Srbija nema registar davalaca koštane srži, iako je procedura jednostavna, manje od 10.000 odlučilo se na ovaj korak

Doniranje koštane srži i trombocita je od velike važnosti za pacijente koji boluju od leukemije. U Srbiji ne postoje precizni podaci u registru davalaca koštane srži, ali procenjuje se da ih je manje od 10.000. To znači da su pacijenti oslonjeni na svetski registar, što osporava pronalaženje adekvatog davaoca matičnih ćelija čime su i šanse za preživljavanje manje, rekla je za Euronews Srbija Maja Stević iz Udruženja "Leuka".

Ona je dodala da se zbog toga dešava da određeni broj pacijenta, tokom svog lečenja, nikada i ni ne pronađe donora, što se završava tragično. Stević kaže da je sama procedura doniranja koštane srži dosta jednostavna. Objašnjava da je bezbolna, ali da iziskuje određeno vreme.

"Dovoljno je da onaj ko želi da postane donor, ode u Zavod i da krv i on na taj način ulazi u registar. Ukoliko se desi da se pronađe podudarnost sa nekim od pacijanata, on prolazi analize i potrebne preglede. Samo davanje matičnih ćelija je potpuno bezbolno i jednostavno, jedino što traje po nekoliko sati", kaže Stević.

Naglašava da u Srbiji nema dovoljno doborovoljnih davaoca, pogotovo kada se na primer uporedi sa Hrvatskom.

"Kod nas ih nema ni 10.000, a da je broj jako mali pokazuje podatak iz Hrvatske da ih tamo ima oko 80.000, pa su tamo zbog toga i šanse za preživljavanje mnogo veće. Zato nam je registar neophodan, on je za pacijente od životne važnosti. Oni koji idu na transplataciju, nemaju šansu za život ukoliko nemaju svog donora", dodaje Stević.

Inače, studija koja je urađena u Nemačkoj pokazuje da je u ovoj zemlji mnogo veća šansa za uspešnost transplatacije, jer ima i većeg broja donora. Stević kaže da jesu deo svetskog registra i dosupni su našim pacijentima, ali sama pretraga je jako zahtevna kao i činjenica da je taj potenicijalni donor fizički daleko.

Euronews

"Svetski registar jako pomaže, pogotovo kada u Srbiji ne može da se pronađe donor, ali ta procedura traje znatno duže nego kada bi se tražilo kod nas. To čekanje često ume da bude od krucijalne važnosti, jer u nekom trenutku može doći do ponovnog napretka bolesti i do smrtnog ishoda i to sve u periodu dok pacijent čeka", kaže ona i dodaje da je i njoj dijagnostikovana leukemija, ali da je lečenje dobro prošlo.

Objašnjava da na sreću nije bila kandidat za tranpslataciju, ali joj je iskustvo pokazalo sa čim se sve suočvaju oni kojima je ona ipak potrena.

"Moje lečenje je prošlo dobro, nisam bila kandidat za transplataciju. Sa bratom, kao najbližim srodnikom, nisam bila podudarna pa da sam bila u takvoj situaciji bila bih u velikom problemu. Međutim, koliko je sve to teško znam, jer sam imala takve ljude u okruženju dok sam bila u bolnici. Jedna moja cimerka, koja sada više nije među živima, čekala je na transplataciju oko dva meseca. Za to vreme je bolest uznapredovala i završila se smrtnim ishodom", kaže ona i dodaje da je to jedini način da sačuva svoj život pacijent čije lečenje zahteva transplataciju.

Stević kaže da je i doniranje trombocita od velike važnosti za pacijete koji idu na meoterapiju zbog bolsti, jer im oni pomažu da oporave organiziam nakon teške i isrpne terapije.

"Transfuzija tromnocita je od životne važnosti takođe. Pacijenti koji su na hemoterapijama ne mogu da žive bez trombocita, zbog toga što se tokom lečenja uništava kompletna krvna slika. Oni se primaju kroz celu terapiju, a doze se određuju pojedinačno", rekla je Stević.

Upravo zbog podizanja svesti o potrebi za dobrovoljnim davaocima trombocita i donora matičnih ćelija, pokrenuta je humanitarna akcija njihovog prikupljanja za pacijente obolele od lekukemije u Užicu, Subotici, Novom Sadu, Zemunu i Kragujevcu u saradnji USAID-a, Fondacije Ane i Vlade Divac i Balkanskog fonda za demokratiju i humanitarnu akciju.