Oko 90 odsto otpadnih voda završi u rekama, Momirović: U planu je izgradnja više od 7.000 kilometara kanalizacione mreže

Moramo da se izborimo sa problemom otpadnih voda u Srbiji i sačuvamo naše reke, jer to su evropski standardi kojima težimo, rekao je ministar saobraćaja Tomislav Momirović. On je na na prezentaciji ekoloških projekata pod nazivom "Čista Srbija" istakao da je cilj da u narednih 5 godina bude izgrađeno više od 7.000 kilometara kanalizacione mreže i 250 postrojenja za prečišćenje otpadnih voda.

"Sada je situacija takva da mi najveći deo naših otpadnih voda, više od 90 odsto, izbacujemo direktno u naše reke i iz tih reka uzimamo vodu za piće i ako nastavimo tim tempom, mi ćemo zaista našu prirodu uništiti", naveo je Momirović. 

On se upitao zašto ovo nisu prioritetne teme, nego je tema na primer Rio Tinto koji ne postoji trenutno, "koji trenutno ne postoji, a pitanje u kojem obimu će postojati". 

"Imamo jedan akutni ekološki problem koji se decenijama, koji se decenijama ne rešava i sa kojim mi sada pokušavamo ambiciozno da se uhvatimo u koštac", istakao je.

Ni Beograd nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

Ministar je ocenio da nama jesu neophodni auto-putevi ali kako je rekao novi auto-putevi i brze pruge su nam džaba ako ne izgradimo kvalitetnu ekološku i komunalnu infrastrukturu a pre svega kanalizacionu mrežu i postrojenja za preradu otpadnih voda.

Naveo je da je do sada u ovim oblastima urađeno malo i da između ostalih ni Beograd nema postrojenje za prečišcavanje otpadnih voda i da je on najveći grad na Dunavu bez takvog prečistača. To, kako je rekao, nije samo problem Srbije nego i Evrope zbog čega nam evropski partneri zameraju.

"Takvo postrojenje nije lako uraditi niti je to jeftin posao, ni za manju sredinu a ne za Beograd sa više od milion i po stanovnika", rekao je Momirović.

Ekologija prioritet vlade

Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Jelena Tanasković je ocenila da je ekologija prioritet sadašnje Vlade Srbije što potvrđuju i ulaganja u ovu oblast.

"Lane je za ekologiju u budžetu države bilo izdvojeno osam milijardi, rebalansom su dodate još četiri milijarde dok je za sledeću godinu, što iz budžeta što iz drugih izvora planirano 36 milijardi", rekla je ona.

Istakla je da je Ministarstvo zaštite životne sredine ove godine realizovalo više projekata iz ekologije i da će se oni nastaviti i sledeće godine i u tom smislu navela finansiranje zamene individualnih ložišta, kotlarnica u javnim institucijama.

"Kada je reč o prečistačima i kanalizacionoj mreži, potpisali smo ugovor sa Razvojnom bankom Saveta Evrope od 200 miliona evra čime ćemo finansirati izgradnju nedostajuće kanalizacione mreže i prečistača u 26 jedinica lokalne samouprave", rekla je ona.

Dodala je da je pokrenuta i izgradnja regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom i to u osam regiona i podsetila da je nedavno potpisan ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Francuskom razvojnom agencijom vredan 150 milioona evra upravo za ovu namenu.

Navela je da se prvi tenderi za izgradnju ovih centara mogu očekivati u prvom kvartalu sledeće godine.

Srbija nema infrastrukturu za upravljanje otpadom

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije Siniša Mitrović je naveo da smo ove godine imali dva važna događa iz oblasti ekologije a to su Glazgov 26, odnosno projekat dekarbonizacije, gde smo, kako je rekao, potpuno implementirani i otvaranje Klastera 4 posvećenog energetici i zaštiti životne sredine

Koliko su važni i koliki mogu biti benefiti od zelenih transformacija ilustrovao je podatkom da su naše direktne štete od klimatskih promena veće od 360 miliona evra godišnje.

"Mi nemamo infrastrukturu za upravljanje otpadom u Srbiji a posebno industrijskim i opasnim otpadom", istakao je on i dodao da nema privrednog rasta ni direktnih stranih, kao ni domaćih investicija bez infrastrukture za otpad i otpadne vode.

To je prema njegovim rečima važno za lokalnu ekonomiju, zatim za smanjenje migracija, kao i za zdavlje i bezbednost stanovništva.

Ukazao je da se bez ove infrastrukture ne može ni do novih investicija i razvoja programa cirkularne ekonomije.