Deca za kojima se i dalje traga: Tri slučaja ni do danas nisu rešena, Srbija čeka Amber alert sistem

Međunarodni dan nestale dece obeležava se danas, a nevladina organizacija Astra upozorava da svake godine u Evropi nestane 200.000 dece. Srbiju su proteklih godina potresali slučajevi nestale dece, od kojih su neki i do danas ostali nerazjašnjeni i za njima traga i Interpol.

Sudbine Barbare Vitez, Biljane Đorić, Eleonore Arežina i Đorđa Andrejića i dalje su nepoznate. Njhovi nestanci bili su iznenadni, potraga iscrpna, ali do epiloga se i dalje nije došlo. 

Barbara Vitez

Petnaestogodišnja Barbara je nestala 25. novembra 2016. godine kada je poslednji put viđena na seničanskom mostu preko Tise, uveče oko 22 sata. 

Privatna arhiva

Prema zvaničnoj verziji devojčica se okliznula i upala u upala u reku. Međutim, njeni roditelji u tu verziju ne veruju. Policija, specijalni timovi i meštani mesecima su su pretraživali reku, ali telo devojčice nikada nije pronađeno. 

Njeni roditelji veruju da je Barbara živa i da se nalazi negde u inostranstvu. Bilo je i anonimnih dojava da je viđena u Grčkoj i Mađarskoj, čak su postojali navodi da se jednom prilikom oglasila na internet četu, međutim njen identitet do sada nije zvanično potvrđen.

Barbarini drugovi, koji su sa njom bili te večeri, menjali su iskaze više puta, a bili su podvrgnuti i poligrafskom ispitivanju.

Interpol

Barbara još uvek nije pronađena, a o njenom nestanku obavešten je i Interpol. Njeno ime i prezime sa fotografijom se od marta 2018. godine nalazi na takozvanoj žutoj poternici, odnosno, na listi nestalih osoba za kojima se traga.

Biljana Đorić

Biljana Đorić (19) iz Mataruške Banje nestala je u Kraljevu decembra 2015. godine. Ona je te večeri iz Kosovske Mitrovice do Kraljeva doputovala popodnevnim vozom. Nakon što je mobilni i dokumenta, u večernjim satima ostavila na kiosku, uz poruku da će neko doći po njih, izgubio joj se svaki trag. 

Facebook.com/Biljana Djoric

Nakon dve nedelje ronioci Žandarmerije su više puta pretražili rečno korito i obale Ibra, ali ništa nisu našli. Roditelji su je tražili i po manastirima i u Kosovskoj Mitrovici gde je studirala, pisali su i Patrijaršiji, ali sve je bilo bezuspešno.

Od tada bilo je raznih neproverenih informacija o tome gde bi mogla biti, ali tragovi nisu odveli nikuda. 

Eleonora Arežina 

Devojčica Eleonora Arežina rođena je u Beču, srpskog je porekla i nestala je 25. aprila 2017. u Budimpešti. Poslednji put je viđena u privatnoj školi u Beču gde je odveo otac.

Registar nestalih lica Srbij

Od tada joj se gubi svaki trag, a njena fotografija i apel majke se nalazi na sajtu "Nestali Srbija".

"Ne postoji ništa gore od neizvesnosti... Majka iz Subotice traži svoje dete i ništa ne zna o sudbini svoje devojčice, male Eleonore", napisala je majka ispod fotografije devojčice.

Nevladina organizacija Astra navodi da se u 2020. godini broj poziva Evropske linije za prijavu nestale dece povećao se za 17 odsto u poređenju sa prošlim godinama. 

Od osnivanja marta 2012. godine do kraja 2020. godine, na Astrin evropski broj za nestalu decu primljeno je 3.350 poziva. Prijavljeno 120 nestanaka dece od kojih je bilo 71 devojčica i 49 dečaka. Tokom prošle godine bilo je je 382 poziva, na osnovu kojih je registrovano 8 slučajeva nestale dece – 6 devojčica i 2 dečaka. Petoro od ove dece je pronađeno, za ostalima se traga.

Amber alert sistem u Srbiji?

U potrazi za nestalom decom važnu ulogu igra i Amber alert. Nešto više od godinu dana je prošlo od kako je formirana radna grupa za izradu zakona o uvođenju Amber alerta u Srbiji.

Osnivač Fondacije “Tijana Jurić” Igor Jurić je za Euronews Srbija istakao značaj uvođenja ovog sistema upozorenja, koji bi, kaže, značajno doprineo u potrazi za nestalom decom. Kako objašnjava, ovaj alarm se ne bi aktivirao svaki put kada bi neko dete u Srbiji nestalo, već bi za to morali da budu ispunjeni određeni kriterijumi o čemu bi odlučivali stručni ljudi.

Tanjug/Dragan Kujundžić

"Postoje određeni kriterijumi i on se ne pokreće za svako dete. Kriterijumi mogu biti sledeći, kakvi postoje u drugim zemljama, kada je dete mlađe od 14 godina, u nekim zemljma od 16, on se mora pokrenuti bez obzira na sve. Ukoliko imate sigurne neke činjenice da je dete u životnoj opasnosti, on se pokreće. Još jedan od povoda za pokretanje je i kada je jedan od roditelja otmičar, što se često dešava. Ukoliko dete ostavi oproštajno pismo, Amber alert se uključuje", objašnjava Jurić.

Dodaje da se Amber alert u zapadnim zemljama pokrene dva ili tri puta godišnje, te da zaista kriterijumi moraju biti ispunjeni "jer ako se on pokreće svaki dan, onda jednostavno gubi smisao i ljudi ne mogu da obraćaju pažnju".

Kroz Amber alert bi građani i mediji znali koja im je uloga u potrazi za nestalim detetom, a instrukcije bi dolazile od institucija, pre svega od Ministarstva unutrašnjih poslova.