Bugarska udruženja uputila pismo srpskim vlastima i ambasadama zbog navodnog osporavanja identiteta

Osam bugarskih udruženja u Srbiji uputilo je otvoreno pismo srpskim vlastima, ali i međunarodnoj zajednici i ambasadama više zemalja, u kojem osuđuju, kako navode, osporavanje nacionalnog identiteta Bugara u Srbiji.

Poslednji primer je, kažu, ,"Knjiga o Bosilegradu, zapisi iz prošlih vremena" autora Ivana Mitića, u kojoj se promoviše koncept "šopske etničke pripadnosti". Zvanični predstavnici Bugara u Srbiji, koji su podržali izdavanje knjige, navode da nisu uticali na sadržaj, da to nije njihov stav i da takvo istupanje pojedinaca može da nanese štetu odnosima Srbije i Bugarske.

Na pitanje Euronews Srbija o tome kako se živi u Bosilegradu, kažu da život nije lak - sve je skupo, a penzije su male. Na pitanja o egzistenicji njihovi odgovori su uvek isti, ali kada im postavite pitanje o nacionalnom identitetu neće vam svi odgovoriti isto.

"Mi smo Bugari smo, ali Šopi", kaže jedna od sagovornica, dok jedan njen sugrađanin poručuje:

"Vi nas stavljate u Bugare, a Bugari znate gde su... Mi smo Šopi".

Međutim, njena sugrađanka na isto pitanje ima malo drugačiji odgovor.

"Mi smo Bugari po nacionalnosti, šopska nacija ne postoji", tvrdi ona.

Da li šopska nacija postoji?

Da šopska nacija ne postoji, smatraju i u Kulturno-informativnom centru Bosilegrad, koji je jedan od potpisnika otvorenog pisma srpskim vlastima i međunarodnoj zajednici. Taj narativ koji, ističu, postoji i u nekim medijima, stvara, kažu, veštačku etničku podelu između Bugara u Srbiji i onih u matici.

Ivan Nikolov, predsednik Kulturno-informativnog centra Bosilegrad kaže za Euronews Srbija igranje sa nacionalnim identitetom nije naivna igra.

"Imajući u vidu istorijsko iskustvo i sve što se događalo na ovim prostorima, smatramo da je vrlo opasno igrati se nacionalnim osećanjima ljudi koji žive na ovoj teritoriji", kaže Niklolov.

Dodaje i da je neodgovorno da Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine i lokalna samouprava podrže izdavanje knjige u kojoj se iznosi takav stav.

Predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji Stefan Stojkov kaže da je sporna knjiga isključivo stav njenog autora, i da nema naučnu vrednost.

"Dobro je poznat stav Nacionalnog saveta da u Bosilegradu i Dimitrovgradi živi 99 odsto Bugara. Sramota je što to rade i obaveštavaju strane ambasade. Ne shvataju da nanose štetu, ne samo bugarskoj zajednici, već i sebi i državama. Od toga niko nema koristi, samo oni iz ličnih razloga", Stojkov.

Predsednik Opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev smatra da nema potrebe za ovakvom vrstom sukoba.

"To je nekoliko nevladinih organizacija u kojima ih je samo jedno ili dvoje, koje samo gledaju da crpe novac iz Bugarske i Evrope. Njima odgovara da Srbija i bugarska imaju loše odnose i time se hrane. To je samo njegovo mišljenje na koje on ima pravo. Čistokrvni Bugari su sa ovih prostora i ja sam jedan od njih", kaže.

I dok iz tih nevladinih organizacija smatraju i da sve teži ekonomski položaj Bugara u Srbiji ima posledice na srpsko-bugarske odnose, njihovi zvanični predstavnici kažu da u odnosima dve zemlje nema problema, kao i da odnos Srbije prema njima nikada nije bio bolji.

U Srbiji živi oko 13 hiljada pripadnika bugarske nacionalne manjine, skoro pet puta manje u odnosu na 60-te godine prošlog veka.