"Na granici života i smrti": Mladić iz Leskovca dobio veštačko srce - roditelji ga uneli u bolnicu, izašao na nogama

Tim lekara iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje nedavno je ugradio veštačko srce mladom Leskočaninu Dušanu Ristiću (29), spasili mu život i ogućili da sačeka transplantaciju i  organ donora.

Ugradnja veštačkog srca bila je jedina opcija za Ristića, koji boluje od teške srčane slabosti. On je sa 16 godina imao iznenadni prestanak rada srca i 13 godina je bio na terapiji lekovima. Kada su iscrpljene sve opcije, a srce ozbiljno posustalo, jedino rešenje dok ne stigne organ od donora je bila ugradnja veštačkog srca.

Lekarski tim koji je uradio intervenciju predvodio je kardiohirurg dr Saša Borović koji za Euronews Srbija kaže da je pacijent bio na granici života i smrti, da su ga bukvalno roditelji na rukama uneli u bolnicu, a da je nakon operacije i uspešnog postoperativnog toka na nogama, nasmejan išetao iz nje.

Nabavku veštačkog srca finansirao je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).

"Srčana bolest je tihi ubica koji napreduje polako i organizam dovodi u završno stanje, poslednju scenu. Postoje lekovi koji se u određenim fazama daju da bi se pomoglo organizmu i da bi se vratila srčana snaga. Ti lekovi imaju svoj domet, vek trajanja i na kraju se dođe do poslednje scene kada nastupa hirurgija. Naš pacijent je to prošio prethodnih godina, iscrpljene su sve terapijske opcije lekovima za 13 godina i na kraju je nastupila hirurgija", pojasnio je Borović.

Operacija trajala pet sati

Ugradnja veštačkog srca kod mladića iz Leskovca je trajala pet sati. Lekari kod takvih operacija nemaju pravo na grešku, jer one mogu biti fatalne za pacijenta. Zato u timu ima mesta samo za one sa vrhunskim znanjem i iskustvom.

Međutim, bitka za život pacijenta ne završava se u operacionoj sali, već se nastavlja u jedinici intenzivne nege, gde se pacijent oporavlja. Tu je birba trajala još četiri nedelje.

Tanjug Video

"Uspeli smo da uparimo veštačko srce sa organizmom. To je veliki i težak poduhvat. Veštačko srce je predvidiv organ koji isporučuje krv organizmu. Međutim, organizam i njegove reakcije su nepredvidive. Morali smo da predvidimo sve što bi lose krenulo da bi na vreme reagovali i doveli do sklada između veštačkog srca i čitavog organizma", pojašnjava Borović.

Veštačko srce nije trajno rešenje za pacijenta. To je samo most da preživi do transplantacije organa. Problem u Srbiji, ali i celom svetu, je nedostatak donora, te se na organ čeka dugo - nekada i godinama.

"Transplantacija je definitivno rešenje i znatni standard u lečenju terminalne srčane slabosti. Ne postoji ograničen vek trajanja sprave (veštačkog srca), ali postoji ograničen vek interakcije mehaničke sprave i organizma. To jeste dobro rešenje, ali bolje je transplantacija i srce donora. To radimo da bi pacijent dočekao srce i da bi u tom trenutku funkcija njegovih organa bila optimalna i da bi na taj način transplantacija dala maksimum", navodi naš sagovornik.

Liste čekanja za srce

Borović kaže da nema uvid u listu čekanja za transplantaciju srca, ali da na taj organ sigurno čeka između 20 do 40 pacijenata. Ističe da su svi oni kandidati i za veštačko srce ukoliko im se stanje promeni, pogorša.

Prva transplantacija srca urađena je u Institutu za kardiovaskurne bolesti 1995. godine. Tada je novo srce dobio pacijent Milan Lujić iz Brčkog. Sankcije, ratovi, prekinuli su program. Danas se transplantacije srca obavljaju u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

Zaposleni u Institutu Dedinje, sa izgradnjom nove zgrade i proširenjem kapaciteta, očekuju da će program transplantacije srca ponovo zaživeti u njihovoj ustanovi.