"Dobili smo više zlatnih medalja nego što smo imali takmičara" - učenici Matematičke gimnazije znanjem osvajaju svet
Komentari07/11/2024
-14:14
Na XVI Međunarodnoj olimpijadi u znanju (XVI Uluslararas Bilgi Olimpiyatlar), koja se od 27. oktobra do 3. novembra održava u Antaliji u Turskoj, učenici Matematičke gimnazije u Beogradu osvojili su šest zlatnih medalja.
Odličja su osvojili Andrej Drobnjaković (fizika i hemija), Stefan Šebez (matematika), Vladimir Đurica (matematika i fizika) i Nina Šušić (matematika) osvojili su šest zlatnih medalja. Kako je saopšteno iz Matematičke gimnazije, Andrej Drobnjaković i Stefan Šebez imali su maksimalan broj poena u disciplinama u kojima su se nadmetali.
Direktorka Matematičke gimnazije Mirjana Katić kaže za Euronews Srbija da se ova škola u svetu kotira jako dobro, naročito ako se uzme u obzir da Srbija nema veliki broj stanovnika u poređenju sa nekim drugima, kao što je na primer Indija.
"Suština je da Srbija 50 godina unazad ima sjajnu decu koja su ekstremno talentovani za prirodne nauke. Većina njih ide u Matematičku gimnaziju ali ne zaboravimo da i u drugim školama u Srbiji takođe postoje jako talentovana deca koja učestvuju na brojnim takmičenjima. Za nas su ove medalje jer sa njima počinjemo novu školsku godinu. Na taj način čuvamo nivo", kaže.
Objašnjava da je za njihovu školu nedavno takmičenje relativno novo i da na njemu učestvuju drugi put, pa su, dodaje, iznenađeni ishodom.
"Dobili smo više zlatnih medalja nego što smo imali takmičara. To samo po sebi govori kakva su nam deca. Takođe, Nina Šušić je učenica prvog razreda, tako da smo sigurni da će nas ona još puno puta obradovati", rekla je.
Andrej Drobnjaković kaže da je svako takmičenje bilo drugačije i da su imali priliku da biraju iz kojih će se predmeta takmičiti. Kaže da je on odabrao fiziku i hemiju, ali dodaje da su pored prirodnih nauka imali mogućnost da se takmiče i iz ruskog i engleskog, ili iz geografije i marketinga.
"Što se fizike tiče, bilo je pet zadataka. Ja sam uspešno rešio svih pet. Imao sam maksimalan broj poena. Iz hemije je bilo malo drugačije. Imali ste par računskih i par teorijskih pitanja. Tu sam takođe sve rešio. Takmičari su bili jako ozbiljni, to se i pokazalo u interakciji sa njima i drago mi je što sam imali priliku da ih upoznamo. Svi mi učimo mahom iste stvari. Na primer mi iz fizike učimo elektromagnetizam, mehaniku, ali sam video da se potpuno različito uči u Srbiji, drugačije u Finskoj ili Rusiji. Važno je da vidimo nove ideje o istoj temi", objašnjava Drobnjaković.
Kaže da je i veliki benefit što su upoznali različite ljude koji imaju slična ili ista interesovanja.
"Interesantno je bilo što su nas drugi takmičari prepoznali. Znali su nas po imenu i prezimenu. Osvojili smo i timski pehar iz fizike i hemije. Bili smo na vrhu liste. Nije bilo suparničkog osećanja i to mi je jako drago i jako je bilo osvežavajuće", kaže.
Ono što ističe, pored medalja je najveći uspeh bio taj što su svi jedni drugima bili vetar u leđa i da su se ispomagali na razne načine.
"Kada odete na binu da preuzmete medalju, dobijete veliki aplauz koji je iskren. Niko na vas ne gleda kao suparnika, svi vas podržavaju i gledaju na vas kao na nekog od koga možda i mogu nešto da nauče", rekao je Drobnjaković.
Medalje i pehari kao kruna dugotrajnog rada, truda i odgovornosti
Katić kaže da na svim takmičenjima u zemlji i inostranstvu učestvuju najtalentovanija deca, ali navodi da je njihov put do toga dugačak i prepun velikog rada i truda.
"Taj njihov talenat su najpre prepoznali njihovi roditelji, koji su njihov vetar u leđa. To je veliki rad koji onda, kada krenu u školu, prolazi kroz čitav sistem kroz nastavnike i okruženje. Oni takođe dosta rade sami kod kuće. Oni ovako deluju skromno, kakvi inače jesu, pa mislite da je to sve jednostavno. Nije lako otići u Antaliju i osvojiti ove medalje. Oni se za ovo spremaju čitav život. Posvećeni su tome i sve to rade iz ljubavi", kaže Katić.
Kako kaže, talenat je potreban i važan ali da je važno i da se radi na tome.
"Nije dovoljno da imate jedno ili drugo. Za vrhunske rezultate je potrebno da imate obe stvari. Potrebno je i dosta odricanja. Ja to znam, jer radim sa tom talentovanom decom. Deca svoj talenat treba da neguju, a ne da ga zapuste", rekla je ona.
Upitan kako je otkrio da mu prirodne nauke "leže", Drobnjaković kaže da je on to zapravo sam prepoznao kod sebe i to u osnovnoj školi i to kada je u sedmom razredu išao na takmičenja iz fizike i hemije.
"Pre toga nisam najozbiljnije shvatao sva takmičenja, shvatao sam ih kao neku igru. U sedmom razredu sam istog dana imao takmičenje iz fizike i iz hemije. Nisam imao nekakva prevelika očekivanja, ali sam se ipak spremao dosta i očekivao neki rezultat. Jako je bilo zamorno, jer to je bilo prvo tri sata fizike, pa sam imao pola sata odmora i još tri sata hemije. I ja sam tog dana zapravo kasnije dobio rezultate i shvatio da sam bio prvi u državi iz oba predmeta", rekao je.
Kaže da je bio iznenađen i jako ponosan na sebe, naročito jer se prvi put takmičio na tom nivou. Kaže da je nakon toga shvatio da je to njegov put i da treba da nastavi to da radi.
Vladimir Đurica kaže da na svaki zadatak gledaju kao na izazov koji treba da reše, i upravo taj put do rešenja je za njih velika satisfakcija.
"Srećni ste, sat vremena se mučite oko nečega i onda ga rešite. Onda shvatite da se isplatilo, jer dobijete nagradu u vidu rešenja. Ceo put do njega za nas je određen izazov koji mora da rešimo i onda rešenje bude nagrada. Ove nagrade su samo potvrda tog rada", kaže.
Katić ističe da se kroz njihov pristup svemu vidi koliko su oni predani i vredni i da su samo takmičenja jedan segment onoga što njh zapravo opisuje.
"Saradnja sa njima je jako jednostavna. Uvek se lako dogovorite i organizujete i pored toga što znate da imaju brdo obaveza. Onda znate da oni znaju šta rade, da znaju da cene vreme i da su spremni da sarađuju", kaže ona.
Komentari (0)