa evropskim standardima. Sve što je sagrađeno od osamdesetih na ovako ne bi trebalo da se sruši. U riziku su objekti građeni od cigle", navela je ona.
Tri najrazornija zemljotresa
Prema karti svih zemljotresa u regionu od 1960. godine, koju je objavio Evromediteranski seizmološki centar (EMSC), tri su bila najrazornija, od kojih su dva pogodila Albaniju.
Prvi, najjači, magnitude 6.9 po Rihteru dogodio se 15. aprila 1979. godine oko 15 kilometara od crnogorske obale, i u tom potresu je poginulo 129 ljudi. Drugi je 1. juna 1905. pogodio Skadar, bio je jačine 6.6 po Rihteru i tom prilikom je poginulo 120 ljudi. Treći i najrazorniji zemljotres dogodio se takođe u Albaniji 2019. godine - njegova jačina je bila 6.4 po Rihterovoj skali i tada je poginula 51 osoba.
"Ovo područje nije direktno izloženo najjačim zemljotresima, ali se nalazi u takozvanoj 'drugoj zoni', što znači da ipak ima potencijala za zemljotrese. Svi zemljotresi na Balkanu direktno su povezani sa podvlačenjem afričke ploče pod evropsku, što uzrokuje i zemljotrese i buđenje vulkana. Jedno od takvih mesta je i Etna, u Italiji", rekao je nedavno za Euronews Srbija prof. Dragan Milanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta.
On je pojasnio da se zemljotresi događaju i kada ploče "kleknu" jedna pod drugu, ali da se nikada ne zna intenzitet kojim će se to desiti, niti gde. Takođe, ne postoji ni neki univerzalan odgovor zbog kog se dešavaju zemljotresi, već geolozi i seizmolozi stalnim posmatranjem pokušavaju da shvate uzroke.
Komentari (0)