Fabrici: Srbija ima dobre zakone, sad ih treba primeniti

Pozitivno je da je u Srbiji povećano interesovanje za pitanja zaštite životne sredine i klimatskih promena u odnosu na prethodni period, kaže šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i navodi da je Srbija stvorila dobar zakonodavni okvir, ali da je sada potrebna primena zakona.

Na panelu “Gde je Srbija danas u sprovođenju politika zaštite životne sredine” u okviru 28. Kopaonik biznis formuma u Beogradu, Fabrici je rekao da je pitanje zaštite životne sredine izazov za svaku zemlju i da rešenja treba tražiti između regulatora, poslovne zajednice i građana.

Podsetio je da je EU prošle godine donela veoma ambiciozan program “Zeleni dogovor” sa ciljem da Evropa 2050. godine postane kontinent sa nultom emisijom ugljenika i zakon koji je obavezujući za sve zemlje članice.

“Pitanje je kako stići do tog cilja i tu se mora praviti balans između ekonomije i korišćenja resursa”, rekao je Fabrici i naglasio da je taj proces veoma složen i prožima mnoge sektore ekonomije od kojih svaki mora da doprinose postizanju cilja do 2050. godine.

Saradnja neophodna

U svemu je, kaže bitna i saradnja sa drugima, jer zagađenje je globalni problem.

“Drago nam je što se nova administracija u SAD vratila Pariskom ugovoru. Kinezi su pristali na 2060. To su važni akteri na globalnoj sceni, sarađujemo i u međunarodnoj arena na ovim pitanjima”, kaže Fabrici.

Povodom evropske “zelene agende” za Zapadni Balkan koja je usvojena u novembru prošle godine, Fabrici je izrazio spremnost EU da finansira i kofinansira projekte iz oblasti zaštite životne sredine.

“Verujemo da srpska vlada predano i posvećeno radi na realizaciji ciljeva. Energetski sektor je važan u celoj ovoj priči i Srbija je tu preduzela odlučujuće korake”, rekao je Fabrici i napomenuo da je Srbija usvojila potrebne zakone i da dosta toga već radi.

Namera je da životna sredina postane jedan od elementa ekonomskog rasta, kaže Fabrici.

“Dobra vam je regulative, ali sad treba da počne njena primena, ako budete uspešni, stvari će ići dobro”, rekao je Fabrici.

Margareta Milosavljević, savetnica za pitanje životne sredine Rio Sava Eksplorejšn, ćerke firme Rio Tinta koji u Srbiji razvija projekat Jadar, kaže da ta kompanija poštuje standarde države u kojoj posluje i standarde same kompanije, kao i da bi projekat koji razvija u Srbiji mogao da se realizuje i u zemljama EU.

Navela je da kompanija prati nove tehnologije i nova znanja i sagledava i ono što se radi u EU i u zemljama u okruženju.

“Ako jedna Slovenija ima rudnik Velenje koji proizvodi lignit, što je to ovde veliki problem”, rekla je Milosavljević i dodala da će rudnik u Sloveniji poslovati do 2054. sa najnovijim tehnologijama bez zagađenja poštujući sve standarde i principe održivog razvoja.

Dodala je da i rudnici u Švajcarskoj i Švedskoj posluju u skladu sa prirodom i u skladu sa zajednicom u kojoj posluju, poštujući sve zakone i sagledavajući sve inovativne i nove tehnologije.

Ulaže se u zaštitu živone sredine

Aleksandar Milošević iz cementare Popovac kaže da postoji animozitet između lokalne sredine, države ili društva i industrije cementa, kao i drugih industrija, te da je to razumljivo jer postoji strah kod lokalnog stanovništva, ali dodaje da je od početka rada ulagano u zaštitu životne sredine.

Naveo je da je integralna dozvola koju poseduju usaglašena sa evropskim standardima.

“Kada imate tu dozvolu, imate norme koje važe u EU sto se tiče svih procesa proizvodnje cementa, cementna industrija posluje isto kao u Nemačkoj ili Slovačkoj”, kaže Milošević.

Dragan Filipović iz Ðenerali osiguranja Srbija kaže da je nacrt zakona o odgovornosti za štetu učinjenu životnoj sredini dobar i da je suština da kompanije koje potencijalno zagađuju neće imati samo obavezu da plate kaznu, nego i da otklone sve negativne posledice po životnu sredinu.

On smatra da je to revolucionarna stvar i da je odlična i za industriju osiguranja.

Direktor JP Vojvodina šume Roland Kokai rekao je da to preduzeće dosta ulaže u mere zaštite životne sredine i da zaštita prirode i seča šuma nisu kontradiktorne stvari.

Objašnjava da stara šuma ne vezuje ugljen dioksid i ne proizvodi kiseonik, da se seče kad dostigne zrelost, a da se na mestu posečene sadi nova mlada šumu koja proizvodi kiseonik i da je to obnovljivi proces.