Novi propis u pisanju doznaka ne funkcioniše u praksi: Pacijenti, lekari i poslodavci se vrte u začaranom krugu

Pacijenti koji otvaraju i zatvaraju bolovanje sada se i po dva puta vraćaju kod izabranog lekara, što doprinosi još većim gužvama u Domovima zdravlja. Razlog je loša primena novog propisa jer je šifra bolesti više ne upisuje u doznake. Pravnici poručuju je neophodno umrežiti RFZO i zdravstvene ustanove 

Poslodavac, prema tom pravilniku o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite, nema pravo da zna od čega mu zaposleni boluje, pa pojedini domovi zdravlja više ne upisuju šifre bolesti, ali Fond zdravstvenog osiguranja bez tih šifri ne može da odradi svoj deo posla.

U začaranom krugu propisa vrte se lekari, pacijenti, i Republički fond za zdravstveno osiguranje. Osim izabranog lekara i pedijatar, ginekolog, stomatolog ne upisuju više preciznu dijagnozu, već samo da li je povreda na radu, profesionalna bolest ili nega deteta.

"Problem je što sada kada po novom lekari napišu doznake, veoma često poslodavci iz firmi vraćaju svoje zaposlene kao da su to neispravno napisane doznake, jer verovatno ni same firme nisu upoznate sa izmenama", kaže za Euronews Srbija Igor Dimitrijev, pomoćnik direktora DZ "Palilula".

Kako navodi, pacijent onda mora ponovo da dođe kod svog izabranog lekara, jer njemu poslodavac traži da se upiše šifra dijagnoze, a opet lekar to ne sme da napiše po novom pravilniku i onda se tu stvara jedna negativna energija između samog pacijenta i njegovog izabranog lekara, ali i poslodavca i zaposlenog.

Visina nadoknade od 100 ili 65 odsto za bolovanje zavisi od šifre bolesti. Dodatni je problem, ako na primer ne stoji korona, već upala pluća, pa poslodavac nema na osnovu čega da isplati 100 odsto nadoknade, čak i da je voljan.

U Fondu za zdravstveno osiguranju kažu da za sada simboličan broj doznaka za bolovanje moraju da vrate, jer su popunjene bez tačne šifre bolesti, u skladu sa novim pravilima.

"Fond jedino što dolazi u situaciju da bolovanja koja su duža od 31. dan, znači onu naknadu zarade koju plaćamo mi, vraćamo te doznake na dopunu, ali to je u pojedinačnim slučajevima. Ne možemo da kažemo da je pravilo, već je izuzetak na nivou Srbije. Najviše smo primedbi imali za Beograd", rekla je za Euronews Srbija Vesna Latinović iz RFZO.

Šta kažu pravnici o izmenama zakona

Novi Pravilnik u skladu je sa Zakonom o pravima pacijenata i Zakonom o zaštiti podataka i pravnici ga pozdravljaju. Ideja je bila da spreči zloupotrebe poslodavaca i sačuva poverljive podatke o zdravstvenom stanju. 

"Problem je u primeni propisa, a ne u njegovoj sadržini... Mi ne bismo imali problem da postoji mreža, da postoji komunikacija između RFZO i ustanova zdravstvene zaštite, odnosno domova zdravlja i da oni mogu da se loguju, vide dijagnozu. Zapravo se samo radi o nespremnosti države da primenjuje propis koji je sama donela", navela je za Euronews Srbija Milena Vasić iz YUCOM-a.

Država je i najavila da će poput e-recepta ili e-uputa uskladiti i e-bolovanje, za nekoliko meseci. Do tada, pacijenti će morati da ubede šefa da prihvati novu doznaku ili da mole lekara da prekrši propis. Pravnici, ipak kažu, možda bi pravilnik mogao na pauzu do umrežavanja Fonda i zdravstvenih ustanova.

Marinović: Umrežiti RFZO i domove zdravlja

Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja poručio je da je neophodno umrežavanje RFZO i domova zdravlja kako ne bi više dolazilo do ovakvih problema.

"Podržavam donošenje ovog pravilnika, moj prethodnik se zalagao da šifra bolesti, odnosno dijagnoza ne bude uključena, da ne bude obuhvaćena obrascem potvrde, odnosno doznake. To je suvišan podatak koji ne treba da dođe u posed neovlašćenih lica što je do sada bio slučaj. Ne tako mali broj puta su neovlašćena lica dolazila u posed podatka od koje bolesti boluje njihov kolega u nekom preduzeću i dešavalo se da se to zloupotrebi. Na ovaj način to se sprečava i to je dobar potez", naveo je Marinović za Euronews Srbija.

Ipak, kako navodi nisu svi subjekti u sistemu spremno dočekali i nisu umreženi kako bi se podaci o šifri bolesti razmenjivali.

"Jedno od rešenja bi bilo da se umreže elektronskim putem RFZO sa svim domovima zdravlja i tako bi bez opasnosti narušavanja privatnosti moglo da dođe do razmene tih podataka", dodao je poverenik.

Šifra bolesti, ukazuje povrenik, po Zakonu o zaštiti podataka spada u posebno osetljive podatke i pravilo je, po zakonu, da se ti podaci uopšte ne obrađuju, kao i podaci o seksualnoj orjentaciji, političkom opredeljenju, o verskom ubeđenju itd.

"Mogu se obrađivati samo u striktno zakonom određenim slučajevima", zaključio je povrenik.