Igre 
Osetljiv, specifičan i kompleksan posao: Kako teku radovi na izvlačenju potopljenih brodova kod Prahova
Komentari21/10/2024
-21:18
Procena je da se na dnu Dunava kod Prahova nalazi oko 200 potopljenih brodova iz Drugog svetskog rata. Potopljena plovila nemačke flote nalaze se nizvodno od brodske prevodnice u okviru HE "Đerdap 2". Nemci su ih potopili 1944. godine jer su hteli da spreče prolaz ruske rečne flotile Dunavom. Potopljeni brodovi nisu uništeni, već su potopljeni sa svim minskoeksplozivnim sredstvima.
Prvi brod izvađen je u avgustu ove godine. Svaki koji bude izvučen prolazi detaljnu kontrolu uz demontažu eksplozivnih sredstava koja su ostala u njima. Zbog toga je njihovo vađenje iz Dunava osetljiv, specifičan i kompleksan posao.
To potvrđuje i tim koji radi na tom poslu, a koji podrazumeva vađenje plovila i razminiranje pet kilometara plovnog toka Dunava.
Složeni projekat vađenja brodova predvodi direktor Sektora za razminiranje Millennium Team-a Vuk Radović.
On je za "Novosti" rekao da su izazovi sa kojim se on i njegov tim susreću višestruki, navodeći da su loša vidljivost zbog mutne vode, izuzetna brzina reke i kratka sezona podvodnih radova samo neki od faktora koji otežavaju ionako složene operacije.
"Nalazimo se tik uz rumunsku granicu, a Dunav je ovde izuzetno brz, sa fluktuacijama nivoa vode po sedam-osam metara. Imamo veoma kratku sezonu radova, najviše tri meseca godišnje za podvodne radove, u ekstremnim uslovima. Ipak, u ovoj godini smo uspeli da rešimo četiri plovila. Dva smo potkopali ispod kote 23,20, a dva smo izvadili. Jedan je bio čamac, a drugi nemački minolovac dug 14 metara, gde smo prilikom vađenja našli čak pet sanduka prepunih municije, ručne bombe i puške, i sve je uspešno razminirano", rekao je Radović.
Prema njegovim rečima, poseduju najbolju opremu – detektore, mašine za razminiranje, dronove, sisteme za geofizička ispitivanja, opremu za podvodno razminiranje.
Povezane vesti
"Uspeli smo da okupimo najbolji tim u regionu i stvorimo najveću kompaniju za razminiranje, ne samo u regionu, već i šire".
Tanju/Zoran Milić
On kaže da niko ranije nije radio na međunarodnom plovnom putu sa ovolikim brojem potopljenih plovila punih eksploziva.
"Sličan primer postoji samo na Temzi, gde se jedno plovilo puno eksploziva još uvek nije pomerilo upravo zbog visokog rizika. A kod nas je situacija još složenija, jer imamo brodove bukvalno naslagane jedne na druge, a veliki deo njih je zatrpan sedimentom, što dodatno otežava rad. Mi smo pioniri u ovoj oblasti i faktički pišemo pravila o tome kako će se ovakvi projekti izvoditi. Osim vađenja plovila, razvijamo i metodologije kako da bezbedno izvodimo ove radove", rekao je Radović.
On kaže da je ove godine održan međunarodni simpozijum za razminiranje.
"Tu su bili predstavnici NATO-a i čuli su za našu metodologiju, videli slike, tehničke podatke i procenili da bi mogli da koriste naše metode i za svoje potrebe. Zbog toga smo pozvani da prezentujemo svoj rad na sastanku NATO-a blizu Bratislave, sada u novembru", kaže Radović.
"Obezbediće se pun profil plovnog puta"
Kako je ranije najavljeno, u prvoj fazi predviđeno je uklanjanje 21 potopljenog broda, a u drugoj fazi sledeće godine 80 brodova.
Vrednost projekta je 32 miliona evra, od čega je 16 miliona evra donacija Evropske unije.
Povezane vesti
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je u avgustu da očekuje da do kraja godine bude izvađen 21 brod nemačke ratne mornarice, čime će se obezbediti pun profil plovnog puta koji je sa propisanih 180 metara danas sužen na svega 90 metara, što utiče na bezbednu plovidbu toka reke Dunav kroz Srbiju.
"Kada je Sovjetska crvena armija krenula u ovaj deo Evrope, tada je nacistička ratna mornarica napravila jednu borbenu grupu koja se zvala grupa Zib, po admiralu Paulu Zibu koji je vodio tu grupu. Ona je obuhvatala nekoliko stotina brodova, više hiljada mornara i vojnika i oni su se povlačili uz Dunav, u stvari štiteći nemačku vojsku. Međutim, kako je Rumunija promenila stranu, napala nemačku flotu i kako su se brže približavali nego što se očekivalo, tada je taj nemački admiral 7. septembra 1944. godine doneo odluku da potopi kompletnu flotu i da time zatvori ulaz sovjetskim brodovima u Dunavu. Čime je delimično i uspeo", rekao je ranije Vesić.
On je dodao da su Sovjeti na kraju 1944. čistili deo plovnog puta, tako bi omogućili da neki brodovi mogu da prođu, a onda su 1945. godine i vadili neke brodove koji su im bili potrebni za njihovu mornaricu, odnosno za nastavak rata protiv Trećeg rajha.
Tada je, dodaje, izveđeno nekoliko desetina brodova i da će se tek kad bude sve očišćeno, znati koliko ih je tačno bilo.
Nakon završetka radova na uklanjanju 21 potopljenog plovila i uklanjanja neeksplodiranih ubojnih sredstava koja se nalaze u koritu Dunava, obezbediće se plovni put širine do 200 metara i time će biti ukolonjeno usko grlo za plovidbu i obezbeđena bezbedna plovidba ovim sektorom Dunava.
Komentari (0)