Siromaštvo u doba pandemije: Korona dodatno otežala život za četiri najugroženije socijalne grupe u Srbiji

U Srbiji je još 2019. godine bilo više od 500.000 socijalno ugroženih građana, a njihovu situaciju dodatno je otežala pandemija koronavirusa koja je izbila prošle godine. Među najugroženijim grupama su romsko stanovništvo koje živi u neuslovnim naseljima, samohrani roditelji, starije osobe i mladi koji se tek uključuju u tržište rada.

Onlajn nastava u porodicama koje nemaju ni računar, ni internet, a u nekim slučajevima ni struju bila je gotovo neizvodljiva, dok određeni građani sa statusom beskućništva nisu mogli da budu primljeni u prihvatilišta tokom prvih osam meseci pandemije koronavirusa. Na otežanu situaciju ugroženih grupa ukazuje i istraživanje SeconS Grupe za razvojnu inicijativu. Marija Babović, programska direktorka te grupe, objasnila za Euronews Srbija kako se socijalno ugroženim građanima život dodatno zakomplikovao od 2020. godine.

"Mi smo sproveli kvalitativno istraživanje, jer smo shvatili da ako pratimo zvanične podatke istaživanja stope i dubine siromaštva ne stičemo potpunu sliku o ovom problemu. Evropska mreža protiv siromaštva Srbija, koja je član Mreže protiv siromaštva Evropa, neguje važan pristup da se o siromaštvu pitaju ljudi koji u tome žive. Mi smo to ispitivanje sproveli letos u nekoliko grupa i videli da su oni jako pogođeni krizom nastalom usled kovid pandemije", navodi Babović.

Kako dodaje Vlada Šahović iz A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava, mnoge od najugroženijih grupa bile su do te mere pogođene tokom pandemije da nije mogao da im se obezbedi adekvatan smeštaj.

"Jedno od zabrinjavajućih situacija jeste da ugroženije grupe ljudi, osobe u poziciji beskućništva nisu imale pristup bilo kakvoj vrsti smeštaja tokom prvih osam meseci pandemije. Prihvatilišta osam meseci nisu primala nove korisnike", objasnio je on.

Takođe, dodao je da je onlajn nastava bila veoma problematična za porodice koje nemaju struju, pristup televizoru, internetu ili računaru. Šahović naglašava da su se pokazali nedostaci u sistemu onlajn nastave.

Kada je u pitanju pristup socijalnoj zaštiti Šahović je naglasio da će, kako on kaže, zbog zakonskih izmena manje ljudi moći da koristi tu uslugu.

"Mi imamo veliki broj korisnika te vrste pomoći. Zakonskim izmenama, primera radi, Zakona o socijalnim kartama, umanjiće se broj ljudi koji će moći da koristi tu uslugu, iako je prvobitni narativ tog zakona bio da se bolje targetiraju korisnici. Ipak, mi svake godine dobijemo podatke koliko je ljudi u opasnosti od siromaštva", objasnio je.

Šahović je potvrdio da pored romske manjine u Srbiji postoji "širok spektar socijalno ugroženih". 

"Mi već godinama unazad znamo da mere socijalne zaštite nisu adekvatne i nisu dovoljne da omoguće izvlačenje iz siromaštva. Imamo toliki stepen isključenosti da neko ne može ni da dođe do potrebnih informacije", kazala je Marija Babović.

Pravo na rad, na socijalnu zaštitu, obrazovanje i na adekvatan životni standard samo su neka koja spadaju u pakt ekonomskih i socijalnih prava koja se odnose na sve građane. Ipak određene prepreke onemogućavaju građane da ostvare ta svoja prava.

Inicijativa za socijalna i ekonomska prava organizovala je javnu raspravu o postojećim preprekama koje otežavaju građanima uživanje u ekonomskim i socijalnim pravima u državi.

Predmet samog skupa jeste bilo stanje ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji i šta može da se uradi da bi se sistem unapredio.

 

"Mi zagovaramo uvođenje mehanizma opcionalnog protokola. To je u osnovi jedan međunarodni mehanizam za zaštitu prava. Ako smatrate da su vam prava iz tok pakta ekonomske, socijalne i kulturne zaštite povređena u zemlji, imate mogućnost da se obratite međunarodnom telu i da pokažete 'probao sam na taj i taj način, da dođem do zadovoljenja ni jedan mehanizam mi to nije omogućilo'. U tom slučaju to telo može dati savet državi kako da reši vaš problem", zaključio je Šahović.