Igre 
"I to malo što udahnemo puno je otrovnih čestica": Ko su najveći zagađivači vazduha u Srbiji?
Komentari07/09/2021
-21:34
"Plućni bolesnici često imaju problem da udahnu, zamislite kad to malo vazduha što udahnemo bude puno čestica koje su otrovne", priča za Euronews Srbija Ivana Vračar iz Udruženja "Pobedimo astmu i alergije" koja od rođenja živi sa astmom.
Zagađenje vazduha posebno smeta astmatičarima. Ivana se ne seća detinjstva bez bolesti, a kako tada nije bilo adekvatnih terapija, dane je provodila i u bolnici. U međuvremenu su, kaže, lekovi olakšali svakodnevicu astmatičarima. Ipak, u Beogradu oni često otežano dišu.
"Ne prija ni meni, a ni bilo kome kada vidimo da je vazduh koji dišemo praktično žut", dodaje Ivana.
Prema izveštaju CEE Bankwatch Network-a, zagađenje vazduha na Zapadnom Balkanu je šest puta veće od dozvoljenog. Najveći zagaživač vazduha u Srbiji je Termoelektrana Kostolac B, a najveći zagaživač na listi je termoelektrana Ugljevik u BiH.
Procene Svetske zdravstvene organizacije (SZO) su da je više od 90 odsto svetskog stanovništva izloženo lošem vazduhu i da zbog lošeg kvaliteta vazduha u svetu umre sedam miliona ljudi, a u Srbiji - 6.000 ljudi godišnje.
Na teritoriji Vojvodine čestice prašine najčešći su uzrok zagađenja vazduha, tokom cele godine, a naročito tokom zimskog perioda. Kao najveći zagađivači izdvajaju se automobili.
Najzagađeniji vazduh je u Novom Sadu, Subotici i Zrenjaninu.
Povezane vesti
Kako je za Euronews Srbija navela Sanja Bijelović iz Centra za higijenu i humanu ekologiju, problem je što se na česticama prašine nalaze i povećane koncentracije organskih jedinjenja, koja nastaju nepotpunim sagorevanjem goriva i za koje je dokazano da su kancerogene za čoveka i mogu nakon dugotrajne, desetogodišnje izloženosti da dovedu do karcinoma pluća.
Euronews/Printscreen
Duška Dimić, direktorka WWF programa u Srbiji kaže da je oko tri miliona građana Srbije bilo izloženo prekomerno zagađenom vazduhu.
"Vlada Srbije i Skupština nisu usvojile prošle godine nijedan značajan, strateški važan dokument, tako da očekujem uskoro plan, zapravo prvi plan o zaštiti vazduha na republičkom nivou, jer važno je da propišemo mere koje se kasnije i sprovode", navela je ona.
Teret pitanja kakav vazduh dišemo, ko i da li poštuje pravila kada emituje štetne materije, uglavnom je na opštinama i gradovima. Posledice su dalekosežnije, jer vazduh ne zna gde su granice lokala. Zabrinjivaju i podaci prema godišnjem Energetskom bilansu da Srbija najviše energije dobija iz uglja – 67,5 odsto, zatim nafte 9,2 odsto, a iz prirodnog gasa tek 3,1 odsto.
Dimić ističe da se ne zna ko su najveći zagađivači u Srbiji, jer nema dovoljno jasnih podataka.
"Saobraćaj nekako ispliva u prvi plan. Jeste da zagađuje, ali energetika dosta doprinosi tome, posebno termoelektrane koje su zastarele, osim pojedinih koje imaju postrojenja za odsumporavanje", navela je ona.
Nasuprot termoelektranama i toplanama, zanemarljiv je procenat obnovljive energije koji se koristi - ukupno geotermalne, solarne, energije vetra i biogasa tek 1,2 odsto.
Povezane vesti
Sa druge strane, Milenko Jovanović, stručnjak za kvalitet vazduha kaže da su najveći zagađivači vazduha u Srbiji termoelektrane i energetski sektor.
"Pojedinačno u gradovima zna se da su najveći zagađivači vazduha lokalna ložišta, saobraćaj i industrija. Bor je najcrnja tačka zbog topionice", rekao je Jovanović i dodao da je juče u Boru tri sata bilo prekoračenje koncentracije sumpordioksida, kao i da je koncentracija arsena, kancerogene materije, i do 50 puta viša od dozvoljene na godišnjem nivou.
Govoreći o požaru koji je goreo na deponiji u Vinči, on je rekao da je opasnost bila velika, da su sve štetne materije završile u plućima građana, vodi, zemljištu.
Povezane vesti
Ističe i da su morala da se urade merenja dioksina i furana, da za to ima resursa, postoje laboratorije i Gradski zavod za javno zdravlje.
Napominje da je godinama u Srbiji visok nivo aerozagađenja, da su u skoro svim gradovima koncentracije polutanata veće od dozvoljenih, da se ne deluje na uzroke.
"Mora se delovati na uzrok zagađenja. Mere koje moraju da se preduzmu koštaju, ali to je jeftinije od lečenja ljudi, od uticaja na ekonomiju", naveo je on i dodao da PM čestice direktno ulaze u pluća, da su toksične i nosioci teških metala.
Pulmolozi upozoravaju
Pulmolozi upozoravaju na činjenicu da PM čestice, furani i dioksini ne štete samo plućnim bolesnicima.
Pulmolog Tatjana Radosavljević kaže da kada je Beograd u vrhu svetske zagađenosti i da tegobe nemaju samo bolesni, već i najzdravije osobe.
"Aerozagađenje može uticati na pluća, srce... PM čestice idu direktno u krv i mogu izazvati maligne bolesti... čak se smatra da je zagađen vazduh jedan od uzroka Alchajmerove bolesti", navela je Radosavljević.
Za dašak čistog vazduha bore se i u Boru, Valjevu, Kosjeriću, Smederevu, Užicu. Iako postoji Zakon o zaštiti vazduha, podaci o zagađenju su upozoravali da je vreme za akciju i pre dve godine.
Šta kažu merenja
Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje pojašnjava da podatak kakav smo vazduh udisali tokom ove godine može da se dobije na kraju kalendarske godine, ali da se već sada može reći da se ova godina nije razlikovala od prethodnih.
Zbog epidemije i zatvaranja, tokom prošle godine imali smo niže koncentracije zagađenja.
Upitan kako je došlo do talasa zagađenja i kada je prošle godine saobraćaj bio na minimumu zbog epidemije Šoštarić je rekao da se to dogodilo krajem marta, da je bila povećana koncentracija čestica PM 10 i da se detaljnom analizom pokazalo da su te čestice stigle iz pustinje iz Azije.
"Zagađenje vazduha se može javiti i prirodnim putem", pojasnio je on i dodao da građani u svakom momentu na sajtu Beoeko mogu dobiti informacije o indeksu kvaliteta vazduha, koje se ažuriraju iz sata u sat, i preporuke kako da se ponašaju.
Govoreći o požaru na deponiji Vinča on je naveo da je požar negativno uticao na kvalitet vazduha, ali da je dobro što je bio malog intenziteta i nije trajao dugo kao prethodni.
"Tokom požara imali smo dve značajne epizode - u nedelju 8. avgusta i 11. avgusta, kada se dim sa deponije proširio na ceo grad. Osim toga nije bilo posebno velikog uticaja osim u neposrednoj blizini deponije Vinča", naveo je on.
Nije dao konkretan odgovor kada će početi da se mere u vazduhu koncentracije furana i dioksina, koji su opasne materije.
"Monitoring kvaliteta vazduha je u skladu sa uredbom Srbije, koja je u skladu sa evropskim uredbama o kvalitetu vazduha. Dioksini i furani nisu obuhvaćeni tom uredbom. Nije predviđeno da se mere", naglasio je on.
Naglašava da bez obzira na to što se ne rade merenja dioksina i furama, građani mogu da dobiju pravovremenu informaciju da li je vazduh zagađen i da prilagode svoje ponašanje.
Pomoćnica ministarke: U toku izrada nacionalnog programa za zaštitu vazduha
Pomoćnica ministarke za zaštitu životne sredine Aleksandra Imširagić rekla je za Euronews Srbija da je u toku procedura donošenja prvog nacionalnog programa za zaštitu vazduha i istakla da će taj dokument u značajnoj meri pomoći u rešavanju određenih pitanja koja utiču na zagađenje vazduha.
Program je, kako kaže, otvoren za sve predloge građana i lokalnih samouprava.
"Nadamo se da će stanje u nekim zonama koje imaju izuzetno veliko zagađenje biti poboljšano, nakon radnji koje je Ministarstvo sprovelo", navela je Imširagić.
Ona je istakla da se organizuju posebni sastanci kada su u pitanju Bor i kompanija Ziđin.
"Poslednja aktivnost se odnosila na odsumporavanje dimnih gasova u okviru topionice i mislimo da je ovo aktivnost koja je konkretna i koja će uticati na količinu zagađenja", rekla je Imširagić.
Komentari (0)