Novi kodeks novinara: Poštovanje dostojanstva, rodno osetljivog jezika i bez izveštavanja sa sahrana

Novinarska udruženja usvojila su Kodeks novinara i novinarki Srbije u koji je uvršteno novo poglavlje - Poštovanje dostojanstva - kojim su obuhvaćene smernice o izveštavanju o maloletnicima, kao i grupa poput osoba sa invaliditetom, nacionalnih manjina i LGBT populacije. 

Uneta je i odredba da "novinar ne izveštava sa sahrana, osim u slučaju visoko profilisanih javnih ličnosti", a novi kodeks se od prethodnog razlikuje i po tome što su uvedeni pravo na zaborav, odredba o korišćenju veštačke inteligencije i društvenih mreža. 

Novinari i novinarke, psihološkinja, dramaturškinja... Rečju, rodno osetljiv jezik koji novinari, prema novom kodeksu, treba da koriste prilikom izveštavanja. Oni koji su učestvovali u izradi kodeksa objašnjavaju, međutim, da su u pitanju samo smernice zbog čijeg nepoštovanja niko neće biti kažnjen.

"Kodeks novinara nije krivični zakonik. Nije to spisak onoga što je zabranjeno i kolike kazne su predviđene za to. Kodeks je dokument koji treba da predstavi i zaštiti određene vrednosti i principe. Mi mislimo da to novinari treba da rade, da bi bilo normalno da vi sada, kada razgovarate sa mnom, ako ja kažem da želim da budem potpisana kao "generalna sekretarka", a ne sekretar, da vi to uvažite. Vi, naravno, ne morate to da uradite. Neće vas niko kazniti sa 100 evra zato što ste to izbegli, ali to je neki princip kog bi novinar trebalo da se drže", rekla je za Euronews Srbija generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković.

Euronews Srbija

Rasprava o upotrebi rodno osetljivog jezika aktuelizovana je još ranije - usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti čiju je primenu potom obustavio Ustavni sud. Kao i tada, tako je deo medijske zajednice i sada ostao protiv primene tog politički korektnog jezika.

"Ja lično sam vrlo skeptičan prema primeni rodno senzitivnog jezika. On je rogobatan, kao što se vidi i iz samog naslova. Najmerodavnija institucija u Republici Srbiji za pitanje jezika je Institut za srpski jezik SANU koji je tu politiku ocenio kao neprikladno i kao uništavanje srpskog jezika. Meni se sve ovo čini kao pritisak na uređivačku politiku medija koja nije se pojavila sada sa ovim etičkim kodeksom", rekao je za Euronews Srbija novinar Filip Rodić.

Za razliku od prethodnog kodeksa, u novoj verziji se posebno naglašava da novinari ne smeju da odgovornost prema javnosti podrede interesima izdavača. Potreba za tom tačkom potvrđuje da se mediji, pored političkih pritisaka, možda još više suočavaju sa pritiskom vlasnika čije su želje često u suprotnosti sa profesionalnim standardima.

"Nama se čini da postoji sve veći pritisak vlasnika, odnosno izdavača medija, da se medijski sadržaj prilagođava njegovim interesima. Mislili smo da to malo treba ojačati te odredbe", rekla je Novaković.

Pravo na zaborav

Novi kodeks obogaćen je i takozvanim pravom na zaborav, koji podrazumeva da medij ima pravo da ukloni određene podatke o nekoj osobi koja to zahteva jer su joj povređena prava. U kodeksu se navodi da urednici, pri odlučivanju, treba da uzmu u obzir značaj i društveni položaj osobe o kojoj se izveštava.

"Tu je veliki prostor za zloupotrebu, to je po onoj matrici: S jedne strane, suočavanje sa prošlošću, a sa druge strane, gledanje u budućnost. Selektivno ćemo da biramo sa kojom prošlošću ćemo da se suočavamo, a koju ćemo da zaboravljamo. To podseća na objavljivanje Panamskih papira koje je na svetskom nivou objavila jedna organizacija, blisko povezana sa američkim obaveštajnim strukturama OCCRP, a kod nas KRIK. Za razliku od Vikiliksa, ovde su selektivno objavljivana dokumenta u odnosu na to šta prija, a šta ne prija. Mislim da se slična stvar može očekivati i od ovoga", dodao je Rodić.

Euronews Srbija

Novinar ne izveštava sa sahrana, osim u slučaju visoko profilisanih javnih ličnosti. To je još jedna nova odredba u kodeksu koja, kako kažu iz Saveta za štampu, ima za cilj da spreči praksu, pogotovo kada je reč o deci, koja je zavladala domaćim medijima. Iako kodeks nije obavezujući dokument, Savet za štampu će se voditi njime pri donošenju odluku.

"To je odredba koja je postojala u našim smernicama, i baš se zvala pravo na zaborav, sada to tako ne piše, od 2016. godine. Za osam godinu mi nismo dobili nijednu primedbu u vezi sa tim ni od koga. To je zamišljeno da bi se žrtve zaštitile. Mi smo imali povlačenje po medijima dece čiji će unuci znati šta im se desilo. Ja zaista mislim da se njima treba omogućiti da se prosto deo toga izbriše", zaključila je Novaković.