Kolike kazne prete odgovornima? U emisiji "Nedelja sa Subotićem" o tragediji u Novom Sadu
Komentari17/11/2024
-17:54
Od tragedije u Novom Sadu prošlo je 16 dana, ali institucije još ne saopštavaju svoje mišljenje. U emisiji "Nedelja sa Subotićem" bilo je reči o tužilačkoj istrazi, kao i o tome koji je to razuman rok za dobijanje odgovora od pravosuđa, ali i o tome kolike kazne prete odgovornima. O tome su govorili su član Visokog saveta tužilaštva i član upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije Predrag Milovanović i advokat Vladimir Gajić.
"Ovo je jedan vrlo kompleksan i složen slučaj, i predistraga, a videćemo da li će biti istražnog postupka, po svemu sudeći, s obzirom na ono što saznajemo iz medija, verovatno će biti i krivičnog postupka. Imajući u vidu i ovakvu stigmu javnosti, jako teško mi je da zamislim da neće biti istražnog postupka, a potom i suđenja. Ali pre toga treba utvrditi i vinovnike, odnosno ono što se kaže počinioce, i videti otprilike u kom pravcu će to teći. Takođe, naziremo da takav postupak može teći u dva kraka. Dakle, na terenu smo krivičnih dela protiv sigurnosti ljudi i imovine, optira se za krivično delo teško dela protiv opšte sigurnosti, koje je u vezi sa krivičnim delom nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. I ne znamo, možemo samo da slutimo, da li postoji neka koruptivna shema iza kulisa, ali to je stvarno ono što je podozriva jedan deo javnosti u kom pravcu ide", rekao je Milovanović.
Na pitanje šta tužilac u ovakvom slučaju radi, Milovanović je rekao da je u ovom slučaju tužilac zaista preduzeo korake u skladu sa profesijom i sa strukom, ono što bi nalagala i savest - a to je da pita struku u tom pravcu.
"Videli smo iz saopštenja tužilaca da je zaista naloženo veštačenje. Pre toga smo imali uviđaj o obezbeđenju. Fiksirani su dokazi, i to je, pretpostavljam, da to ja mogu da nazivam, da je to ustanova koja veštači, da li je to fakultet ili neka stručna ustanova, da će biti više takvih veštaka iz oblasti građevinarstva. Tu ima mnogo tih relevantnih građevinskih propisa, i u tom pravcu, u stvari ćemo dobiti, pretpostavljam, nalaz, i posle toga i mišljenje veštaka", rekao je Milovanović.
Kako je dodao, tužilac svemu tome treba da pravni pečat, iz svega što kaže struka da izvuče zaključke i uzročno-posledičnu vezu.
"Šta je uzrok? To je mnoštvo nekih uslova, ali treba odabrati onaj neposredni uzrok koji je doveo, zapravo do pada nadstrešnice, odnosno, koji je to, po meni, propust, neaktivna radnja, znači, koja je to radnja propuštanja koja je dovela do ovog tragičnog događaja", naveo je Milovanović.
Na pitanje koliko će tužilaštvo i pravni sistem biti na testu da reše ovaj slučaj, Gajić je odgovorio:
"Ono što nedostaje, ako mogu da kažem, stavim neku zamerku kolegama tužiocima, to je ta netransparentnost u radu u smislu toga obraćanja javnosti. I javnost je uznemirena, javnost je laička, ovo što javnost očekuje da u oko dva dana budu svi pohapšeni, da ih bude 50 ako treba, to se tako ne radi. Masa ne može da utiče i ne sme da utiče na krivični postupak i na tužioce. On ne bi smeo da se rukovodi onim što javnost od njega očekuje, ali bi bilo dobro, a ovaj postupak mi znamo, ovaj pretkrivični nije javni postupak, ni istraga nije toliko javna".
Tek kad dođe do glavnog pretresa, odnosno suđenja, ono je, dodaje Gajić, otvoreno za javnost, te da tada svi mogu da prate "ukoliko nema nekih razloga za isključenje javnosti". Savetuje i tužiocu da kada bude doneo naredbu za sprovođenje istrage, što je akt kojim započinje formalna istraga, da najmanje jednom nedeljno drži konferencije za štampu i da saopštava javnosti ono što se događa u istrazi "i u meri u kojoj on neće sebi da ugrožava tu istragu".
"I to bi bilo lekovito, da slušamo onoga ko stoji iza tog postupka, da se malo smanji uticaj na javnost ovog ogromnog broja laika koji već zna i ko su krivci i ko treba da ide na robiju itd. Ja sam u nekom kolokvijalnom smislu rekao da bi javnost bila zadovoljena da su svi streljani. Ali to ne može tako. Znači, zakon o krivičnom postupku, mi pravnici kažemo, to je mali ustav. U njemu se štite osnovna ljudska prava onih ljudi kojima se oduzimaju najveće vrednosti. Znači, posle prava na život, pravo na slobodu je najveće. Da bi nekome oduzeli i ograničili pravo na slobodu, morate da imate jedan određeni stepen osnova sumnje da možete protiv njega voditi istragu i eventualno da ga pritvorite", naveo je Gajić.
Gajić je dodao da tužilac nije građevinski inženjer, nije statičar, te da on mora da sačeka da dobije od onih koji su stručni tu uzročeno-posledičnu vezu koja će da mu ukaže na to koja bi lica mogla da budu odgovorna.
"A tek onda počinje postupak, biće druga strana, okrivljeni imaju pravo na pretpostavku nevinosti, koja čuva njihova elementarna ljudska prava, a onda imaju pravo na advokate, na odbranu. Imaće pravo ukoliko onima kojima ne bude odgovaralo to veštačenje koje tužilac bude dobio od neke institucije, da i odbrana suprotstavi neko drugo veštačenje. Znači to je jedan jako kompleksan predmet koji će trajati godinama, neće moći, evo vidite i u Italiji onaj slučaj sa padom mosta u Đenovi, koliko godina je trebalo do prvog lišavanja slobode, još uvek je postupak u toku itd. Znači to je jedna strašna tragedija, ali ja recimo apelujem na to da pokušamo da prividno se, da ponašamo se kao pravna država", kaže Gajić.
Na pitanje da li postoji neki rok u kojem se očekuje od tužilaca da završi taj predistražni postupak, da dobije izveštaje veštaka, ili to može da traje u nedogled, Milovanović odgovara:
"Pa vreme koje prolazi je istina koja izmiče i ništa ono nisam rekao. Ali ima i ono što je brzo, to je kuso. A ima i ono što mi pravnici kažemo, festina lente, požuri polako. Zaista ne bih, nisam ja apologeta ovde ni tužilaštva, ali imam potrebu zaista da kažem, krajnje je objektivno nepristrasno da je ovde postupajući tužilac, bez obzira na ovaj način komunikacije sa kojim možda dobar deo javnosti se ne slaže, smatra da treba imati tužioce sa licem i sa glasom. U informacionom društvu to jeste nužno. U informacionom društvu čujemo mogućnost da će se u nekom trenutku, kad budemo nešto pouzdanije, u rukama i pojaviti pred kamerom na nekoj pres konferenciji. Ali hajde da ne spekulišemo. Kad kažete šta je razuman rok, pa razuman rok je, mi smo svi na terenu utvrđivanja istine. Ako je nešto cilj krivičnog postupka, jeste da niko nevin ne bude osuđen", kaže Milovanović.
S druge strane, upitao je da li bi se javnost zadovoljila da se tužioci liše slobode 50 ljudi?
"Verovatno da, a onda vidite kroz postupak da 25-50 odsto ljudi, recimo, ne možete da podvedete pod radnju izvršenja krivičnog dela o kome pričamo i pustite ih. Pa njima je javnost već presudila. A jedan osnovni cilj, osnovni cilj krivičnog postupka je ovo što sam rekao. Znači da niko nevin ne bude osuđen i da se u pravičnom postupku zaista dođe do istine. Tako da ja tu, kad me neko pita od šta je to razuman rok, ja kažem pa razuman rok je onaj koji vas u stvari vodi ka nečemu da možete da kažete da, barem za tužioca meni je cilj da dobijem pravosnažnu osuđujuću presudu", kaže Milovanović.
Na pitanje kako komentariše to što su tokom protesta uhapšeni pojedini i procesuiraju se ekspeditivno, Milovanović odgovara:
"Ovde imate, mi to kažemo, in flagranti situacije. To su situaciona krivična dela, pod budnim okom državnih organa, policije, policije u civilu. Onda imate čak i pozornost medija i sve se dešava u aktuelnom trenutku. I onda i ne čudi da imate brze atake lišenja slobode i hapšenja. S druge strane, ova nadstrešnica je stajala nakon rekonstrukcije, prošlo je neko vreme, a i uostalom nikad nije izgrađena i sve to. Dakle, prosto je neuporediva situacija. Ali, ne osporavam utisak javnosti da postoje jedna nesrazmera u tome. I naravno da delim zebnju sa jednim delom javnosti, da neka lica eventualno nisu uhapšena, odnosno lišena slobode, koja su bila sa fantomkama ili su bili već prikrivena na neki drugi način", dodaje Milovanović.
Podvukao je i da je obaveza tužioca i to po službenoj dužnosti da traže od policije, kao organ otkrivanja, da utvrde identitete tih lica koje su podjednako učestvovala u određenim incidentima, da budu procesuirana.
"Mislim, pre svega otkrivena, pa potom i procesuirani", kaže Milovanović.
I Gajić kaže da ta dva slučaja ne mogu da se porede, te da je slučaj pada nadstrešnice znatno komplikovaniji.
"Imamo neke koji su brzo lišeni slobode, imamo neka lica koja se često ponavljaju, koja prepodne uđu u pritvor, popodne izađu. I imamo ova lica koja nisu uvek identifikovana, a ne znamo da li uopšte neko pokušava da utvrdi ko su, a koja učestvuju u nekom nasilju, i za koje recimo opozicija smatra da su neki ubačeni elementi. Tako da nije to za poređenje, hvala Bogu da na ovim protestima nije niko povređen, da nije niko poginuo", kaže Gajić.
Govoreći o pretkrivičnom procesu, Gajić je rekao da tužilaštvo dosta brzo radilo, te da dokazi ne mogu da se ostave na licu mesta.
"To se tako radi, ne možete ostaviti dokaze tamo na licu mesta... Tako da treba biti... Ništa neće doprineti utvrđivanju neke istine brzina. I ništa se neće izgubiti što će postupak možda početi ove nedelje, a nije počelo prethodne nedelje. Ovde svedoci neće biti ključni dokaz za tužilaštvo i njihovo mišljenje. Ovde će se pitati struka, ovde će nas i mišljenje veštaka da budu 99 odsto presude. To je jednostavno takav ovaj slučaj, gde sudu i tužilaštvu, a kasnije sudu, je neophodna stručna pomoć, jer sud zna pravo i tu mu ne trebaju veštaci, a u svemu i tužilaštvu, a u svemu ostalom je neophodna saradnja s veštacima, u zavisnosti od toga o kakvom se predmetu radi", kaže Gajić.
Na pitanje da li u ovom slučaju postoji opasnost uticaja na svedoke i manipulacije, Milovanović je rekao da ovde "vrag, leži u materijalnoj dokumentaciji".
"Pričamo o projektu, o ranijem projektu, pa onda projektu rekonstrukcije, pa onda u tome ko su bila lica odgovorna za projektovanje, izvođenje, podizvođenje radova, rukovođenje radovima, građanskim dnevnicima, meni je ovde u papirima više leži", naveo je Milovanović.
Gajić je rekao da je predmet veoma komplikovan da ima strašnih posledica, te upitan da prokomentariše da li bi predistražni postupak mogao da traje godinama, odgovorio da neće.
"Predmet jako komplikovan, ima strašnih posledica i u odnosu na poštovanje prema tim žrtvama i prema njihovim porodicama, dužnost pre svega pravosudnih organa da se sa maksimalnom ozbiljnošću posvete ovom predmetu. Znači, i da ne rade ništa van onoga što su njihova pravila struke. A onda, evo, videćete koliko će postati komplikovano kad se uključe advokati. Razumete? Onda će javnost verovatno biti protiv advokata koji brane ovog čoveka. Svaki čovek ima pravo na odbranu", kaže Gajić.
Milovanović je dodao da je ovo kompleksan slučaj, te govoreći o dokazima kaže da su oni na sigurnoj lokaciji koju obezbeđuje policija.
Na pitanje koliku bi kaznu osumnjičeni mogli da očekuju, Milovanović je rekao da samo može da pretpostavlja o kojem bi krivičnom delu moglo da se radi, te da od toga i zavisi visina kazne.
"Mogu opet da napipam onako kao guska u magli, da li će tužilac ići u pravcu tog teškog dela protiv opšte sigurnosti, koje je vezano za ovu priču o nepropisno izvođenju građevinskih radova... Teško mi je da prihvatim zdravorazumski da je neko sa umišljajem ovde nastupio. Ovde pre možemo govoriti u pravcu nehata, svesnog nehata, da je neko olako držao da nekim propuštanjem svoje radnje je došlo do ove strašne, strašne tragedije. Tu je kazna naravno različita. Za umišljeno krivično delo je zaprećena kazna zatvora od 2 do 12 godina, a za nehatno krivično delo je od 1 do 8 godina. To je dakle ono što mogu da vam kažem na osnovu onog krajnje grube analize. Isključujući deo, da li je bilo neke zloupotrebe službenog položaja ili zloupotrebe položaja odgovornog lica, znači nekakvog krivičnog dela iz koruptivnog dela...", naveo je Milovanović.
Celu emisiju pogledajte u videu iznad teksta:
Komentari (0)