Igre 
Šta će biti sa akademskom godinom: Profesorka Medicinskog fakulteta za Euronews o tome šta je sporno u odluci o štrajku
Komentari24/03/2025
-18:39
Na skupu zaposlenih na Medicinskom fakultetu 12. marta doneta je odluka da od 17. marta fakultet stupi u štrajk. Ovaj štrajk se odnosi na obustavu obrazovnih i naučno-istraživačkih aktivnosti. O tome kako je izgledao taj skup 12. marta i šta je usledilo nakon njega za Euronews Srbija je govorila redovna profesorka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Valentina Arsić Arsenijević.
Ona je rekla da je taj skup 12. marta bio neorganizovan i nepripremljen za donošenje takve odluke, a i pravno potpuno neosnovan.
"Bez obzira što su tu bili pravnici, oni nisu reagovali i nisu upozorili prisutne članove izbornog veća da se ne može doneti takva odluka na takav način, niti je izborno veće za to kompetentno, niti je procedura ispoštovana. Međutim, duga je tradicija lošeg rada pravnih službi našeg fakulteta", rekla je Arsić Arsenijević i navela da joj se čini da su i na Medicinskom fakultetu, i na univerzitetu, ali i u Ministarstvu prosvete, ključne karike u lancu upravo pravne službe koje već dugi niz godina nedovoljno i neadekvatno rade, a nekada čak rade i suprotno od onoga što im je osnovno.
Na pitanje šta je sporno u toj odluci o štrajku koja je doneta, ona je navela da postoji Zakon o štrajku koji nije ispoštovan i da profesori nisu postavili štrajkačke zahteve.
"Nije sporno da je većina zaista želela da podrži studente, govorim i u svoje lično ime, ali i u ime zaista većine. Ono što je sporno to je što to nije bio deo dnevnog reda, što mi prosto nismo bili pripremljeni", rekla je ona i navela da je predlog o štrajku bio "ad hoc" predlog o sedmodnevnoj obustavi, ali da su se onda neki profesori pobunili i rekli da bi to trebalo da bude do ispunjenja zahteva.
Kako je dodala, sada joj to liči kao na jednu priča u nedogled, gde "zaista imamo ozbiljne razloge zbog čega prosto moramo da upozorimo državu i njene organe da greše, ali ne možemo to da radimo na način što ćemo mi grešiti".
Sagovornica Euronews Srbija veruje da dekan nije imala lošu nameru i da se prosto nije snašla u toj situaciji jer je faktički od početka njenog novog mandata vanredno stanje na univerzitetu koje se dešava.
Povezane vesti
"Ali moja je zaista ozbiljna primedba i kada je univerzitet u pitanju, mi imamo lošu saradnju već unazad godinama i takođe imamo dokaze o kršenju tih pravnih procedura i od strane univerziteta i posebno od bivšeg i sadašnjeg rektora. Tako oni organizuju izborna veća, organizuju senate, biraju emeritus profesore, na primer bivša rektorka koliko mi je poznato upravo je izabrana za emeritusa, to znači da nastavlja da bude profesor i tokom perioda penzionisanja. I onda su po mom dubokom ubeđenju studenti sada jako oštećeni, zaista jako oštećeni", rekla je ona.
Šta je sa platama?
Arsić Arsenijević je rekla da su dobili polovinu plate i da su u prethodnih mesec dana plate regularno tekle.
"Ovo je prvi put da smo dobili 50 odsto, čini mi se što je negde ministarstvo već najavilo. Međutim, to je takođe čini mi se jedan vid ironije, jer upravo određene službe u ministarstvu decenijama ne rade i ne zaslužuju plate koje dobijaju, a u nekim situacijama i rade čak na štetu svog primarnog zaposlenja. Tako da mislim da ipak moramo stvari postaviti objektivno i dugo sam razmišljala šta treba da bude moja poruka, jer svakako obustava nastave, obustava specijalističke nastave, obustava ispita odbrana doktorata, to je sve ono što se trenutno dešava na fakultetu. Mi nemamo nikakvu informaciju. Dakle, inače Medicinski fakultet decenijama radi na način što odluke donose pravne službe sa uskim brojem izabranih koji se zovu uprava", rekla je ona.
Euronews
Ona je dodala da su upravo pre par godina i osnovali sindikat upravo kako bi napravili mogućnost nekakve dvosmerne ulice i učešće svih zaposlenih.
"Međutim, fakultet ni tada, doduše, to nije bila ova uprava, nisu nam obezbedili prostor i one uslove koji su neophodni za sindikat. Čini mi se da smo mi sindikalno organizovani u pravom smislu te reči, mislim da bismo ovu situaciju mnogo bolje mogli da rešimo", rekla je ona.
Povodom štrajka koji je počeo 17. marta, svi zaposleni su dobili zahtev da se priključe Zoom sastanku koji je trebalo da bude održan 21. marta kako bi se utvrdio legalitet i legitimitet donošenja odluke o štrajku.
Taj sastanak nije održan i trebalo bi u sredu ponovo da se okupe.
Povezane vesti
Arsić Arsenijević je rekla da na tom sastanku 21. marta nije bilo kvoruma.
"Inače, mi nemamo pravilnike o radu izbornih veća, niti se na objektivan način utvrđuje broj prisutnih. Dakle, mi dođemo, donesemo cedulje, predamo službeniku i onda se određen broj naših kolega vrati. Tako da suštinski broj onih koji su fizički prisutni je uvek diskutabilan i broj onih koji su glasali za neku odluku je uvek diskutabilan", rekla je ona.
Na pitanje koja je razlika u radu fakulteta sada od kada su zaposleni u štrajku u odnosu na period od kada je fakultet u blokadi od strane studenata, ona je navela da je razlika u tome što nema specijalističke nastave, specijalističkih ispita, doktorskih studija i odbrane doktorskih disertacija.
To se sve, dodaje, održavalo redovno do 17. marta bez obzira na blokadu studija.
"Nakon toga je samo ostala da funkcioniše zdravstvena delatnost, klinike naravno najnormalnije funkcionišu, ali nekoliko instituta našeg fakulteta obavlja i tu zdravstvenu delatnost. Između ostalog to je Institut za mikrobiologiju gde ja radim. To smanjenje plate sasvim podržavam, ali smatram da ono mora biti univerzalno prihvaćeno" rekla je ona.
Tako su, kaže, analizirali rad pravosudnih organa shodno činjenici da je u stvari najveći problem društva u pravosuđu i utvrdili da Ustavni sud ima preko 56.000 nerešenih ustavnih žalbi, da Upravni sud ima preko 160.000 nerešenih upravnih postupaka, da oni dugo traju, umesto šest meseci završavaju se nakon šest godina.
"Pa onda bi bilo dobro da i te sudije koje primaju, na primer, u Ustavnom sudu 850.000 platu, onda dobiju 85.000, jer su uradili 10 odsto svojih aktivnosti. Ili, na primer, u Upravnom sudu, ako kasne za više od, ne znam koliko je to sad izračunajte, čak njihove odluke i kada budu donete, bivaju besmislene", rekla je ona.
Šta će biti sa akademskom godinom?
Kako je navela, njena poruka studentima je da konkretizujte svoje zahteve.
Euronews
"Zahtevajte da sudstvo radi, tužilaštvo da radi, Upravni sud, Ustavni sud i tužilaštvo. I onda mi možemo da govorimo o zdravom društvu, jer ovde je moj utisak, u stvari, da smo mi došli do jednog stanja kritično obolelih i sada niti imamo odgovarajuću terapiju, a bolest se i dalje produbljuje. Vrlo važan podatak koji su naši advokatski timovi nama rekli, a to je da pred sudom u Strazburu, Srbija ima najviše postupaka u odnosu na broj građana. I takođe, ne znamo, ali očigledno da plaća velike odštete onima koji su izgubili ovde ili su sporovi sporo tekli. Time bi trebalo da se bavi vlada koja god, u kojem god statusu, ali ja bih zaista prvo delovala na stručne službe pojedinih fakulteta, univerziteta i apsolutno na prosvetnu inspekciju Ministarstva prosvete", rekla je ona.
Danas je ponovo najavljena prosvetna inspekcija, između ostalog i Medicinskog fakulteta, a Arsić Arsenijević kaže a zna da su na Farmaceutskom fakultetu i ponavlja da je informisanost na Medicinskom fakultetu na jednom vrlo nezavidnom nivou.
"Na sajtu fakulteta nema nekih preciznih informacija. Mi kao zaposleni, uglavnom, nismo u mogućnosti da budemo transparentno informisani. Osim kada je to tako neka urgentna situacija, pa onda čini mi se da je taj ZUM sastanak u stvari imao svrhu da samo legitimiše odluku za koju smo svi svesni da je doneta nezakonito. I to je u suprotnosti sa zakonom o štrajku i u suprotnosti sa našim ciljevima, jer mi nismo definisali šta je to što mi želimo da se promeni pa da onda prekinemo štrajk", rekla je ona.
Na pitanje da li očekuje da na sastanku 26. marta može da bude obustavljen štrajk, ona je navela da nisu dobili poziv ni za taj sastanak, da je on najavljen na prethodnom ZUM sastanku, ali da nije stigao zvaničan poziv za taj sastanak.
"A svi ga zaista očekujemo zbog toga što veliki broj zaposlenih prvo želi dobrobit studentima, to je nesporno. Dakle, mi svi njih želimo i da naučimo i da im omogućimo kvalitetno obrazovanje, ispite koje se sprovode u skladu sa zakonom i u njihovom interesu, ali isto tako podržavamo i njihove opravdane ciljeve. Njihovi zahtevi su potpuno legitimni i studenti, mislim da bi svaka grupacija studenata trebalo, osim tih generalnih zahteva, da napravi i te manje paketiće zahteva koji bi se odnosili na njihove neposrednije boljitke i zakonit rad i fakulteta, nastave, ispita", rekla je ona.
Navodeći da većina profesora podržava studente u njihovim zahtevima, sagovornica Euronews Srbija je rekla da je brine što se Nacionalni savet za visoko obrazovanje nijednog trenutka nije oglasio kako bi se čulo što oni misle.
Na pitanje šta će se desiti sa akademskom godinom i da li ima vremena da se nešto nadoknadi i da se ne propusti godina, ona je navela da bi stvari podelila u dva dela.
"Znači, normalizaciju stanja, a onda plan nadoknade, odnosno plan rada. Ja se sećam perioda kada je bila blok nastava na Medicinskom fakultetu pre mene. I ta blok nastava je funkcionisala tako što su moje kolege za tri meseca završavale jedan semestar. Dakle, bila je vrlo kondenzovana, ali čak je nekima to i odgovaralo. Ja bih volela da mi studentima ponudimo tu opciju, ali pre te opcije, zaista, da uredimo one stvari koje evidentno ne funkcionišu", rekla je ona.
Arsić Arsenijević je naglasila da je kvalitet obrazovanja, kvalitet buduće države.
"Jer, ako naučimo studente da kradu i lažiraju na ispitima, ako ih na to primoramo putem tih testova koji su nezakoniti, mi ćemo imati loše lekare, od tih loših lekara će umirati pacijenti, imaćemo loše inženjere, od tih loših inženjera će padati zgrade, imaćemo loše pravnike, dobijaćemo nezakonite presude i onda će država Srbija na Strazburu to višestruko morati da plaća i konačno izgubićemo svoju državnost. To je ono najozbiljnije što nama može da se desi i da sam neka vlast, ja bih zaista uradila sve ali prvo smenila one, ne one vidljive nego upravo one nevidljive koji su doveli do ove situacije", rekla je sagovornica Euronews Srbija.
Komentari (0)