Igre 
Zaključci diskusije u Kragujevcu: Koliko su mladi spremni da preuzmu inicijativu i zašto ne veruju institucijama?
Komentari28/03/2025
-18:10
Šta ako sutra zavisi od nas? Ovo pitanje postavili su iz Krovne organizacije Mladih Srbije pre neki dan u Kragujevcu, gde su se okupili mladi ljudi od 15 do 30 godina, pre svega studenti i srednjoškolci, da prodiskutuju o njihovoj ulozi u društvu, uključenosti mladih u donošenje odluka i načinima na koji mogu aktivno da utiču na promene u svojim zajednicama.
Do kojih su zaključaka došli, u emisiji "Hajde da razgovaramo" objasnila je Mirjana Borjanić, generalna sekretarka krovne organizacije "Mladi Srbije".
"Zaključci do kojih smo došli u Kragujevcu su zapravo zaključci koje smo dobili iz ovog istraživanja, odnosno potvrdili su nam još jednom šta mladi misle. Negde ono što su mladi, u čemu su bili vrlo direktni i otvoreni, jeste da nemaju poverenja u institucije i da je to najveći razlog zbog koga upravo proteste, peticije, takav način iskazivanja mišljenja vide kao u ovom trenutku najadekvatniji i najdirektniji. Nekako su izgubili poverenje u to da će institucije saslušati njihov glas, a da će sa druge strane onda i reagovati i preduzeti neke dalje akcije i aktivnosti. Tako da, i ovde smo čuli da ono gde mladi imaju zapravo najviše poverenja jeste upravo kroz te studentske plenume, kroz različita okupljanja gde mladi zapravo mogu da diskutuju, jer to vide kao tu direktnu demokratiju, odnosno način da iskažu svoje mišljenje", kazala je Borjanić
Na pitanje da li je primetila da se institucije zaista ne trude dovoljno da se približe mladima naša sagovornica odgovara da je stambena politika jedan konkretan primer toga.
"Mi smo aktivno učestvovali u zagovaranju da je jako važno da država preuzme odgovornost kada je reč o stambenom osamostaljivanju mladih, s obzirom da mladi, što zbog tržišta rada, što zbog rascepa u koji upadaju između sistema obrazovanja i tržišta rada, kasnije se i osamostaljuju, što pokazuju i zvanične statistike. Mi smo zagovarali dugo da upravo su to politike na koje je potrebno da se fokusiramo kao sistem, da kreiramo neka rešenja za mlade. I kada smo čuli od vlade Republike Srbije i predsednika da će biti donet novi zakon o stambenim kreditima za mlade, mi smo pripremili određene preporuke, s obzirom da smo preko toga imali veliki forum omladinske politike, gde smo razgovarali sa preko 100 mladih ljudi širom Republike Srbije", kazala je Borjanić.
Ona napominje da, kada njena organizacija govori o stambenom osamostaljivanju, ne misle samo na kupovinu stanova, već i o učeničkim domovima, za koje smatraju da ih nema dovoljno.
"Govorimo o različitim aspektima tih stambenih politika. Međutim, ono što se desilo, i što ne smatramo da je primer dobre prakse, to je da je taj zakon, bez ikakve rasprave, odnosno bez toga da smo mi kao oni koji su prisutni u Nacionalnom savetu za mlade, dakle oni koji treba da daju svoje mišljenje. Zapravo taj zakon je ušao vrlo brzo u Narodnu skupštinu i onda je usvojen. To je ono što stalno napominjemo, zašto je mladima važno da budu uključeni. Zato što ukoliko ne uključimo ciljnu grupu na čiji problem želimo da utičemo, i kojima želimo da pomognemo, pitanje je da li će efekti politike koju donesemo zapravo odgovarati njihovim potrebama", kazala je Borjanić.
Povezane vesti
Zamerke što su "konsultovani bankari umesto mladih"
Govoreći o zamerkama, naša sagovornica je istakla da su pre svega stavili akcenat na konsultacije i toga da se stambeni krediti jedan deo velike slagalice koje čine stambeno samostaljivanje.
"Pomenula sam ove učeničke i studentske domove sa kojima imamo velike probleme s obzirom da zapravo predstavljaju jedan od razloga, odnosno jedan od bitnih faktora da li će mlada osoba moći da se školuje, studira, da li će roditelj imati novca da pošalje u neki univerzitetski centar. Dakle, pre svega smo se fokusirali da je možda trebalo ispitati različite alternative. Drugi, jako važan segment jeste analiza, s obzirom da kada god donosimo neki zakon, bilo koju javnu politiku, neophodna je određena analiza u kojoj mi zapravo preispitujemo da li je ono što smo mi predvideli najbolje rešenje. I ono što smo mi ovde smatrali da je možda manjkavo jeste što u samoj analizi mladi nisu uopšte prepoznati kao ciljna grupa koja se konsultuje. Konsultovani su bankari. Dakle, mi nismo imali uopšte uključeno mišljenje mladih i sama analiza je bila dosta štura. Na samo pitanje da li postoje alternativna rešenja, u analizi piše da ne postoje alternativna rešenja, da ne postoje bolja rešenja. Složićemo se, postoji mnoštvo različitih mogućnosti za rešavanje stambene politike", kazala je Borjanić
Ceo razgovor sa Mirjanom Borjanić pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)