Srbija uskoro dobija prvi zakon koji reguliše veštačku inteligenciju: Euronews Centar o efektima na društvo i privredu

Srbija je od januara ove godine usvojila Strategiju za razvoj veštačke inteligencije za period 2025–2030. Ova strategija definiše ciljeve i mere za dalji razvoj AI u zemlji i osnova je za budući zakon o veštačkoj inteligenciji.

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija formiralo je radnu grupu koja radi na izradi zakona, a u grupi su predstavnici državnih organa, industrije i advokati. U izradi zakona uzimaće se u obzir model Evropske unije, poznat kao AI Act, koji detaljno reguliše ovu oblast.

Evropska unija ima zakon koji zabranjuje AI manipulaciju ljudskim ponašanjem i deli veštačku inteligenciju na četiri kategorije. Za visokorizične sisteme, kao što su oni u zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju i bezbednosti, predviđene su stroge obaveze za provajdere i korisnike. Regulativa se odnosi i na kompanije van EU, a kazne za kršenje su visoke.

Iako su pravila stroga, EU se fokusirala na bezbednost korisnika. Velike tehnološke kompanije, uglavnom iz SAD-a, lobiraju za izmene, tvrdeći da zakon usporava napredak u razvoju AI.

U Americi, međutim, ne postoji jedinstven zakon koji se bavi veštačkom inteligencijom, već se oslanjaju na postojeće regulative.

Zakon "nužan", ali mora da bude "fleksibilan"

Srbija je u 2023. godini donela etičke smernice za veštačku inteligenciju, koje su postavile temelje za buduće zakonodavne akcije u ovoj oblasti, kaže državni sekretar u Ministarstvu nauke Miroslav Trajanović gostujući u emisiji Euronews Centar. 

Kako objašnjava Trajanović, etičke smernice su deo "meke legislativne" regulative, koja se oslanja na moralne i etičke principe. Iako su ove smernice važne i korisne, one nisu dovoljne.

"U praksi, etičke smernice ne mogu sankcionisati zloupotrebe veštačke inteligencije, pa je donošenje zakona postalo nužno", ističe Trajanović.

On dodaje da zakon treba da reguliše i sankcioniše zloupotrebe koje se ne mogu obuhvatiti etičkim smernicama.

Euronews

Iz perspektive biznisa, Ivan Kandić iz startapa Reputeo, koji se bavi razvojem rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji za zaštitu brendova, takođe vidi potrebu za zakonom, ali naglašava da zakon mora biti fleksibilan.

"Trenutno se nalazi kritičan trenutak za razvoj veštačke inteligencije, a Srbija mora iskoristiti ovu priliku da postane konkurentna na globalnom tržištu", kaže Kandić.

On dodaje da, iako nije deo Evropske unije, Srbija ima priliku da razvije zakon koji će omogućiti konkurentnost sa tržištima kao što su SAD, Britanija, Kina i arapske zemlje, bez potrebe da se striktno pridržava zakonskih okvira EU.

Da li je opravda na rigidnost zakona?

U kontekstu zakona, ključna tema koja se javlja je i usklađenost sa zakonodavstvom Evropske unije, posebno sa tzv. AI Act-om koji je usvojen u Briselu.

Trajanović napominje da je radna grupa koja se bavi izradom srpskog zakona detaljno proučila EU regulative.

"Proučili smo AI Act, uzeli u obzir sve kritike koje su upućene na njegov račun, i uočili da su neka ograničenja za kompanije vrlo rigidna. Ipak, ta rigidnost ima svoju osnovu, naročito kada je reč o prikupljanju i obradi podataka", objašnjava on.

Trajanović smatra da zakon mora biti strog u segmentima zaštite autorskih prava i privatnosti, jer bi u suprotnom mogao doći do zloupotrebe podataka i kršenja prava pojedinaca.

Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja u vezi sa AI regulativom, kako u EU, tako i u Srbiji, jeste visina kazni za kršenje zakona. U EU kazne za povrede vezane za AI mogu biti vrlo visoke, što otvara diskusiju o tome kako bi slične kazne mogle izgledati u Srbiji.

Euronews

Trajanović ističe da će predloženi zakon važiti za sve kompanije koje posluju na tržištu Srbije, bez obzira na to da li su domaće ili strane.

"Ne možemo napraviti zakon koji važi samo za domaće korisnike ili kompanije. Kazne će biti primenjivane na sve, ali zakon mora biti pažljivo dizajniran kako ne bi predstavljao prepreku za strane investicije", dodaje on.

Za Kandića, važno je da zakon bude balansiran i fleksibilan. On naglašava da je Srbiji potrebna regulativa koja će omogućiti razvoj inovacija, ali i zaštitu prava građana.

"Naša pozicija nije kao pozicija EU, i mi možemo iskoristiti priliku da napravimo zakon koji je prilagođen našim specifičnostima, ali koji će nas i dalje učiniti konkurentnim na globalnom tržištu", ističe Kandić.

Šta ako "pubertetlija krene da puca"?

Jedna od ključnih opasnosti, kako objašnjava Trajanović, jeste to što se u ovoj oblasti razvijaju tehnologije koje se brzo menjaju, a zakon mora biti dovoljno fleksibilan da odgovori na te promene.

"Veštačka inteligencija je trenutno u dobu puberteta", kaže on, koristeći metaforu da bi opisao fazu brzog razvoja ove tehnologije.

"Kao mlado dete koje se stalno menja, AI tehnologije moraju biti regulisane na način koji će im omogućiti da rastu, ali i da ih usmerimo ka sigurnim granicama. Ako treba, promenićemo zakon svake godine, jer je jasno da će se tehnologije menjati," dodaje Trajanović.

Kada je reč o opasnostima, Trajanović naglašava da mi trenutno nismo ni svesni svih potencijalnih rizika, pa je potreban zakon koji se može brzo prilagoditi novim okolnostima.

Euronews

On upozorava da, iako je teško predvideti kako će se AI ponašati u budućnosti, potrebna su pravila koja će omogućiti da se te tehnologije koriste bez ugrožavanja sigurnosti i privatnosti.

Pitanje međunarodne usklađenosti zakonodavstva takođe je bilo na stolu. Kandić je komentarisao trenutnu situaciju u kojoj Sjedinjene Američke Države još uvek nemaju jedinstven zakon koji reguliše AI, dok Evropska unija već ima nekoliko zakona u ovoj oblasti.

"U EU imamo GDPR, Digital Services Act, a sada i zakon o veštačkoj inteligenciji. Kritika koja dolazi od strane Amerike i drugih, poput bivšeg premijera Italije, Marija Dragija, ukazuje na opasnost da previše regulacija može ograničiti inovacije i da će druge zemlje, poput Kine i SAD-a, iskoristiti ovu situaciju da privuku talente," kaže Kandić.

Četiri nivoa regualcije

On dodaje da bi previše striktna regulativa mogla otežati poslovanje startapa u EU, zbog čega mnoge kompanije iz sektora veštačke inteligencije već gledaju ka tržištima sa fleksibilnijim zakonodavstvom, poput Britanije i SAD-a.

Iako kritikuje prekomernu regulaciju, Kandić smatra da je u nekim oblastima regulativa nužna, naročito kada je reč o zaštiti podataka i privatnosti.

"Veoma je važno kako prikupljamo i obrađujemo podatke, ali moramo biti pažljivi do kojeg nivoa želimo da reguliramo. Evropski zakon o veštačkoj inteligenciji predviđa četiri nivoa regulacije, od onih osnovnih kao što su baneri na sajtovima, do onih kritičnih aplikacija kao što su autonomna vozila i oružje," objašnjava Kandić.

Euronews

On naglašava da nije sve isto, pa tako AI sistemi koji se koriste za oružje ili autonomna vozila moraju biti strože regulisani nego sistemi poput chatbotova ili banera.

Jedna od najkritičnijih tačaka o kojoj se diskutuje jeste upotreba AI u sferi društvenog bodovanja, poznatog kao social scoring.

Kandić podseća da su takve aplikacije, koje se temelje na analizi ogromnih količina podataka kako bi se dodeljivali određeni bodovi pojedincima, trenutno zabranjene u EU.

"Te aplikacije su suštinski nepodnošljive i treba ih izbegavati, jer bi mogle dovesti do ozbiljnih zloupotreba," zaključuje Kandić.

Kako biste saznali više o ovoj temi pogledajte ceo intervju sa Trajanovićem i Kandićem koji su gostovali u emisiji Euronews Centar.