Umetnost čistog srca i duše: Kovačica važan toponim na kulturnoj mapi Evrope, na to uticao odnos Srbije prema manjinama

Kovačica nadomak Pančeva se ne razlikuje od drugih varoši u Banatu, međutim, za razliku od drugih mesta, iz nje je u poslednjih osam decenija poteklo više desetina umetnika.

Pregalaštvom njenih stanovnika, Kovačica je dobila Galeriju naivne umetnosti i upisala se kao važan toponim na umetničkoj mapi Evrope.

Referentnost fenomena potvrđuje i to što je nedavno prihvaćena kandidatura Srbije da slovačko naivno slikarstvo upiše na reprezentativnu listu UNESCO nematerijalnog kulturnog nasleđa.

O samom nastanku naivne umetnosti u Kovačici i prvim predstavnicma slovačke naive za Euronews Srbija je govorila direktorka Galerije naivne umetnosti u Kovačici Ana Žolnaj Barca.

Žolnaj Barca: Na 150. rođendan Kovačice održana je prva izložba

"Naivna umetnost u Kovačici je nastala 1939. godine, kada su počeli da slikaju Martin Paluška i Jan Sokol. Međutim, oni su u početku preslikavali motive koji su netipični za Banat kao što su afričke životinje, italijanske gondole, odnosno, preslikavali su motive sa raznih kalendara i razglednica. Kada je Kovačica obeležavala svoj 150. rođendan, 15. maja 1952. godine, oni su te svoje prve slike izložili i na tu njihovu prvu izložbu došao je akademski slikar iz Pančeva, Stojan Trumić, i uvidevši njihov talenat, predložio im je da slikaju ono što vide, ono što ih okružuje, odnosno radove na njivi, Kovačicu i njene žitelje, crkvene i folklorne običaje Slovaka", navodi Žolnaj Barca.

Promo/Galerija naivne umetnosti

Galerija naivne umetnosti je osnovana u okviru Doma kulture kao Galerija seljaka slikara sredinom pedesetih godina prošlog veka. Na dan osnivanja slikari Kovačice su se dogovorili da će svake godine donirati Galeriji po jednu svoju sliku i na taj način osnovati galerijski fond slika. 

"Galerija naivne umetnosti je osnovana 15. maja 1955. godine i ujedno je bila prva seoska galerija slika na području cele Jugoslavije. Nalazila se u prostorijama Doma kulture '3. oktobar' u potkrovlju zdanja do 1989. godine kada je zbog tesnog prostora preseljena u prostorije gde se i sada nalazi u ulici Masarikovoj 65, u centru Kovačice", dodala je aktuelna direktorka Galerija.

"Sloboda izražavanja nacionalnih manjina u Srbiji doprinela je da jedna tako mala zajednica postane globalno poznata"

O Južnom Banatu i kontekstu u kome je nastala slovačka naivna umetnost za Euronews Srbija je govorila master istorije umetnosti Elenka Đuriš, koja je iz Padine.

Prema njenim rečima Kovačička naiva je, zapravo, nastala pomeranjem ustaljenih društvenih navika. 

"Kada govorimo o ovom regionu, treba imati na umu da se stanovništvo pretežno bavilo poljoprivredom. Glavna tema muške populacije je bio težak rad na njivi i čija je zemlja plodnija, oni koji su se bavili nečim drugim, tačnije bilo kakvim zanimanjem koje ne iziskuje težak fizički rad, smatrani su lenjim i često su bili ismejavani. U takvom društvu bilo je nezamislivo reći da se neko bavi slikarstvom. Međutim, dvoje prijatelja su se jednom prilikom poverili jedan drugome, da u zimskim vremenima, kada nema toliko posla na njivi, slikaju, tačnije preslikavaju razglednice ili lepe pejzaže. Oni su kasnije postali osnivači Kovačičke naive i oni su Martin Paluška i Jan Sokol", objašnjava Đuriš.

Ona je obrazložila značaj naive u kontekstu očuvanja identiteta slovačke nacionalne manjine u Srbiji i kako su teme njihovog slikarstva prožete simbolima života Slovaka.

"Već sa prvim slikarima pronalazimo radove, koji se osvrću na seoski život u kojem su odrastali ili koji su im stariji ljudi prepričavali, dalje tu su radovi koji poetiziraju naporan rad na njivi ili pak svakodnevnicu. Vremenom su teme postajale sve ličnije, slikali su sobe, kuće na kojima se ogleda tipična vojvođanska seoska arhitektura, na slikama su se počele pojavljivati osobe sa što vernijim prikazom nošnji, gestikulacije i mimike naslikanih osoba odavale su karakteristike, kako nacrtanih osoba, tako i poslova koje u tom trenutku obavljaju", navodi sagovornica.

Đuriš smatra kako je momenat kada su žene počele da se bave slikarstvom u njihovoj sredini doprineo daljem ugrađivanju nacionalnog identiteta u slovačko naivno slikarstvo.

"Uglavnom, uključivanjem žena slikarki doprinelo je unošenju detalja u kojima se ogleda  identitet. Novinu koju unose žene članice, bili su takođe i verski, tradicionalni i nacionalni običaji, dečije igre", smatra ona.

Đuriš ističe promenu slikarskog motiva umetnika iz Padine kao primer na koji slovačka naivna umetnost predstavlja autentičan istorijski izvor o životu Slovaka na prostoru Banata

"Važno je napomenuti i to, da već oko treće generacije, počinju da se priključuju i umetnici iz Padine, takođe Slovaci. Prve slike padinskih slikara takođe su prožete nacionalnim simbolima, prikazima poetične svakodnevnice i napornog rada, ali pojavljuju se nove teme. Od osnivanje Padine, od dolaska Slovaka u Padinu, ljudi su se borili sa prirodom za pijaću vodu. Bio je to jedan od egzistencijalnih problema, koji je na slike navlačio tamnije zemljane boje, iz kojih su izranjala znojava, umorna lica kako nose kofe sa vodom, kopaju duboke bunare, ili kasnije, kada su već uspeli ukrotiti prirodu, konje oko bunara, kako izvlače vodu. Kako je problem sa vodom dolazio do rešenja i padinska paleta boja je počela da ozelenjava i naslikani ljudi su bili radosniji i takođe, kao i kovačički, počeli su da se prepuštaju slovačkim folklornim igrama, poslovima na njivi i u dvorištu" navodi ona.

profimedia

Istoričarka umetnosti smatra kako je slovačka naivna umetnost doprinela planetarnoj prepoznatljivosti slovačke nacionalne manjine u Srbiji.

"Ovim razvojem kovačičke naive, ne samo da se doprinelo očuvanju identiteta Slovaka u Srbiji, već i u upoznavnju njihove kulture, običaja i distinkcijama, kao i prihvatanju njihove originalnosti i različitosti. Prihvatanje i slobode izražavanja nacionalnih manjina u Srbiji, doprinelo je i tome, da jedna tako mala zajednica postane globalno poznata, baš upravo zbog te slobode i mogućnosti negovanja sopstvenog identiteta, jezika i nacionalnosti. Smatram da je važno napomenuti i to, da upravo ovo područje je specifično i po tome, što su tu sačuvane nošnje, običaje, pesme, čak i kuhinja, starih Slovaka, koji su pre više od 200 godina, došli na ovo područje, poznato kao 'Dolnja zemlja', kako bi se nastanili na Vojnoj granici", kaže Elenka Đuriš.

Zlatna medalja podeljena sa Dalijem, Katka i razglednice za Unicef

Radni ljudi umetnici su svojim umećem proslavili Kovačicu, Martin Jonaš je podelio zlatnu medalju sa slavnim umetnikom Salvadorem Dalijem na velikoj međunarodnoj izložbi crteža u Italiji 1978. godini.

"Prvo šta vidimo na njegovim slikama su tela sa ogromnim rukama i nogama a malim glavama. Njegov otac je bio ćuričija i on je često provodio vreme ispod stola i slušao priče starijih. To je jedan od razloga, zbog kojeg su njegovi likovi imali takva tela, a drugi razlog je to, što je jedan od najvećih poetičara napornog rada, i što je njegova poetičnost prezentovana, upravo u tim velikim rukama i nogama, kojima glorifikuje ljudske moći. Pod ljudskim moćima, podrazumevamo moć da ukroti zemlju, da od prazne površine napravi plodonosno tlo", objašnjava Đuriš i spominje Zuzanu Čalupovu "Mama Zuzanu", kao još jednog autentičnog umetnika Kovačice:

"Za razliku od Jonaša, njene slike su prepune boja, simbola, kitnjastog slovačkog enterijera i eksterijera, prepuno detalja i akcije. Na svakoj njenoj slici je naslikana Katka, koja predstavlja, ćerku koju nikada nije imala. Još jedna zanimljiva anegdota iz njenog života je da je počela da slika zimske pejzaže u Dizeldorfu 1969. godine, dok je čekala otvaranje izložbe. Tako daleko od Kovačice, ona je slikala dizeldorfski sneg, i decu u slovačkim nošnjama. Vremenom je nastao ceo ciklus, i to je rezultiralo štampanjem božićnih razglednica za Unicef".

Kojim putem će krenuti slovačka naiva?

Ana Žolnaj Barca, kroz čiju je ustanovu prošlo više od 60 slikara, od kojih je 47 postao njihov aktivan član, za naivnu umetnost kaže da je to "umetnost čistog srca i čiste duše", međutim, kakva je budućnost slovačke naive?

"Trenutno galerija ima 22 slikara. Uglavnom su to Slovaci, žitelji Kovačice i susednog slovačkog sela Padina. Niko od njih nema nikakvu završenu školu slikarstva, ali i za svakog od njih je više od 30 godina rada u domenu umetnosti naive", navodi Ana Žolnaj Barca.

Elenka Đuriš smatra kako je naiva i dalje neizostavan deo kontinuiteta očuvanja slovačkog identiteta.

"Kada govorimo o kovačičkoj slovačkoj naivi, uviđamo pokušaj o očuvanju i stalnom dopunjavanju umetničkih pristupa osnivača naivne umetnosti. Osnivači još uvek izazivaju umetnike da aktualizuju njihove teme, simbole i prezentaciju slovačkog identiteta Uočava se potreba za izdvajanje savremenih naivnih umetnika, čiji radovi se ne zasnivaju na tradicionalnim kovačičkim folklornim temama. Tu mislimo i na slikare, skulptore ali neizostavno je priznati i naivne digitalne umetnike", zaključuje Elenka.