Može li Srbija da ostane na zelenoj listi EU i u septembru uprkos pogoršanju epidemijske situacije

Da li će Srbija i dalje ostati na listi bezbednih zemalja što se tiče epidemijske situacije i da li će njeni građani moći nesmetano da putuju u zemlje EU, znaće se krajem ovog meseca. Tada će se ponovo sve članice Saveta EU izjašnjavati da li epidemijska situacija u Srbiji i dalje dozvoljava da naša zemlja može da ostane na "zelenoj listi" na kojoj se nalazi od 18. juna.

Vesti koje svakodnevno stižu o broju novoinficiranih i broju pacijenata u bolnicama nisu ohrabrujuće. U petak je registrovano 1.592 zaraženih virusom korona, dok je na bolničkom lečenju bilo 925 pacijenata.

Zabrinjava upozorenje lekara da ukoliko se nastavi ovakav trend rasta inficiranih, u Srbiji se već naredne nedelje može očekivati 3.000 zaraženih na dnevnom nivou, a do kraja avgusta i 5.000.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) nedeljno objavljuje korona-mapu članica EU, a poslednja je objavljena pre dva dana. Za treće zemlje, među kojima je i Srbija, radi se na petnaest dana.

Kriterijumi za zelenu listu

Nekoliko faktora je važno pri odlučivanju da li će neka treća zemlja ostati na takozvanoj zelenoj listi.

1. Da bi neka zemlja dobila status "bezbedne" ne sme da ima više od 75 novih slučajeva kovida 19 na 100.000 stanovnika u poslednjih 14 dana.

Što se tiče ovog uslova moglo bi se reći da je Srbija i dalje sigurna zemlja. Kada bi se u ovom momentu odlučivalo, zvanični podaci sa sajta kovid-19 kažu da je u našoj zemlji u poslednje dve nedelje prosek 15 novoinficiranih na 100.000 stanovnika.

Tanjug/Dimitrije Nikolić

2. Mora da ima stabilan ili opadajući trend novih slučajeva u ovom periodu u odnosu na prethodnih 14 dana.

Srbija nema ni stabilan, ni opadajući trend zaraženih. Broj inficiranih eksponencijalno raste. Primera radi, 6. avgusta bilo 564 zaraženih na dnevnom nivou, da bi dve nedelje kasnije, tj. 20. avgusta taj broj dostigao 1.592 novozaraženih virusom korona.

3. Više od 300 testova na 100.000 stanovnika sprovedenih u prethodnih sedam dana, pod uslovom da su podaci dostupni Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).

Da bi zadovoljila ovaj kriterijum Srbija dnevno treba da testira više od 20.400 ljudi. U petak je u našoj zemlji testirano 7.195 osoba, a dan ranije 12.869 ljudi. U poslednjih nedelju dana u proseku su testirane 11.924 osobe, što je 175 testiranih na 100.000 stanovnika (ukoliko se kao podatak uzme da Srbija ima 6,8 miliona stanovnika - RZS) 

Važna i vakcinacija

4. Ne više od četiri odsto pozitivnih testova u odnosu na sve testove na kovid 19 sprovedene u prethodnih sedam dana. Podaci takođe moraju biti dostpuni Evropskom centru za kontrolu i prevenciju bolesti.

Prema dostupnim zvaničnim podacima (covid19.rs) u Srbiji je 19. avgusta bilo 12,89 pozitivnih testova u odnosu na ukupan broj testiranih. Dan ranije 11,68 pozitivnih testova u odnosu na broj urađenih testiranja. Ukoliko se gleda prosek poslednjih nedelju dana, Srbija je imala 10,7 zaraženih na ukupan broj testiranih.

5. Priroda virusa prisutnog u nekoj zemlji, posebno je važno da li su otkrivene varijante od interesa ili zabrinutosti.

U Srbiji je dominantan, sa 90 odsto, delta soj virusa korona, koji se veoma brzo širi. Sekvenciranje virusa, a samim tim i otkrivanje novih sojeva radi Institut za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Delta varijanta virusa korona otkrivena je 1. jula u Srbiji.

6. Napredak u vakcinaciji stanovnika protiv virusa

U našoj zemlji je izuzetno usporila vakcinacija protiv virusa korona. Do sada je obe doze primilo tek nešto više od polovine odraslog stanovništva (oko 40 odsto u opštoj populaciji). Krenula je i vakcinacija trećom dozom. Preporučeno je da se dodatno zaštite stariji od 70 godina, odnosno stariji od 60 godina koji su u ustanovama socijalne zaštite. Zatim osobe kojima su transplantirani organi, pacijenti na dijalizi, zdravstveni radnici, zaposleni u socijalnoj zaštiti. Zapravo treću dozu mogu da prime svi koji su zainteresovani, ukoliko je prošlo šest meseci od druge doze.

Osim nabrojanih parametara, Savet EU posmatra i ukupan odgovor zemlje na kovid 19, uzimajući u obzir dostupne informacije, nadzor, praćenje kontakata, obuzdavanje epidemije, lečenje i izveštavanje, kao i pouzdanost informacija i, ako je potrebno, ukupna prosečna ocena regulatornog tela za Međunarodne zdravstvene propise (IHR).

Tanjug AP/Istvan Filep

Stavljanje "trećih zemalja" na zelenu listu ne isključuje mogućnost da države članice EU odluče individualno da zatraže dodatne mere od putnika ovih zemalja kao što su testiranja ili karantin. Zdravstvo je u individulanoj nadležnosti svake države članice EU, stoga se i pravila i propisi određuju bez koordinacije na nivou EU.

Bez obzira što se Srbija nalazila u društvu bezbednih zemalja tokom celog leta, za ulazak putnika iz Srbije u mnoge zemlje Evropske unije, nevakcinisani su morali da imaju PCR test ili potvrdu o preležanom kovidu, a u Italiju nisu ni mogli da idu turistički.

Korona mapa Evrope

Na novoj korona-mapi Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), posebno zabrinjava što je cela Grčka, u kojoj najviše srpskih turista letuje, označena crvenom i tamno crvenom bojom.

Crvena boja označava četrnaestodnevnu stopu od 200 do 500 zaraženih na 100.000 stanovnika, gde je više od četiri odsto pozitivnih u odnosu na broj testiranih osoba. Tamno crvena obuhvata područja u kojima je u poslednjih 14 dana broj zaraženih veći od 500 na 100.000 stanovnika.

Od zemalja u okruženju (koje su deo EU) crvena je i Bugarska, narandžast je veći deo Hrvatske dok je od Karlovarske do Vukavarske županije u zelenoj zoni. Na novoj karti potpuno su zelene, tačnije epidemijski zadovljavajuće Mađarska i Rumunija.