Igre 
Odlasci u radnju sve više koštaju, a lista namirnica čija cena raste se širi
Komentari11/11/2021
-18:34
Poslednjih nedelja svaki odlazak u radnju za kupce je značio da će platiti vše nego ranije, jer su gotovo svi proizvodi poskupeli. Krajem prošlog meseca kriva u zvaničnoj statistici pokazala je veliki skok – inflacija je u odnosu na septembar 2020. iznosila 5,7 odsto, a u odnosu na avgust ove godine 0,8 odsto. Tada su ekonomisti predviđali da će rast cena da se nastavi, a poslednjih dana su se mnogi žalili na poskupljenje hleba.
Potrošači se žale da je sve poskupelo, a snalazi se svako na svoj način. Među proizvodima koje su poskupeli, a koji su u značajnoj meri pogodili kupce su voće i povrće, ulje i mast, meso, mleko i mlečni proizvodi, hleb...
Cenu hleba je moguće ograničiti uredbom vlade, ali za druge namirnice je drugačija situacija.
Trasiranje politike cena, i održavanje stabilnosti je ekstremno otežano, jer cene često kontrolišu određeni globalni tokovi, na koje ne može država da utiče, objašnjava Zoran Bogetić, profesor Ekonomskog fakulteta.
"Moram otvoreno da kažem da regulatorno telo odgovarajućeg Ministarstva ima jedan 'vruć krompir', kada je u pitanju aktuelni momenat kontrole cena. Mi plivamo u nekom globalnom okruženju gde dolazi do divljenja cena i hrane i energenata i struje, a mi ne upravljamo tim tokovima", objasnio je Bogetić za Euronews Srbija.
Poskupljenja energenata povlače rast drugih cena
Upravo su cene energenata koje su na globalnom tržištu značajno porasle jedan od glavnih razloga i za poskupljenje proizvoda. Osim toga, na cenu utiču i drugi faktori, a Bogetić navodi da Ministarstvo trgovine i turizma mora da uzme u obzir i slobodu konkurencije.
"Što se tiče cene samog hleba, rekao bih da Uredbu Vlade Srbije treba posmatrati u kontekstu dramatičnih promena cena na nivou hrane i struje. Postoje neke spekulacije da su se cene od početka godine porasle čak za 30 odsto, a toliki skok predstavlja dramatični udar na standard građana, kao i ozbiljan izazov za regulativna tela", objasnio sagovornik Euronews Srbija.
Povezane vesti
Bogetić je naglasio da je Uredba o ceni hleba kratkoročna, i da će biti na snazi samo šest meseci. Ipak on smatra da bi posle tri meseca trebalo korigovati i proširiti, nakon što vidimo kako funcioniše i kakve rezultate donosi.
"Ja sam apsolutni skeptik, mislim da će ovo parcijalno pomoći, ali neće moći da anulira jako negativne efekte udara na standard, i moraće da se preduzimaju nove mere. Strahujem da bi ova mera mogla da povuče nove mere koje bi mogle da ugroze slobodu konkurencije. Znam da su kolege u Ministarstvu trgovine pod velikim pritiskom, ali savetujem da mudro i promišljeno kontrolišu možda i neke druge korake u domenu kontrole cena, da ne bi došlo do fiksiranja cena na nivou svih prehrambenih proizvoda", ističe profesor Ekonomskog fakulteta.
Šta mogu da urade nadležni organi?
Apelovao je da se ne očekuje previše od Ministarstva trgovine, koje je sada izloženo jednoj nenormalnoj svetskoj situaciji.
"Kada vidimo koliko su porasle cene prehrambenih prozivoda jasno je da je targetirena inflacija već prevaziđena, odnosno da pretpostavke tog targetiranja nisu mogle da predvide ovo ludilo. Mi smo deo globalne scene. Moramo toga da budemo svesni kako bismo kanalisali očekivanja prema regulatornom telu, jer ni on nije svemoguć u ovoj situaciji", zaključio je Bogetić.
Agroekonomiski analitičar Žarko Galetin Uredbu Ministarstva smatra poslednjom linijom odbrane i zaštite najugroženijih građana, kako je rekao je za Euronews Srbija.
On je dodao i da je ova mera potpuno očekivana, ali da će na duže staze njen efekat biti znatno umanjeni.
"To je jedna ad-hok mera koja na kratak rok može da pomogne. Vrlo je vremenski ogranicena i njen efekat će ubrzo biti umanjen", navodi Galetin.
Povezane vesti
Koliko su poskupeli pekarski proizvodi?
Od početka godine, takozvani Sava ili narodni hleb značajno je poskupeo, te građani usmesto 35 – 40, moraju da odvoje čak i do 50 ili 60 dinara kako bi ga kupili. Upravo zato Vlada Srbije usvojila je Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500 kojom je ograničila maksimalnu maloprodajnu cenu hleba od te vrste brašna na 46 dinara u narednih šest meseci. Međutim, pekari navode da neće moći da održe niske cene zbog generalnog rasta troškova u proizvodnji, odnosno poskupljenja struje, ulja i goriva.
Zbog skupljih sirovina i druga peciva su osetno poskupela – četvrtina bureka umesto 100 ili 110 dinara, sada košta od 130 do 150 dinara.
Pekar Zoran Mladenović ističe da je sa 26,5 dinara od avgusta, cena brašna skočila na 42 dinara, a pored toga proizvođači imaju druge troškove.
Povezane vesti
Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić rekla je da će Srbija pekarima i mlinarima obezbediti 30.000 tona brašna po povoljnoj ceni, kako bi se održala stabilna cena.
"Planirana je intervencija iz robnih rezervi od 30.000 tona brašna, a potom ukoliko bude potrebe Republičke robne rezerve će odreagovati dodatnim količinama", ističe Matić.
Ipak, pekari smatraju da će to obuzdati cenu, ali da za celokupnu proizvodnju neće mnogo značiti.
Komentari (0)