Igre 
Promena adrese na svim dokumentima košta do 10.000 dinara: NALED predložio rešenje
Komentari27/09/2024
-14:36
Odlazak na šaltere različitih institucija zarad promene adrese stanovanja u ličnim dokumentima nakon dolaska na studije zbog udaje ili iz drugih razloga mogla bi da postane prošlost, ukoliko ministarstvo unutrašnjih poslova omogućilo istovremenu promenu prebivališta u ličnim ispravama u svim javnim evidencijama, na predlog Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NALED).
Time bi se, kažu iz ove organizacije, ne samo skratilo vreme čekanja u policijskim stanicama, nego i smanjilo troškove građana.
Naime, da bi se nova adresa stanovanja evidentirala u ličnoj karti, potrebno je da građanin plati 380 dinara ukoliko poseduje ličnu kartu sa čipom, odnosno 1200 ukoliko je bez čipa. U slučaju selidbe, zakonska obaveza nalaže da se nova adresa upiše i u druga dokumenta, što onda podrazumeva promenu pasoša, vozačke i saobraćajne dozvole zdravstvene knjižice. To opet iziskuje nove obilaske šaltera i nove troškove, koji zajedno mogu preći i 10.000 dinara.
Da bi se to izbeglo, NALED je predložio formiranje jedinstvenih upravnih mesta pri policijskim upravama na kojima bi građani mogli da obave više administrativnih procedura.
"Naš predlog je da se na jednom šalteru omogući promena svih dokumenta nakon što promenite prebivalište, a isto tako i da se uspostavlja razmena podataka po službene dužnosti u skladu sa zakonom opštom upravnom postupku, koji je 2016. godine uveo obavezu da se svi podaci koje organe imaju već u svojim javnim registrima i evidencijama razmenjuju po službene dužnosti elektronskim putem", ističe za Euronews Srbija Ana Milovanović menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u.
Predlog je upućen i resorno ministarstvu u kojem se navodi potreba i zakonska obaveza za ostale organe da ovi podatak preuzimaju kako bi se izbeglo dupliranje koraka. Iz MUP-a za Euronews kažu da se lični podaci nakon promene i unosa u elektronsku evidenciju presipaju u centralni registar stanovništva i vidljivi su maksimalno šest sati, a obično i u kraćem vremenskom roku. Dodaju i da u pogledu elektronske evidencije ličnih podataka za sada ne postoje tehničke mogućnosti.
"Obeštavamo vas da za sada ne postoje tehničke odnosno informatičke mogućnosti da građani sa ličnom kartom koja poseduje kvalifikovani elektronski sertifikat za digitalno potpisivanje putem portala e-Uprave podnose zahteve za prijavu prebivališta, s obzirom da moraju otići u policijsku upravu odnosno policijsku stanicu po mestu u kome prijavljuju prebivalište. Napominjemo da se promena adrese prebivališta vrši odmah uz minimalno zadržavanje građanina", ističu iz ministarstva.
Povezane vesti
Digitalni novčanik
Promena adrese prebivališta jedna je od retkih koja još uvek nije digitalizovana. Mogućnost da se i to promeni NALED vidi u formiranju "digitalnog novčanika", po uzoru na praksu u zemljama Evropske unije, gde građani sami biraju koje podatke žele da dele sa organima javne uprave.
"Resorno ministarstvo je formiralo radnu grupu za izmene zakona o elektronskom dokumentu koji takođe planira dok od nas uvede jednu verziju digitalnog domaćeg novčanika. Tako da verujemo da jedan deo rešenja leži u tome da se podatak o prebivalištu, na primer, ne upisuje na svaku karticu, pojedinačno i na čip, već kada organi već imaju taj podatak u javnim registrima i evidencijama, da se one tako i pribavlja, a da građani ne moraju to da lično menjaju", dodaje Milovanović.
E-Uprava je u stalnom kontaktu sa NALED-om i upoznata je sa administrativnim problemima oko promene prebivališta, rekao je za Euronews Srbija Mihajlo Jovanović direktor Kancelarije za IT i e-Upravu. On je pohvalio inicijativu da bi građani samo jednim odlaskom mogli da reše to pitanje, i takođe smatra da bi jedna mobilna aplikacija, poput "digitalnog novčanika", mogla da reši ove probleme.
"Strateško rešenje bi moglo da bude mobilna aplikacija u kojoj bi građani imali i ličnu kartu, vozaćku i saobraćajnu dozvolu kao i zdravstvenu karticu", ističe sagovornik.
Evropska Unija intenzivno radi, kako dodaje, na standardizaciji jednog takvog digitalnog novčanika, kako bi sve zemlje Evropske Unije mogle međusobno da razmenjuju te podatke.
"Mi pratimo šta radi Evropska Unija i pratimo izradu te standardizacije i naravno želimo da budemo jedni od prvih koji će ponuditi svojim građanima digitalne novčanike. To praktično znači da u jednoj mobilnoj aplikaciji, na mobilnom telefonu, pored različitih dokumenata, možete imati elektronske potpisane dokumente", naglašava Jovanović.
Ta aplikacija zapravo treba da zameni sve ono što imate od podataka na plastičnim karticama i tu se nalazi praktično put ka olakšavanju administrativnih procedura građanima.
Povezane vesti
"Mi ćemo pratiti trendove Evropske Unije, ali naravno moramo da uskladimo i domaću regulativu koja proživa nekoliko ministarstva i idemo sa tom inicijativom da se donese praktično obucman zakon koji će to rešiti na nivou nekoliko ministarstva", podvlači direktor Kancelarije za IT i e-Upravu.
Tanjug/Dimitrije Goll
Čemu služi centralni registar
Centarlni registar stanovništva dostupan je korisnicima e-Uprave, i takođe služi kao alatka koja olakštava da promenjeni podaci građana budu distribuirani do svih državnih instiucija.
"U centralnom registru građana se nalaze podaci o građanima iz svih državnih institucija, dakle iz Ministarstva unutrašnjih poslova, iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. I u ovom trenutku više od 160 različitih institucija pristupa centralnom registru stanovništva kako bi povukli ažurne podatke građana", rekao je Jovanovic i apelovao na sve ostale državne institucije da se takođe povežu i "olakšaju muku građanima".
Sagovornik je objasnio da građani na portalu e-Uprave mogu da provere svoje podatke iz Cenralnog registra stanovništa, kao što i mogu da signaliziraju ukoliko neki podatak nije ažuran.
"Zbog toga pozivam građane koji imaju nalog na portalu e-Uprava da se uloguju i da pogledaju svoje podatke iz centralnog registra stanovništva", zaključio je sagovornik.
Komentari (0)