Šta su otvoreni podaci: Koristimo ih svakodnevno, a da to ni ne znamo

Jedan od ključnih faktora održivog razvoja su takozvani "otvoreni podaci", stav je Ujedinjenih nacija. Ali, često, građani ne znaju o čemu se radi. U najkraćem - to su javno dostupne, mašinski čitljive informacije, koje se dele bez ograničenja. Države koje svoje podatke čine dostupnijim su transparentnije, njihovi građani uključeniji u odlučivanje, a koristi ima i privreda. Zašto je vrlo verovatno da ih koristite i vi, pogledajte u nastavku.

Čim je počela godina, Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) objavila je izveštaj o zagađenosti vazduha u 2021. Saznali smo da je nivo zagađenosti alarmantan, ali i da je relevantan izveštaj moguće sastaviti veoma brzo, zahvaljujući državnom portalu otvorenih podataka, gde se nalazi veliki broj relevantnih podataka, pa i onih o zagađenom vazduhu.

"Ovaj izveštaj je bitan zato što pokazuje ono što se zove nezavisna ekspertiza. Dakle, kroz portal otvorenih podataka omogućeno je ne samo Nacionalnoj ekološkoj organizaciji, već i svim drugim, do naučnih institucija, do običnih građana da urade sopstvenu analizu tih podataka i zapravo vide šta se dešava u njihovom okruženju, što je njihovo ustavom zagarantovano pravo", rekao je za Euronews Srbija Dejan Lekić iz NEA.

Podaci se objavljuju automatski

Izveštaj Asocijacije pokazao je značaj otvorenih podataka, jer su omogućili sistematsku analizu, ali i činjenicu da na dostupnosti otvorenih podataka još mora da se radi. Na primer, u čak 17 gradova sa više od 50 hiljada stanovnika nema automatskog monitoringa nivoa štetnih čestica.

"Sem onog početkog zamajca već danas je jasno da tu nema nekog daljeg napretka, nekoliko samo organizacija koje poseduju velike količine podataka su te podatke stavile na raspolaganje - agencija za životnu sredinu, republički zavod za statistiku, dok neke druge, opet te podatke skoro pa sakrivaju", rekao je Lekić.

Vrednost otvorenih podataka je i u tome što se objavljuju automatski, uglavnom bez prethodne intervencije, što smanjuje mogućnost manipulacije. Na primer, proizvođači mogu da saznaju kakav im je sastav tržišta, poslodavci koliko ima neophodnog profila radnika, roditelji koliko ima pedijatara u mestu gde žive.

"Prvo to pospešuje razvoj naše ekonomije i naše nauke, a sa druge strane i društveni razvoj je donekle zavistan od raspoloživosti otvorenih podataka, da li ćemo različite društvene pojave identifikovati na vreme, da li ćemo pronaći rešenje za njih, bez otvorenih podataka teškoda ćemo dati odgovor na to pitanje", kaže Đorđe Krivokapić sa Fakulteta organizacionih nauka.

Arizanović: Otvoreni podaci su javno dobro

"Otvoreni podaci su javno dobro i mogu da se koriste u mnogim oblastima. Na primer, kada negde želimo da koristimo javni prevoz i uključimo Gugl mape, odnosno Gugl tranzit, upravo tada se koriste otvoreni podaci, jer Gugl mora da ih ustupi gradovima", rekla je za Euronews Srbija projektna koordinatorka UNDP Sanja Arizanović.

Istakla je da u Srbiji postoji takav servis za pet gradova: Užice, Kragujevac, Niš, Subotica i Beograd, kao i da je UNDP prvobitno podržao četiri grada, a da je Beograd time bio motivisan pa su vlasti prestonice same odlučile da ustupe te podatke građanima i turistima.

"Sve što predstavlja neku vrstu inovacija i tehnološkog napretka, jeste ono gde otvoreni podaci mogu da nađu svoje mesto. Srbija je zemlja koja ulaže dosta u tom kontekstu, ali ništa od toga ne može da se desi bez otvorenih podataka", rekla je Arizanović.

"Mi smo od 2017. zajedno sa Kancelarijom za IT i upravu, uz podršku Vlade UK, radili dosta na dostupnosti otvorenih podataka. Krenuli smo praktično od nule, a u međuvremenu je uspostavljen u Nacionalni portal otvorenih podataka, gde je, na primer 55 lokalnih samouprava, ali i mnogi drugi", rekla je.

Kao važnu promenu istakla je to što sada svaki građanin ima pravo da zatraži otvorene podatke, što ranije nije bio slučaj, ali i to što se sada mnoge kompanije podstiču da koriste otvorene podatke. Arizanović je navela i primer upotrebe otvorenih podataka u stanju ugroženosti poput pandemije kronavirusa.

"Na primer, tri dana nakon što je SZO objavila postojanje koronavirusa, objavljen je sekvencirani genom. Tek tada je postalo moguće da se radi na testovima i načinima lečenja", rekla je. 

Bez takvog načina deljenja podataka u naučnoj zajednici, ističe ona, ne bi bilo ni napretka u tim sferama društva.