Žene na selu između stereotipa i digitalizacije - težak rad ne garantuje finansijsku nezavisnost

"Nokte ne lakiram, njih boje orasi. Veštački ne bi opstali, to bi se odmah polomilo", ovako povodom Svetskog dana žena na selu koji je obeležen juče, svoj život za Euronews Srbija opisuje Verica Pavlović iz Gornje Trnave dok pokazuje svoje ruke pune žuljeva i rana.

Verica 62 godine živi na selu. Pola života provela je na njivi, a drugu polovinu za šporetom. U međuvremenu je rodila dve ćerke. Za Euronews Srbija kaže da odmora nikada nije bilo, nikada nije išla kod kozmetičara ili na masažu.

"Nije baš lako kao što većina misli. I kad dođu na pijacu čim im kažete cenu, oni se žale da im je skupo. Nije to skupo, neka dođu na selo, pa neka čiste i krcaju, pa da ih pitam da li će im onda biti skupo", kaže ona.

Dobar deo žena na selu živi poput Verice. Nikad nisu bile zasposlene, nisu imale primanja niti imovinu na svoje ime, a malo toga su uradile za svoju dušu.

Euronews/Printscreen

Prema podacima podacima Uprave za trezor iz 2015. godine, na koju se poziva analiza doc. dr Jelene Simić rađena u okviru projekta Zaštitnika građana "Zdravstvena zastita poljoprivrednica", žene su nosioci 17,3 odsto poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. U analizi se dalje navodi i da kuće u kojima žene na selu žive, u 88 odsto slučajeva su u vlasništvu muškarca. Što se osiguranja tiče, i tu su u jako lošem položaju, čak 60 odsto njih nije pokriveno penzijskim osiguranjem.

Međutim, nije samo to problem sa kojim se žene suočavaju. Problem je i kvalitet života koji žive, jer kako Verica objašnjava, za razliku od žena u gradu, ona nije imala prilike da nekud otputuje na odmor, jer joj kaže, obaveze to nikada nisu dozvoljavale. 

"Nismo nigde putovali. Nas je dvoje tu u kući. Ima obaveza oko stoke i nismo mogli nikome da ostavimo da brine o zemlji, a i stoku treba hraniti, voditi na ispašu ... Volela bih da negde odem na nedelju dana, da malo odmorim", kaže ona, ali dodaje da nije nezadovoljna svojim životom, naročito sada kada je dobila praunuka. 

Preduzetnica na selu = hrabrost

Međutim, ne žive sve identičnim životom kao Verica Palvović. Preduzetnica na selu svakako ima - one su uglavnom srednjih godina i starije, srednjeg obrazovanja, udate i imaju decu, podaci su "Polazne studije o preduzetništvu žena u Srbiji"  Marije Babović, objavljene 2012. godine.

Ova studija pokazala je da su ženama prepreke za započinjanje posla najčešće psihološki faktori: nedostatak samopouzdanja jer smatraju da ne poznaju tržište, kao i strah od rizika da će izgubiti uloženo.

Ispostavilo se da preduzetnice koje su posao započele iz ekonomske nužde imaju daleko manji strah od onih koje su u biznis ušle zbog prepoznatih poslovnih šansi - prve ionako nemaju posao i primanja.

Međutim, ima i onih hrabrih koje su svoju sreću našle na selu. Jedna od njih je Jasna Novaković koja u razgovoru za Euronews Srbija, kaže da nije želela da joj život prođe na njivi uprkos tome što živi na selu. Privatni posao, odnosno uzgajanje cveća, je razradila i kaže da doslovno cveta. 

"Suprug i ja se bavimo cvećarstvom. Negde oko pola miliona saksija iz naših rasadnika ode na tržište", kaže Novaković.

Euronews/Printscreen

I dok njeno cveće odlazi u Vladu Srbije i na Beli dvor, nakon uspešne sezone Jasna odlazi na letovanje. Za razliku od drugih žena na selu, njen rad se mnogo više isplati.

"Mi se edukujemo, usavršavamo, učimo i idemo u korak sa svetom. Ja o svom poslu učim 16 godina i još 16 godina ću da učim i možda neću naučiti sve. Važno je da čovek radi ono što voli", kaže ona.

Pored Novaković  i Tijana Tatalović je agronom iz Crvenke koja se vratila u svoje rodno mesto. Kaže da nakon završenog Poljoprivrednog fakulteta nije imala dilemu - vratila se kod svojih i započela porodični posao, uzgoj paprike i krastavaca.

"Ovde sam odrasla i moji su se uvek bavili ratarstvom. Kada sam završila fakultet odlučila sam da se vratim. Teško je, dosta zavisimo od vremena, ali na to ne može da se utiče. Mi možemo da uradimo sve kako treba, ali nije sve u našoj moći", kaže ona i dodaje da smatra da nije pogrešila.

"To je ono što ja želim. Gradovi su blizu, može se uvek otići kad imamo slobodnog vremena, ali opet, lepše je imati svoj prostor, svoje prostranstvo", kaže ona u razgovoru za Euronews Srbija. 

Janković: Neostvarivanje prava po osnovu rada vodi ka siromaštvu u starosti

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti rekla je za Euronews Srbija da o ženama na selu uglavnom treba govoriti iz ugla koji produbljuje postojeće stereotipe. Uredba o registraciji poljoprivrednih gazdinstava i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je omogućio ženama da se zdravstveno osiguraju i onda kada za to ne ostvaruju pravo po osnovu rada, doneli su, kaže, značajan pomak, ali ipak, najveći problemi koji ostaju su nejednak pristup resursima i manjak digitalne pismenosti.

"Trebalo je da ove informacione tehnologije, digitalizacija i automatizacija malo olakšaju stvari, ali izgleda da to nije baš tako i da se žene, i ne samo žene, žale na procedure i preveliku birokratiju. Svakako da nemaju dovoljan pristup resursima, nezaposlenost - iako rade od jutra do sutra, zato što su uglavnom pomažući članovi domaćinstva, pa ako je domaćinstvo registrovano i one registrovane, onda imaju ta osnovna prava", kaže Janović. 

Ona ukazuje na to da žene na selu nisu nimalo u zavidnom položaju.

"Nema ništa gore nego kad ne ostvarujete prava po osnovu rada. Kad radite ceo dan, a nemate penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje. Šta je rešenje? To vodi siromaštvu u starosti, jer najteži položaj je zapravo položaj starijih žena u udaljenim krajevima koja nemaju nikakva primanja", rekla je Janković.

"Rad žena na selu se ne ceni - rade bez radnog vremena i nisu plaćene"

Agro novinarka Marija Ćeklić zahvaljujući svom poslu ima dosta kontakata sa ženama koje žive na selu i u razgovoru za Euronews Srbija kaže da se njihovi uslovi života značajno razlikuju od onih koji su u većim gradovima. 

"One nemaju radno vreme, rade od jutra do sutra. Njihov rad je prekovremen a i veći, ali i uglavnom neplaćen. U prilog tome ide i činjenica da je mali broj gazdistava na njihovo ime", kaže Ćeklić.

Ona navodi da je uprkos svemu žena ključan faktor u celokupnom domaćinstvu, ali da se to nikada ne stavlja u prvi plan.

"Nažalost, taj njen rad se ne ceni dovoljno - od toga kako je trenirana u kući, preko poslova koje obavlja, do trenutka kada izađe na pijacu da prodaje svoje proizvode", kaže ona objašnjavajući da ove žene zavise isključivo od tržišta. 

Kaže da pomaka u kvalitetu života svakako ima i da su one neka svoja prava nedavno i uspele da ostvare.

"Dobra stvar je što od 2018. godine svaka žena može da ostvari trudničko i porodiljsko bolovanje i naknadu za negu deteta. Problem je u tome što one to mogu da ostvare na dva načina. To važi za žene koje su koje su osigurane, a to je 17 odsto njih koje su nosioci gazdinstva. Drugi način je da su osigurane preko supruga. Neka istraživanja su pokazala da je više od 50 odsto žena na selu, ako je osigurano, uglavnom to učinilo preko supruga", objašnjava ona.

Kaže da u se u svetu žene koje žive i rade na selu sasvim drugačije tretiraju. Na primer, jedna od takvih zemalja je Švajcarska koja veće plate daje onima koji rade u ruralnim sredinama.

"U Švajcarskoj daju veće plate za žene i muškarce koji rade u nepristupačnim krajevima. Na primer, kada bi takva praksa bila kod nas, to bi značilo da bi učiteljica koja radi u Sjenici imala veću platu od one koja je u Beogradu. Međutim, kod nas tako nije uređeno", objašnjava ona.

Da dosta mladih devojaka odlazi iz sela u grad dokaz je i pesnikinja Radmila Petrović iz sela Supčevići kod Arilja. Ona je završila je ekonomski fakultet u Beogradu i u razgovoru za Euronews Srbija kaže da bi se vratila da živi na selo, ali da je svesna da se takve žene drugačije tretiraju.

"Vratila bih se, a to bih učinila jedino zahvaljujući svom životu u gradu, jer zbog vremena provedenog ovde znam koje su moje mogućnosti. Da nisam izašla iz sela ne bih to ni znala. Međutim, ono što je najveći problem na selu jeste upravo to kako se žene tretiraju u trenutku kada bi htele da budu samostalne", kaže Petrović objašnajvajući da je ključ boljeg života tamo upravo u finansijskoj nezavisnosti, što je na selu, kaže jako teško.

"Mnoge žene na selu su i žrtve porodičnog nasilja, one čak i ne znaju da postoje institucije kojima mogu da se obrate za pomoć, kao i da nisu svesne situacije u kojoj se nalaze", kazala je Petrović.