Kada bolest nije jedini teret: Da li sistem ignoriše psihološke potrebe onkoloških pacijenata?

U Srbiji psihoonkološka podrška dostupna je u samo pet od 25 onkoloških centara, iako se godišnje otkrije više od 42.000 novih slučajeva malignih bolesti. Koliko je važna psihološka podrška tokom lečenja, zašto je sistem ne prepoznaje dovoljno i šta se može menjati? Sandra Bijelac, psihoterapeutkinja i predsednica Udruženja Psihoonkološki centar govorila je za Euronws Srbija o ovoj važnoj temi. 

"Psihoonkološka podrška pacijentima bolesnim od malignih bolesti, članovima njihovih porodica, sistemski ne postoji. Zašto? Zato što je mentalno zdravlje u našoj zemlji već dovoljno stigmatisano samo po sebi, tako da ne treba još dodatno da dodajemo i onkološko lečenje i kad sklopite te dve stvari kao jednu. Samim tim ljudi se jako retko odlučuju da se obrate stručnjaku pre nego što uđu u jedan ozbiljan sistem lečenja kao što je onkološko lečenje. I u tih pet onkoloških centara koje postoje, ona je na dobrovoljnom nivou. 

Da li će oboleli članovi i porodice da se uopšte pojave u savetovalištu, ukoliko znaju da savetovalište uopšte postoji. Sa druge strane, negde u svetu je odavno već psiho-onkologija uvedena kao osnovni deo onkološkog lečenja, tako da ta opšta podrška i psihološka i socijalna i finansijska, mi to nemamo još uvek, ali postoji kao osnovni deo onkološkog tretmana. Mi smo daleko u ovom trenutku od toga, ali bar ova psihološka podrška je nešto što ne košta mnogo i što možemo da investiramo ako podignemo svest o tome koliko je to važno", rekla je Bijelac.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.