Oronule fasade česta pojava u Beogradu: Starim zgradama neophodno renoviranje, a za to su zaduženi stanari

U septembru je u Gornjem Milanovcu lift ubio mladu devojku, a samo nekoliko meseci ranije, pukom srećom, izbegnuta je tragedija kada je u Bulevaru kralja Aleksandra pao deo betonske terase i umalo usmrtio slučajne prolaznike.

"Sa trećeg sprata zgrade je pao kamen na čoveka. Drugom prilikom sam bila sve dok pošto tu radim i često izlazim na pauzu ispred. Dete je prošlo, ja sam sve od događaja videla, samo što je prošlo dete, odvalio se ogroman betonski kamen i pao na to mesto i baš sam i sama bila potresena", rekla je prolaznica u Bulevaru.

Takve situacije nisu retkost, već i normalna pojava, ističu iz Udruženja profesionalnih upravnika. Kažu da se objekti u Beogradu suočavaju sa mnogobrojnim problemima. 

"Najčešće curi krov, a često je i konstrukcija upitna da li je stabilna, zatim fasade koje cure prave štetu u stanovima, ali su isto tako i sklone padu što ugrožava bezbednost prolaznika. Zatim su devastirane staze oko zgrade, pa voda prilikom padavina prodire i podriva temelje i statiku zgrade, a tu su i liftovi koji su 3-4 radna veka odslužili, a i dalje rade i za kompletnu su zamenu", rekao je za Euronews Srbija Bojan Nikolić iz Udruženja profesionalnih upravnika Beograda.

Ako uzmemo u obzir da je čak 70 odsto svih zgrada u Beogradu starije od pola veka, takvo stanje možda ni ne treba da nas čudi. Međutim, struka kaže, nije problem godište, već neodržavanje.

"Kada se zgrade održavaju, one bi trebale da traju 300 do 400 godina. Evo, samo da se vratimo malo u Englesku, imamo zgrade koje su stare i 1100 godina, pa naše crkve koje su isto jako stare. Materijali mogu da se sačuvaju i da opstanu i malo duži vremenski period. Naravno, svaki put treba kontrolisati tu zgradu da se uloži neki novac za održavanje", objašnjava statičar, Miodrag Samardžić.

A za prikupljanje novca zaduženi su stanari i navode profesionalni upravnici. Podsećaju i da zakon jasno propisuje obavezu da o zgradi brinu vlasnici stanova. Međutim, u praksi kažu da su brojni izazovi sa kojima se suočavaju.

"Prvi izazov s kojim se susrećemo je veoma niska svest građana o tome da su oni kao vlasnici stanova, vlasnici zgrada i da su dužni da to moraju da održavaju i da bude u potpunom redu. Drugi izazov je finansijski. Uglavnom nedostaju sredstva da bi se sprovodili investicioni projekti", ističe Nikolić.

Obnova fasade košta oko 20 hiljada evra. Novi lift 30, kao i zamena krova. I sve to na račun stanara.

"Negde ljude možda načelno uplaši ta cifra kada kažete sanacija krova, lifta, fasade. Ne treba da bude tako, troškovi su zajednički, dele se na mesečne rate sada do sedam godina, prosto tu obavezu dele svi stanari i na kraju kada preračunate po stanu, to izađe rata koja je recimo od jedne do najviše nekoliko hiljada dinara za posao koji rešava kapitalni problem u narednih nekoliko godina", podvlači Igor Ćurčić iz PP Gradsko stambeno.