Vučić: Nulta tolerancija prema onima koji su sprovodili nasilje nad ženama

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas na otvaranju konferencije "Jednake. Sigurne. Osnažene", koja se održava povodom početka kampanje "16 dana borbe protiv nasilja nad ženama", da se smanjuje broj slučajeva nasilja nad ženama i poručio da je njegov politički zahtev za Vladu Srbije nulta tolerancija prema onima koji su sprovodili nasilje nad ženama.

"Jedan od mojih političkih zahteva za Vladu Srbije biće nulta tolerancija prema onima koji su provodili nasilje nad ženama i za koje postoji bilo kakav osnov sumnje da su provodili nasilje nad ženama, što znači da za takve nema mesta na visokim pozicijama u javnim institucijama", naglasio je Vučić.

Dodao je da to nije pitanje političke pripadnosti, nekih drugih ideala i nekih drugih verovanja.

"Jer ako neko misli da postoji način da se fizički obračunava sa ženama, a da to prođe nekažnjeno ili da se pozove na neke druge svoje zasluge i da može da sačuva i zadrži isto ili da dobije još bolje mesto u hijerarhiji - da tako nešto nikada ne učinimo", istakao je Vučić.

Naveo je da se prema najnovijim brojevima za 2024. godinu vidi da je za nijansu manje i primera nasilja nad ženama i izrečenih mera prilazaka nego što je bilo 2023. godine procentualno.

"Dakle, 26.950, što znači da će biti negde na nivou oko 30.000, što je za 2.000 manje. Svakako, ogroman broj i dalje. I ono što je važno, danas ima manje nasilja nego što ga je bilo ranije. Ali je dobro da govorimo još više, pa makar i utisak u javnosti bio da ga ima neuporedivo više, da bismo nasilje suštinski smanjili", istakao je Vučić.

Naglasio je da je zato o svakom nasilju neophodno javno govoriti, kao i da je neophodno da institucije deluju i da krivično-pravna odgovornost bude ne samo ustanovljena, već da svi nadležni organi svoj posao rade i do kraja stvari isteraju na čistac.

Tanjug/Sava Radovanović

"Ali je takođe važno i čini mi se najvažnije od svega da postoji javna blasfemija, da postoji javna moralna osuda za sve one koji učestvuju u bilo kojem obliku nasilja nad ženama. Nemoguće je da bilo koji sportista, da bilo koji radnik u kulturi, zdravstveni radnik ili političar koji je provodio nasilje nad ženama sutra može potpuno normalno da nastavi kao da se ništa nije dogodilo i da se svi ponašamo kao da je reč o dobrom, običnom i normalnom čoveku", naveo je Vučić.

Dodao je da nam se to inače dešava u društvu zato što delimo neka druga uverenja sa tim ili zato što dugujemo nešto nekome zbog onoga što je učinio u prošlosti.ž

"Nasilnicima ne dugujemo ništa, onima koji misle da je moguće da se iživljavaju na ženama, da pokazuju svoje najgore osobine, a da za to ne snose odgovornost, nisu krivi samo oni, već smo krivi i mi ukoliko se sa njima po tom pitanju saglasimo", ukazao je Vučić.

Naveo je da manje od 15 odsto ukupnog broja devojčica nigde i nikome ne kaže da se nasilje dogodilo.

"Broj žena je, uveren sam, još mnogo veći. Mi tu onda imamo ozbiljan problem. Ako je 32.000 ljudi dobilo privremenu meru, to je više od 1 odsto muškaraca koji žive u ovoj zemlji. Ako ustanovimo da postoji još značajan broj onih dela koja nisu prijavljena, onih žena koje dalje trpe, devojčica koje dalje trpe, onda taj broj postaje dramatično veći. Zato je moja namera i moja želja da zamolim i sve devojčice i sve žene da prijave nasilnike. Može država i mora država da se izbori sa tim. Nije uvek država 100 odsto efikasna, ali postoje stvari u kojima mora da bude 100 odsto efikasna i daćemo sve od sebe da to uradimo", rekao je Vučić.

Dodao je da ljudima treba da bude jasno da su njihove karijere i njihovi životi u moralnom smislu okončani ukoliko izvrše nasilje nad ženama.

"Potrebno je da svi na nivou države i svi koji to možemo i koji to smatramo normalnim utičemo na to i govorimo ljudima kakva je to sramota i kakav je to užas", rekao je Vučić.

On je svakog oca, brata i supruga pozvao da razmisle kako bi se osećali da je njihova ćerka, majka, supruga ili sestra izložena takvom nasilju i da im nikada ne padne na pamet da preduzmu nasilje prema nekome.

"Mi moramo da donosimo oko toga potrebne i strožije mere, strožije zakone, moramo da govorimo o tome i moramo da se borimo za to da žene koje su sposobnije i odgovornije od nas ne budu izložene nasilju i da to sprečavamo po svaku cenu. U tom smislu i naši pravosudni organi i tužilaštvo koje je samostalni organ, moraju da imaju punu podršku države, kao i policija koja svoj posao mora da radi na najstrožiji mogući način", rekao je Vučić.

Istakao je da je važno pokazati čvrsto jedinstvo po tom pitanju, kao i koliko je to značajno za naše društvo i zemlju.

"I da se zajednički borimo svakoga dana protiv onih koji nasilju pribegavaju. I tu nema pardona. Mogao je da nam donese deset zlatnih medalja, mogao je da nam donese deset zlatnih lavova, mogao je da bude predsednik i vlade i države i kralj ove vlade ili države, naš odnos uvek mora da bude isti. Moramo da zaštitimo žene, moramo da zaštitimo devojčice i tu ne sme da bude nikakvih kompromisa", naglasio je Vučić.

Macura: Svaka peta devojčica u Srbiji doživela nasilje, 74 odsto njih nisu prijavile

Ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura izjavila je danas na konferenciji "Jednake, sigurne, osnažene" da je svaka peta devojčica u Srbiji doživela nasilje, a da od toga 74 odsto njih nisu imale poverenje da se o takvom iskustvu izjasne institucijama i porodici.

Tanjug/Sava Radovanović

Dodala je i da je drugi podatak koji je za nju poražavajući to što je u Srbiji u poslednjih 10 godina više od 400 ubijenih žena i to samo prema pisanju medija, a da je samo tri odsto njih prethodno prijavilo nasilje.

"Želim da danas ipak svi stavimo prst na čelo i razmislimo da li bi neke od njih makar bile žive danas i sedele možda ovde sa nama da su prethodno prijavile ili da je neko iz njihovog neposrednog okruženja koje svedoči o nasilju, to učinio umesto njih", rekla je Macura.

Dodala je da je cilj konferencije da se pošalje poruka da je vrhunski cilj izgraditi društvo bez nasilja i da su institucije sistema tu za sve žene i devojčice koje su žrtve nasilja i da imaju snažan odgovor na to nasilje, ali i da to što se se o nasilju u Srbiji danas više govori, prema njenim rečima, ne znači da ga ima više.

"Ja sam imala sreću i zadovoljstvo da na početku svog mandata razgovaram sa ministrima u Vladi Republike Srbije koji se bave ovom temom i ono što jeste važno je da nasilja ima manje nego što ga je bilo ranije, ali se o njemu više govori i to je dobro, zato što kroz dijalog koji ćemo voditi i kroz medije i institucije sistema možemo da ohrabrimo žrtve da prijave nasilje", navela je Macura.

Tanjug/Sava Radovanović

Naglasila je da je podatak koji govori u prilog tome taj da je 32.000 hitnih mera izrečeno na osnovu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i da je izgradnja društva bez nasilja nemogući zadatak ukoliko se ne otvori dijalog u institucijama sa svim relevantnim sagovornicima, ali i da je kabinet koji vodi ove godine opredelio više od 100 miliona dinara kako bi podržao organizacije koje se bave sprečavanjem nasilja nad ženama.

"Sa moje strane, to su razgovori pre svega sa relevantnim i resornim ministrima u Vladi Republike Srbije, sa kojima sam se već do sada imala prilike da sretnem. To znači i razgovor sa medijima i pre svega sa organizacijama civilnog društva. Moja vrata su i dalje otvorena za sve koleginice i kolege u Vladi Republike Srbije. Želim da i njihova vrata budu otvorena za mene, da razmenjujemo ideje i da radimo zajedno na izgradnji društva bez nasilja", istakla je Macura.

Lončar: Problem nasilja mora sistemski da se rešava

Minsitar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas da problem nasilja ne poznaje granice, ni resore i da je važno da se sistemski deluje na ovaj problem. On je rekao da bi građani trebalo da znaju da kada dođu sa povredama u bolnicu ili bilo koju zdravstvenu ustanovu da je medicinsko osoblje u obavezi da pozove policiju.

"Zdravstevni radnici ne utvrđuju kako je došlo do nasilja, već su tu da pomognu. Dešava se da su žene ili neko ko je pretrpeo nasilje u šoku i strahu, plaši se da kaže istinu iz više razloga. Zbog toga što nema gde da ode, ekonomski je zavisna ili zbog dece. Tako da su zdravstveni radnici tu da prijave, a policija da ustanovi kako je došlo do povreda", rekao je Lončar.

On je apelovao na sve građane da nasilje mora da se prijavi i da se često u našem društvu dešava da ako nešto što se nas ne tiče, mi "zatvaramo oči pred tim" i ne prijavljujemo. Kako je ministar Lončar naveo problem nisu samo fizičke povrede.

"Osoba koja trpi nasilje, nema samo problem sa fizičkim povredama, već često i sa psihičkim prolazi kroz određen vid depresije, ima problema sa ishranom. Često se javljaju kod žrtava i suicidne ideje.Sve su to problemi sa kojima se žrtve suočavaju", rekao je Lončar.

Istakao je da je važno da ova tema bude prisutna i kod dece, to jest u obrazovanom sistemu, kako bi znali da prepoznaju nasilje u porodici.

"Da se počne sa edukacijom po školama od prvog rareda, o prevenciji, posledicama i zaštiti, da se deca edukuju da znaju u kakvom društvu i porodici treba ili ne treba da rastu. To će nam dati rezultate", rekao je Lončar.

Ministar je još jednom naglasio da je multisektorska saradnja važna na svim nivoima i podizanje svesti u društvu o ovoj temi.

Kovač: Zakon o sprečavanju nasilja u porodici važan za izgradnju ravnopravnog društva

Potpredsednica Narodne Skupštine Elvira Kovač izjavila je danas na konferenciji "Jednake. Sigurne. Osnažene" da je donošenje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici važan korak u izgradnji rodno-ravnopravnog i pravednog društva.

"Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predstavlja centralni deo zakonodavstva u ovom kontekstu. Zakonom se uređuje sprečavanje nasilja u porodici i postupanje državnih organa i organizacija u sprečavanju nasilja u porodici i pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilja", rekla je Kovač u uvodnom obraćanju na konferenciji.

Naglasila je da je ideja zakona da se uspostavi jedinstveni okvir reagovanja svih organa u slučajevima nasilja u porodici.

"Aktivnosti Narodne skupštine Republike Srbije imaju za ciji, naravno, izgradnju pravnog okvira, koji će obezbediti da žene budu jednake, sigurne i osnažene. Aktivnosti Narodne skupštine Republike Srbije imaju za ciji izgradnju rodne demokratije", rekla je ona.

Kovač je dodala da samo uz institucionalnu zaštitu žene mogu biti jednake, osnažene i sigurne. "Da bi postigli da žene budu jednake, sigurne i osnažene, važna je solidarnost, solidarnost žena i muškaraca, svih nas. Jer solidarnost i pravda za žene nam daje solidarno, slobodno i pravedno društvo", rekla je ona.

Dodala je da je kampanja protiv nasilja nad ženama bila vrlo intenzivna i da su je podržali narodni poslanici.

"I Srbija treba da bude ponosna na to što je bila među prvih deset, tačnije osma zemja koja je ratifikovala takozvanu Istanbulsku konvenciju i samim tim mi smo doprineli tome da ona stupi na snagu. Tada smo u Narodnoj skupšni Srbije glasali o predlogu zakona o potvrđivanju te konvencije, bilo je prisutno 164 narodna poslanika na glasanju, od njih 164, 159-ro je glasalo za, a petoro nije glasalo", rekla je Kovač.

Potpredsednica Skupštine rekla je da Konvencija propisuje ciljeve koje se odnose na zaštitu žena od svih vidova nasilja, sprečavanje, procesuiranje i eliminisanje nasija nad ženama i nasilja u porodici.

"Konvencija definiše doprinos u suzbijanju svih oblika diskriminacije nad ženama, promovisanje suštinske jednakosti između žena i muškaraca, uključujući i osnaživanje žena, izuzetno značajnu izradu sveobuhvatnog okvira, politika i mera zaštite i pomoći svim žrtvama", rekla je Kovač.

Kako je navela, da bi se obezbedila primena, značajan je mehanizam za praćenje i Srbija periodično dostavlja izveštaje o njenoj primeni, kao i o proceni mera koje su organi vlasti u Srbiji preduzeli u pogledu upravo primene.

"Usvajanjem zakonskih i strateških dokumentata, u četiri saziva Narodne skupštine Srbije radilo se na usvajanju predloga, ojačali smo normativne okvire rodno-ravnopravnog društva, potvrdili smo značaj civilizacijskog postignuća - da život u nenasilju predstavlja osnovno, neotuđivo, neprikosnoveno ljudsko pravo", istakla je Kovač.

Dodala je da se krivičnim Zakonom Srbije propisuje krivično delo nasilje u porodici kao jedan od najtežih oblika nasilja.

"Narodna skupština Srbija u svom radu, kroz različite aktivnosti, pored zakonodavne se, naravno, bavi temom sprečavanja nasilja u porodici, najpre kroz rad skupštinskih radnih tela, skupštinskih odbora, u okviru kojih ostvaruje saradnju sa ekspertima, stručnjacima u ovoj oblasti. Važno je istaći da je pored stalnog unapređenja zakonodavnog okvira i procene realnog stanja i potreba društva i zajednice, važna konstantna, stalna edukacija o prepoznavanju nasilja", istakla je Kovač.