Iz najveće nuklearne elektrane u Evropi kuljao dim: Ima li razloga za strah i da li je Srbija spremna u slučaju nesreće?

Jedna elektrana, dve kule, i dim koji kulja. To je slika koja je još jednom obišla Evropu i ostatak sveta nakon što je u nedelju izbio požar u nuklearnoj elektrani Zaporožje. Nije to prvi put da se najveća nuklearna elektrana na kontinentu našla u fokusu, a rat koji bukti između Rusije i Ukrajine još jednom je nad Evropom nadvio strah zbog moguće katastrofe. Nivo radioaktivnosti, srećom, kažu nadležni, nije povišen, a ni automatske merne stanice u Srbiji takođe nisu zabeležile povećanje. Ipak, slučaj NE Zaporožje još jednom je pokrenulo staro pitanje - kakva bi bila procedura u slučaju akcidenta i da li je Srbija uopšte spremna na tako nešto.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), agencija Ujedinjenih nacija za nuklearni nadzor, saopštila je da su njeni stručnjaci videli "veliki dim" koji je dolazio iz elektrane nakon "višestrukih eksplozija". Rečeno je da je fabrika prijavila "navodni napad dronom" na jedan od rashladnih tornjeva na lokaciji, ali i da nije prijavljen nikakav uticaj na nuklearnu bezbednost.

Kijev i Moskva, kako je i očekivano, upućuju međusobne optužbe. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, kako piše BBC, rekao je da su ruske snage zapalile elektranu, koja je pod kontrolom Rusije više od dve godine, dok proruski guverner Zaporožja odgovara da je ukrajinsko granatiranje izazvalo požar.

Zbog požara u NE Zaporožje oglasio se i Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (Srbatom), a u odgovoru za Euronews Srbija navode da je prema zvaničnim informacijama IAEA, vatra na tornjevima za hlađenje na lokaciji elektrane ugašena.

"Ekspertski tim IAEA obišao je tornjeve za hlađenje i pri tome se uverio da postoje znatna oštećenja od vatre u unutrašnjem delu tornjeva, ali da, osim izgorelih ostataka opreme i strukutura iz samog tornja za hlađenje, u unutrašnjosti tornja nisu primećeni ostaci drugih stranih tela ili objekata. Ekspertski tim je još jednom potvrdio da ovim događajem nije ugrožena nuklearna sigurnost", navode iz Srbatom-a.

A dok borbe na istoku i jugu Ukrajine traju već dve i po godine, rat se nedavno prelio i na teritoriju same Rusije, jer su ukrajinske snage prodrle 30 kilometara duboko u rusku oblast Kursk. Upravo tamo nalazi se još jedna nuklearna elektrana, ali, kako je objavio Rosenergoatom, ona radi normalno, a radijaciona pozadina na stanici i području gde se nalazi je u normalnim vrednostima.

Šta ako dođe do nesreće?

Šest reaktora u nuklearnoj elektrani Zaporožje koja se nalazi u blizini linije fronta nije u funkciji, ali se postrojenje oslanja na spoljnu energiju kako bi održao nuklearni materijal hladnim i sprečio katastrofalan udes. 

Moskva i Kijev rutinski su se međusobno optuživali da ugrožavaju bezbednost oko nje, a od februara 2022. i početka ratnih dejstava, pojačana je opreznost širom Evrope. 

"Bitno je napomenuti da se sve nuklearne elektrane, pa tako i nuklearna elektrana u Zaporožju, projektuju i grade u skladu sa strogim standardima nuklearne sigurnosti. Ovi standardi zahtevaju da nuklearna elektrana zadrži adekvatan nivo sigurnosti u slučaju ekstremnih spoljnih uticaja kakvi mogu biti, na primer, pad aviona ili pojava drugih spoljašnjih uticaja koji bi mogli da oštete zaštitne barijere", navode iz Direktorata.

Upravo je Direktorat 2018. godine doneo Plan za delovanje u slučaju akcidenta koji je osnov za postupanje u situacijama nuklearnih i radioloških incidenata koji mogu da se dese na teritoriji naše zemlje, ali i na teritoriji susednih zemalja.

"U slučaju nesreće na nuklearnoj elektrani posledice bi direktno zavisile od tipa događaja, meteoroloških uslova i brojnih drugih parametara. U takvom slučaju, Direktorat na osnovu svih raspoloživih informacija procenjuje situaciju i dalje nadležnim organima predlaže sprovođenje mera zaštite. Od ove godine raspolažemo i programom Jrodos koji koristimo za prognozu kretanja radioaktivnih materija u životnoj sredini i za proračun doze koje stanovništvo primi u slučaju nuklearne nesreće", navode za Euronews Srbija.

U slučaju nuklearne nesreće u nekoj od ukrajinskih elektrana, najviše bi bilo ugrožena područja u Ukrajini koja su bliža mestu nesreće, dok građani Srbije, zbog udaljenosti, ne bi osetili značajnije posledice.

"Mere zaštite koje bi se u tom slučaju sprovodile u Srbiji bile bi pre svega kontrola radioaktivnosti proizvoda koji potiču sa kontaminiranih područja, pojačana kontrola radioaktivnosti u vodi za piće i domaćim proizvodima, kao i pojačana kontrola radioaktivnosti životne sredine. Proizvodi koji ne zadovoljavaju kriterijume ispravnosti zabranjuju se za upotrebu", navode iz Direktorata.

Strah među građanima

Mnogi od nas na prvi pomen nuklearne katastrofe pomisle na ono što se dogodilo 26. aprila 1986. godine u Černobilju. Nesreća u elektrani dovela je do evakuacije 300.000 ljudi iz Černobilja i raspršivanja radioaktivnog materijala širom Evrope. Od skorijih nesreća, pamti se ona iz Fukušime 2011. godine, kada je cunami poplavio i oštetio pet aktivnih reaktora elektrane.

Russian Defense Ministry Press Service via AP, File

Upravo su to i slike koje pamte mnogi građani, a njihov strah pojačan je time što je reč o "neprijatelju" koji se "ne vidi i ne čuje".

"S obzirom na to da su naša čula neosetljiva na jonizujuće zračenje, odnosno zračenja ne možemo ni da vidimo, ni da čujemo, niti na drugi način osetimo, razumljiv je strah od ove pojave koji je prisutan kod stanovništva. Međutim, treba imati na umu da jonizujuće zračenje i nuklearna energija imaju veliku primenu u mnogim oblastima od medicine, industrije do proizvodnje električne energije, a oblast zaštite od jonizujućeg zračenja je izuzetno razvijena", navode iz Direktorata.

Srbija, kako kažu, ima uspostavljen regulatorni okvir kojim se obezbeđuje sigurno i bezbedno korišćenje izvora jonizujućeg zračenja, ali i uspostavljen sistem za reagovanje u nuklearnim ili radiološkim vanrednim situacijama. 

"Zbog toga je važno naglasiti da nema mesta za strah od jonizujućeg zračenja, ali da je važno da u slučaju nuklearne ili radiološke, ali i drugih vanrednih situacija, građani prate uputstva nadležnih organa i primenjuju preporučene mere zaštite", zaključuju.