Pet godina od početka pandemije korone - samo dve zemlje u svetu nisu zabeležile nijedan slučaj

Vest da se u delu Kine sve više pacijenata žali na simptome virusne infekcije krajem 2019. kada je objavljena, nije privukla pažnju svetskih medija. Ipak, za manje od mesec dana postalo je jasno da se radi o novoj vrsti koronavirusa, a ubrzo je prijavljen i prvi smrtni slučaj.

I deset dana kasnije novi slučajevi su prijavljeni u Japanu, Koreji i Tajlandu. Sa registrovanih 98 slučajeva u svetu, Svetska zdravstvena organizacija proglašava 30. januara 2020. vanredno stanje sa najvišim stepenom alarma. Virus se širi do svih kontinenata, granice velikog broja država u svetu se zatvaraju. Pandemija je proglašena 11. marta 2020. godine, a za samo 10 meseci ovaj virus odneo je više od milion života.

Farmaceutska industrija je radila punom parom i za manje od godinu dana od prvih obolelih od kovida 19, pojavile su se i prve vakcine protiv ove bolesti. Sredinom 2020. Rusi su saopštili da su registrovali vakcinu Sputnjik V, ali na Zapadu je dočekana sa skepsom iako se kasnije pokazalo da je delotvorna. Potom su krajem godine svoje vakcine proizveli Kinezi, ali i kompanija Fajzer, da bi naredne godine bile odobrene vakcine i nekih drugih proizvođača.

U međuvremenu je oformljena inicijativa COVAX obavezujući sporazum kojim zemlje potpisnice lakše ostvaruju lakši pristup novim vakcinama, a sporazumu je pristupila i Srbija. Građani Srbije bili su slobodni da biraju koju će od dostupnih vakcina primiti iako je u svetu vladala nesigurnost u nova medicinska dostignuća.

Tanjug/AP/Seth Wenig

Do početka 2022. godine ova inicijativa je dostavila više od milijardu doza širom sveta, a više od 13 milijardi doza vakcina je primljeno širom sveta do sada. Najviše zaraženih do sada zabeležile su SAD, više od 100 miloina, sa malom razlikom je prati Kina, a Indija je zabeležila 45 miliona zaraženih. Srbija je do sada registrovala oko 2,6 miliona slučajeva.

Prema podacima SZO, samo dve države nisu zabeležile nijedan slučaj - Turkmenistan i Severna Koreja.

Pandemija kovida je nesumnjivo uticala na navike ljudi i njihov svakodnevni život, pa su tokom njenog trajanja SZO i američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti upozoravali na uticaj na mentalno zdravlje ukazujući da su anksioznost i depresija u porastu.

Zabirnutost je tada bila usmerena i na ekonomiju, odnosno produbljivanje nejednakosti između zemalja i neproporcionalni uticaj pandemije na siromašne i najugroženije. Zabeležen je i porast broja ljudi koji rade od kuće.

Ulazak u Crvenu zonu

Novinarka RTS-a Ivana Božović, osvrnula se na svoje iskustvo tokom boravka u Crvenoj zoni bolnica, ističući neizvesnost i izazove s kojima su se ona i njena ekipa susretali. Prema njenim rečima: "Ako me pitaš da li je bilo straha, iskreno nije". Umesto straha, prevladavala je neizvesnost i nepoznanica oko toga šta će ih čekati unutar bolničkih zidova.

Ivana je opisala rigorozne mere zaštite koje su primenjivali, naglašavajući da su ulazili u bolnice pod punom zaštitnom opremom, uključujući skafandre i zaštitne rukavice. Ona je primetila da je ponekad članovima ekipa bilo teško da se suoče s onim što će zateći, ali sve je postajalo jasnije kada su prvi put videli pacijente i čuli priče lekara o tome kako se njihovo stanje rapidno menja.

"Iz dana u dan, kliničke slike su se menjale. Bila je to specifična situacija", objašnjava Ivana, ističući kompleksnost i dinamičnost situacije koja se stalno razvijala.

Ivana je takođe naglasila osećaj velike odgovornosti tokom tog perioda. Radila je neprekidno, a njen radni dan često je počinjao u 5 ujutru, bez pravih pauza, te su se informacije tokom dana brzo menjale i morale su se pravovremeno plasirati javnosti. Kao što je napomenula, "sve oči su bile uprte u sve televizije jer su mnogi ostajali kod kuće i to su očekivali".

Euronews

Osim profesionalnih izazova, Ivana je otkrila i lične strahove, jer je njen rad u Crvenoj zoni značio rizik ne samo za nju, već i za njene bližnje. "Moram da napomenem da mi je i sestra radila u Crvenoj zoni, kumovi, maltene čitavo moje uže okruženje", rekla je, dodajući da je jedno vreme bila izolovana od porodice kako bi ih zaštitila od potencijalne zaraze. Pri svakom dolasku na posao, preoblačila se i koristila dodatna dezinfekcijska sredstva.

"Kao što su se saznanja o virusu menjala, tako su se menjale i preporuke koje su ranije postojale", zaključila je Ivana, izražavajući zabrinutost za svoju i sigurnost svog okruženja u tim nesigurnim vremenima.

Kovid doneo i neke dobre promene

Bojana Dinić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu govorila je o značaju i posledicama koje je pandemija COVID-19 imala na društvo, posebno u kontekstu digitalizacije i obrazovanja. Istakla je da je korona značajno usmerila ljude ka internetu, što je dovelo do zadržavanja nekih pozitivnih i održivih praksi, kao što je rad od kuće. "Rad od kuće može biti efikasan u kombinaciji sa radom uživo", naglasila je ona.

Dinić je ukazala na to da su online edukacije, pa čak i online psihoterapija, postali vrlo prisutni. Jedan od najvidljivijih dokaza ovog fenomena, kako je navela, jeste porast online kupovine. "Korona nas je usmerila na internet da smo ga više prihvatili u našem svakodnevnom životu i rad koji se na njemu odvija", dodala je ona.

Kada je reč o mladim generacijama, Dinić je primetila posledice pandemije na studente koji su, zbog izolacije, otežano uspostavljali međusobne kontakte. "Oni koji su trebali da upišu fakultet nisu imali nikakav međusobni kontakt, i kada je situacija krenula da se vraća u normalu, oni se nisu poznavali, a već godinu dana su zajedno na predavanjima". Ova situacija je, prema njenim rečima, uticala na formiranje društvenih odnosa, pri čemu su se stvorile online zajednice koje su se kasnije evoluirale u uživo zajednice.

Euronews

Dinić je utvrdila da je pandemija pokazala da je online nastava izvodljiva i efikasna, iako su na početku mnogi bili skeptični. "Pokazalo se da može da se izvede kvalitetno", zaključila je. Ova situacija je dovela do trajnog usvajanja nekih oblika kao što su online konsultacije, webinari i online sastanci. Ona smatra da su, nakon nekoliko godina od proglašenja pandemije, ljudi uspeli da se vrate u normalu, zadržavajući efikasno korišćenje online formi u kombinaciji s tradicionalnim metodama.

Na pitanje da li smo postali svesniji zdravlja, Dinić je rekla da istraživanja pokazuju da su ljudi počeli više da obraćaju pažnju na zdravlje, fizičku aktivnost i ishranu. Ipak, postoje i dalje izazovi u vezi sa fizičkim i mentalnim zdravljem, poput gojaznosti i problema sa snom, koji su se javili kao učestaliji simptomi nakon preležanog kovida 19, posebno kod onih koji su imali dugi kovid. "Oni su pod većim rizikom od simptoma pogoršanog mentalnog zdravlja", upozorila je Dinić.