Građani se sve više informišu putem društvenih mreža, kakve probleme to može da izazove?

S obzirom na to da skoro dve godine živimo u pandemiji, gde su se često pojavljivali neizvesnost i konfuzija, a pravila menjala, veliki broj ljudi je gubio poverenje u tradicionalne izvore informisanja, odluke institucija, stručnost i profesionalizam, pokazalo je istraživanje koje je realizovao CESID u okviru programa "Nova pismenost". Informisanje putem društvenih mreža je poraslo, a kakve probleme to može da izazove?

Rezultati istraživanja CESID-a pokazuju da se više od 70% građana informiše kod porodice i prijatelja, dok društvene mreže zauzimaju drugo mesto na listi kanala za informisanje.

Pandemija koronavirusa uticala je na to da građani slabije proveravaju tačnost sadržaja onoga što čitaju. Zbog toga je zabeležen blagi pad medijske pismenosti sa 3,91 na 3,88 od maksimalnih 6.

Medijski prostor opterećen

Kako je navela Emilija Oretijević, istraživač CESID-a, građani sve teže razlikuju plaćeni od neplaćenog sadržaja, i to je jedan od razloga za pad medijske pismenosti. Osim toga, građani sve slabije proveravaju da li je tekst koji je napisan u skladu sa naslovom, i na sam indeks utiče činjenica da građani sve slabije proveravaju tekstove koje čitaju, već ih uzimaju "zdravo za gotovo".

"Čitava opterećenost medijskog prostora brojnim kontradiktornim informacijama, neproverenim informacijama, širenju tih spinova i propagadni i svih tih negativnih sadržaja je uticala na građane da slabije procenjuju svoje kapacitete i veštine nego što su radili prošle godine", dodaje Orestijević.

Navela je da je sam upitnik postavljen tako da građani sami procenjuju kako nešto razumeju, a obuhvaćeni su i mlađi, od 12 godina pa naviše.

Digitalni jaz imeđu mlađe i starije populacije je velik, istakao je Darko Soković, direktor programa "Nova pismenost". 

"Mladi ljudi su neverovatno, mi to kažemo, digitalno spretni. Njima ne treba nikakva obuka da koriste mobilne uređaje, aplikacije, bilo koju platformu i društvenu mrežu, ali im treba obuka o tome da razumeju koji sadržaji ih tamo čekaju. Kad je reč o privatnosti, predatorskom ponašanju, otkrivanju ličnih podataka... to su dosta nepoznate teme", kaže Soković, dodajući da se mladi sve više informišu od influensera, i da su oni praktično "mediji", ali da je problem u tome što to nije medij koji je na bilo koji način regulisan.

Koja tema je najzastupljenija?

Iako mladi bolje vladaju digitalnim uređajima, ističe, starije generacije su ipak svesnije da je potrebno uložiti trud kako bi se došlo do proverene informacije.

"Kad govorimo o medijskoj pismenosti, reč je o kritičkom mišljenju. Kada nam dođu informacije, moramo da imamo neki način da izaberemo one koje su tačne, i da ih razlikujemo od lažnih vesti i štetnih medijskih pojava", dodao je Soković.

Tema koja najviše zanima sve generacije, od mlađih do starijih, jeste sport, zatim kovid 19, što je tema kojoj popularnost opada u odnosu na prošlu godinu, a pretpostavlja se da je glavni razlog to što su ljudi zasićeni, istakla je Orestijević.

"Zaista se vidi zatrpanost brojnim informacijama, ali se iz istraživanja vidi da građani prepoznaju da postoji negativni sadržaj, i najveći broj njih će reći da je to u televiziji i štampi", dodaje.