Rešena misterija stara 50 godina: Šta znamo o novoj krvnoj grupi MAL koja bi mogla da spasi na hiljade života?

Krvne grupe su složene. Dva najpoznatija sistema krvnih grupa su ABO i Rh. Unutar svake krvne grupe, crvena krvna zrnca mogu nositi površinske markere koje nazivamo antitelima. Na primer, unutar ABO sistema krvnih grupa, postoje A i B antitela - ljudi sa A krvnom grupom imaju A antitelo, ljudi sa B krvnom grupom imaju B antitelo, ljudi sa AB imaju i jedno i drugo, dok ljudi sa nultom krvnom grupom nemaju nijedno. Sada postoji 47 priznatih sistema krvnih grupa koji zajedno sadrže više od 360 priznatih krvnih antitela. Nova istraživanja koja vode naučnici iz NHS Blood and Transplant uspostavili su novi sistem krvnih grupa - MAL, kao dom AnWj antitela, koja su otkrivena 1972. godine, ali je njihova genetska pozadina do sada bila malo poznata. Nova otkrića omogućiće identifikaciju i lečenje retkih pacijenata koji nemaju ovu krvnu grupu.

"Suštinski se za ovu krvnu grupu znalo već 50 godina, ali se nije znala genetska osnova i način nasleđivanja. Znalo se da je ta krvna grupa veoma česta u populacijama u kojima je ispitivana, ali nije bilo poznato da li je imaju zdravi ljudi ili ne. Mislilo se da samo oni koji su bolesni od malignih bolesti krvi i karcinoma, nemaju ovu krvnu grupu", kaže u razgovoru za Euronews Srbija dr Snežana Jovanović Srdetić.

Neki ljudi mogu imati nedostatak MAL krvne grupe zbog uticaja bolesti, dok je retka nasledna forma AnWj - negativnog fenotipa, pronađena samo kod nekolicine pojedinaca.

Ako osobe koje su AnWj-negativne prime AnWj-pozitivnu krv, mogu doživeti reakciju na transfuziju, a ovo istraživanje omogućava razvoj novih genotipizacijskih testova za otkrivanje takvih retkih pojedinaca i smanjenje rizika od komplikacija povezanih sa transfuzijom.

"To je značajno sa aspketa toga da osobe koje nemaju ovu krvnu grupu mogu dobijanjem ove krvi da stvore antitelo, i onda da, ako sledeći put dobiju krv, dođe do komplikacija. Ako su u pitanju trudnice koje nemaju ovu krvnu grupu, a nose plod koji ima, dođe do nastanka hemolizne bolesti fetusa novorođenčeta", nastavlja dr Jovanović Srdetić.

Istraživanje je ustanovilo da se AnWj prenosi preko MAL proteina. Više od 99,99 odsto ljudi je AnWj pozitivno, a takvi pojedinci su pokazali da imaju MAL protein na svojim crvenim krvnim zrncima, što nije slučaj kod onih koji su AnWj negativni.

Najčešći razlog za AnWj negativnost su hematološki poremećaji ili neki tipovi raka koji potiskuju nastanak antitela. Vrlo mali broj ljudi je AnWj negativan na osnovu genetike. U studiji je bilo tek pet genetski AnWj negativnih pojedinaca.

Pixabay

Međutim, postavlja se pitanje da li je MAL sličan drugim krvnim grupama?

"Da, ova krvna grupa je slična nekim grupama iz ostalih krvnogrupnih sistema, a tu mislimo na one krvne grupe o kojima se dosta zna. To znači da znamo da postoji određeno antitelo, biohemijska struktura i da znamo genetiku. Postoji još dosta krvnih grupa koje su česte, dakle njihova učestalost je preko 99 odsto - takva je i ova. Ono što nedostaje jesu ispitivanja učestalosti u određenim populacijama, pa i u našoj. Bilo bi dobro da mi znamo kakva je učestalost ove krvne grupe u našoj populaciji", nastavlja doktorka.

Dokaz da je MAL odgovoran za vezivanje AnWj antitela izolovanih od ovih retkih pacijenata dobijen je eksperimentima koji su pokazali pojavu specifične reaktivnosti sa ćelijama u koje su istraživači uveli normalni MAL gen, a ne mutantni gen. Zato ovaj pronalazak ima višesturko značenje.

"U praktičnom smislu, znaćemo da treba da obratimo pažnju na sve trudnice i sve pacijente koji su kandidati za hronične transfuzije krvi i transplatacije. Moramo da vodimo računa i o ovoj krvnoj grupi jer će postojati mogućnost nastanka aloantitela usled primene krvi ili u trudnoći", zaključuje u razgovoru za Euronews Srbija dr Jovanović Srdetić.