Prof. Aleksandar Ćorac za Euronews Srbija: Ekološka situacija na KiM na ivici katastrofe

O zaštiti životne sredine, na Kosovu i Metohiji se, za sada, samo priča. Donosioci političkih odluka uoči svakih izbora obećavaju da će učiniti sve kako bi se životna sredina zaštitila u korist zdravlja ljudi, međutim na tome se malo radi.

U selu Gornji Krnjin, u opštini Leposavić, nalazi se ogromna deponija, a o tome šta ta deponija sadrži i kakva je ekološka situacija na Kosovu i Metohiji, za Euronews Srbija govorio je profesor Aleksandar Ćorac, predsednik sekcije za higijenu i medicinsku ekologiju Srpskog lekarskog društva. Na pitanje kakva je trenutna ekološka situacija na Kosovu i Metohiji, on je odgovorio:

"Nažalost, trenutna ekološka situacija na Kosovu i Metohiji je u takvoj situaciji da možemo da je okarakterišemo, možda čak i na granici katastrofalne. Zašto to kažem? Jer u pojedinim situacijama, u trenucima prirodnih katastrofa, ti rizici koji sada postoje, mogu da budu i katastrofalni", kaže, te dodaje:

"Svedoci smo toga bili kada su u pitanju bile poplave, pre par godina, a svedoci smo toga i danas ali u pojedinim trenucima kada, kao što sada imamo jednu jako lošu situaciju sa deponijom u Vinči, kao što smo imali pre par meseci ekološku situaciju sa koncentracijom PM čestica u vazduhu, u takvim trenucima dolazi do povećanja uticaja životne sredine na zdravlje ljudi, koji možemo okarakterisati kao katastrofalno".

Na pitanje koji su to sve uzroci koji mogu da utiču na to da kažemo da je situacija alarmantna, on je rekao "mnogo toga", kao i da smo tek poslednjih godina postali svesni rizika.

"Mi prvo imamo jedno jako loše istorijsko nasleđe, istorijsko nasleđe po pitanju industrije, istorijsko nasleđe po pitanju nasleđenog stanja u oblasti ekologije. Zatim, imamo jedan jako loš odnos društva prema ekologiji. Mi smo tek zadnjih godina postali svesni rizika koji kod nas postoje, ali ti rizici nisu došli sami od sebe i vrlo često nam nisu samonametnuti", rekao je.

Navodi i da smo za mnoge od njih krivi sami.

"Onoliki otpad koji možemo da vidimo u vreme zime, jeseni, zime pa i dela proleća dok ne olista ova predivna priroda oko nas, u dolini Ibra, to nije napravio niko drugi, nego mi sami. Znači, svest građana o ekologiji, o stanju životne sredine, još nije na nivou na kom bi trebala da bude".

Problem u Štrpcu

Upitan koje su to sve opasnosti koje nas vrebaju - rudnici, termoelektrana - prof. Ćorac je odgovorio:

"Na području Kosova i Metohije, kada govorimo o srpskim sredinama, više je različitih rizika koji utiču na životnu sredinu, pa i na zdravlje stanovništva. Da krenemo redom. Prvo, imamo značajne rizike za ljude u Štrpcu, sa juga, koji su izloženi opasnosti usled neadekvatnog pristupa problemu izgradnje minihidroelektrana, gde je izgradnjom jedne potpuno nepotrebne akumulacije, akumulacije koja je ekološki rizična i zdravstveno rizična za te ljude, napravljen rizik prvenstveno po Štrpce i celokupno to područje u domenu vodosnabdevanja".

Objašnjava da su ljudi u Štrpcu godinama prinuđeni da piju vodu iz flaša i pored toga što su okruženi "fenomenalnim izvorima vrlo kvalitetne vode".

"Imaju mogućnost da piju kvalitetnu vodu, ali je to nemoguće jer je ta brana napravljena iznad vodoizvorišta i značajno ugrožava samo vodoizvorište. Zatim, imamo područje termoelektrane koja ugrožava kompletno...sama električna energija dobijena iz uglja, mi smo prinuđeni na to, to je činjenica, ali vidite kod nas funkcionišu kompleksi koji su trebali da se zatvore već pre 20, 30 pa i više godina. Oni još uvek rade i oni su ogromni prozvođači čađi koju produkuju u našu životnu sredinu, a čađ, posebno te PM 25 čestice su jako nezgodne jer prodiru duboko u pluća i one kao nosioci organskog zagađenja na pluća na različite načine".

Dodaje da je poznato da su te čestice u nekoj meri i kancerogene. Govoreći o rudarskoj industriji, Ćorac je pomenuo naučni projekt na koje je radilo više fakulteta – "Industrija proizvodnje olova i cinka, posledice po životnu sredinu i zdravlje stanovništva i zaštita ekosistema".

I u tom projektu smo dokazali prisustvo zagađenja iz Trepčinog kompleksa, znači od Ajvalije i Kišnice, pa do Rudnice, na tok reke Ibar i na aluvion reke Ibar i čak na poljoprivredne proizvode u Bogutovcu i u neposrednoj blizini Kraljeva kod Mataruške Banje".

Jalovina u Gračanici

Kako dodaje, to znači da zagađenje nije samo lokalno, ono ima velike efekte.

"Problem, što se tiče industrije proizvodnje olova i cinka i zaostatka teških metala iz te industrije u životnoj sredini, da, ali problemi ne počinju danas, na šta ja želim da skrenim pažnju. Problem počinje dvadesetih godina prošlog veka, znači pre skoro 100 godina kada su Englezi započeli tu eksploataciju i kada su započeli odlaganje, posle toga se kroz vreme SFRJ. Mi danas plaćamo ceh svega toga. Znači, nekorektno bi bilo okriviti samo ovo današnje stanje i nas kao današnju generaciju, ali zato iz toga treba da izvučemo pouku pa da mi ne činimo greške koje će neke naše unuke i praunuke da koštaju zdravlja i životnu sredinu koju oni budu uživali, da ugrožavaju", istakao je.

Na pitanje šta se nalazi u jalovini u Gračanici, prof. Ćorac kaže da javlovine sadrže, pored onog ostatka od rude koji sadrži u principu najveću količinu kvarca i karbonata koji zaostaju iz tih stena.

"Uz te materije koje zaostaju u toj jalovini je problem što ono što se dodaje u jaloviniskom procesu, to su razne vrste kiselina koje se koriste i soli koji se koriste u tretmanu. Pa vi tu imate arsena, kadmijuma, imate sulfate, cijanide, imate ksantate. Jako je zanimljivo kada čujem neke ljude da, ajde da kažem, brane tu stranu proizvodnje. Svestan duboko toga da je nama neophodna proizvodnja, mi smo u razvoju, mi kao društvo imamo potrebu za tim rudama, ne samo mi, celo čovečanstvo danas", rekao je on.

O deponiji u selu Gornji Krnjin

Govoreći o deponiji u selu Gornji Krnjin, profesor Ćorac je rekao da sadržaj te deponije u malom stepenu odstupa od drugih.

"Ovde imamo ustvari dve deponije i početak treće", ukazao je.

U januaru ove godine pukla je brana na toj deponiji, pa je došlo do izliva tih materija sa jalovine u Ibar. Na pitanje šta se tada sve izlilo u Ibar i da li misli da to i sada ima posledice, on je odgovorio da je to što se desilo opasno po životnu sredinu.

"Ovo je specifično. Izlili su se svi ti materijali koji sam već rekao da postoje u deponijama. Znate, ne možete vi te materijale da nađete za dan, dva ili tri u Kraljevu. Kako se oni nađu u Bogutovcu, Maturuškoj Banji ili Kraljevu? Tako što ih mesecima, nekada i godinama ne vidimo jer to su teški metali, oni sadrže teške čestice, teške metale, oni padaju na dno nakon izlivanja. Potrebni su dani, meseci, nekada i godine da sa prilivom kiša, poplava, taj materijal pojavi, jer Ibar malo po malo nosi i prenosi ga dalje", objasnio je.

Upitan šta se nalazi u tom komunalnom otpadu, kaže da za razliku od ovog otpada koji sadrži te abiogene faktore, što ne žive, u komunalnom otpadu je mnogo više organskog materijala.

"Tamo je sve ono što iz naših kuća produkujemo kao otpad, od plastike, papira, ostataka hrane itd. To sve ide na te komunalne deponije, a onda raznosi, kažem vam, u ovakvoj situaciji kao što je ovde, raznosi reka, odnosi dalje zagađenje i to je ono što jeste jedan problem, a koji nikako da dođe i izbije u prvi plan u našem društvu, i pored pokušaja značajnog broja ljudi da to pokrenemo. Mi imamo i incijativu koja se time bavi, inicijativu koja je dobila podršku četiri ministarstva Vlade Republike Srbije, a nikako da ta inicijativa na pravi način zaživi, a to je ispitivanje posledice ratnih dejstava na Kosovu", rekao je, te dodao:

"Mi moramo da sprovedemo adekvatna istraživanja koja će da nam potvrde vezu tog problema bombardovanja koje je bilo i da naprave uzročno posledičnu vezu sa zdrastvenim stanjem ljudi koji su bili izložni vrlo često tom bombardovanju. Vrlo često se pravi greška da se to vezuje samo za osiromašeni uranijum. To nije tačno. Osiromašeni uranijum koji je korišten u municiji kojom se dejstvovalo na naše snage u toku bombardovanja, agresije NATO pakta je samo jedan elemenat, samo jedan elemenat posledice ratnih dejstava. Mi imamo ogromne količine vinil hlorid monomera koji je sa više stotina tona bombardovan u cisternama u Pančevu".

Dodaje i da imamo ogromne količine žive, preko osam tona koja se izlila iz Pančeva u Dunav.

"Mi imamo ogromne količine piralinskih ulja koja su korištena u trafo stanicama koje su gađane, iz njih su ta ulja kancerogena, mutagena koja su prodrela u zemljište, vrlo često prodiru u vode i ulaze u naš životni ciklus, odnosno naš biološki sistem i samim tim i u nas kao bića", zaključio je profesor Ćorac.