"To je novi život": Posle uspešno obavljenog presađivanja srca ponovo je aktuelno pitanje - kako povećati broj donora?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/08/2024

20:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Pacijent kome je prošle nedelje u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje uspešno presađeno srce je u dobrom stanju i potpuno se oporavlja željenom dinamikom, izjavio je za Euronews Srbija kardiohirurg Saša Borović, koji je zajedno sa svojim timom izveo transplantaciju. Srce je dobio muškarac, star 34 godine, od pet godina starijeg davaoca iz Novog Sada.

Porodica donora je svojim pristankom promenila i sudbinu još nekoliko ljudi. Podvig srpskih lekara, s obzirom na to da je nakon 30 godina transplantirano srce na Institutu Dedinje, otvorio je pitanje koliko donora nedostaje Srbiji. Uprkos ovako pozitivnim vestima, Srbija je ipak po broju transplantacija i donora organa na začelju u regionu i u Evropi.

Više od 2.000 ljudi u ovom trenutku čeka na neki organ. Biljana Vasković, jedna je od onih koji čekaju na transplantaciju. Ona za Euronews Srbija kaže da je jedna tako velika transplantacija značajna vest.

"Mi pacijenti koji smo stalno u komunikaciji po grupama na Facebook-u i Viberu, čim čujemo ovako neku informaciju, to se odmah deli, razmenjuje, sa toliko ushićenja, zato što vidimo neku nadu i jako se radujemo kad čujemo da je neko od naših prijatelja i poznanika zapravo dobio taj poziv. Baš zato što je sve stajalo tako dugo i što tako dugo apsolutno nismo imali nikakvu nadu da će se nešto promeniti", ispričala je ona.

Euronews Srbija

Vasković kaže da mnogi čekaju godinama pa i decenijama, pa nikada ne dočekaju taj poziv.

"Tako da svaka nova transplantacija, novi donor daju neko ohrabrenje i nadamo se da će u tom pravcu svi nastaviti", navela je ona.

Vasković je rekla da je ona na peritoneumskoj dijalizi oko dve godine, od toga godinu dana na listi čekanja.

Transplatacija znači novi život

Za pacijenta koji je prošle nedelje dobio novo srce to je novo rođenje.

"Za njega je to novi život. Osmeh mu se ne skida sa lica. Kad je otvorio oči, onda je postao svestan u stvari šta se dogodilo. I za njega i za njegovu porodicu to je novo rođenje", rekao je dr Borović.

Institut je na transplantaciju čekao gotovo tri decenije, u međuvremenu je bilo i obnavljanje dozvola za program transplantacije, a dr Borović je govorio i o tome kako je izgledao proces pripreme kada su on i njegov tim shvatili da imaju donora.

On naglašava da priprema za transplantaciju podrazumeva jedan minuciozni, posvećeni i dobro organizovani rad.

"Mi smo trenirali u Budimpešti dva meseca, 24 člana tima je stalno bilo prisutno na njihovoj klinici Centar za srce i krvne sudove Semelvajsa univerziteta i učili smo od njih. Oni su od nas učili kako se ugrađuje veštačko srce. Mi to radimo u regionu, oni to ne znaju. Tako smo razmenili znanja i iskustva. Na dan kada se pojavio donor, mehanizam se aktivirao, svi članovi tima su obavešteni i dobili sekvencu svojih obaveza. I sve je to funkcionisalo kao švajcarski sat", ispričao je dr Borović.

On kaže da je Insitutut na Dedinju jedini u Srbiji koji ima Centar za srčanu slabost, odnosno organizacionu jedinicu koja je apsolutno i ekskluzivno posvećena pacijentima koji imaju završnu fazu srčane slabosti.

"Mi znamo kako se leče ti pacijenti, znamo šta da im uradimo od intervencija, a jedna od tih intervencija, odnosno kruna tih intervencija je transplantacija srca. Mislim da je svaki član tima praktično znao svoje obaveze, svoj posao i nije tu bilo nikakvih izazova, nikakvih problema", rekao je dr Borović i dodao da su to ljudi sa ogromnim iskustvom iz svoje oblasti i "krem" Instituta.

On objašnjava da svaki pacijent ima neko svoje genetsko obeležje i to ga čini podudarnim ili ne sa potencijalnim donorom.

Dr Borović je naveo da se analiziraju geni i antigeni pacijenta koji prima srce i napravi se najbolje "uparivanje" pacijenta koji prima srce i donora.

"Šansa se povećava ukoliko je veći broj donora, što je logično. Ministarstvo zdravlja i naš ministar zaista su promenili ceo koncept, odnosno aktuelnost transplantacije organa i mi smo odjednom počeli i vrlo intenzivno da radimo, što daje šansu tim pacijentima koji čekaju srce", rekao je dr Borović.

On kaže da se sa presađenim srcem živi potpuno normalno, da je stepen ograničenja minimalan i bukvalno je u domenu jedne opšte zdravstvene kulture bilo kojeg pacijenta nakon operacije srca.

"S te strane nema razlike, jedina je specifičnost, odnosno posebnost imunosupresivna terapija koju ti pacijenti koji imaju organe od drugih osoba, moraju da primaju do kraja života", rekao je dr Borović.

"Krajnje vreme da zakonom reši pitanje donorstva"

Navodeći da je Udruženje "Donorstvo je herojstvo" više puta upućivalo različite apele, Vasković je rekla da je da su nedavno u razgovoru sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom insistirali na izmenama zakonskih rešenja koja se odnose na donorstvo, na šta su dobili pozitivno reagovanje od ministra zdravlja.

"Krajnje je vreme da se to reši. Zaista predugo čekamo na taj zakon, a apsolutno neopravdano", rekla je Vasković i podsetila da se pre tri godine stiglo skoro pred rešavanje tog pitanja, ali da je tada Skupština bila raspuštena i sada mora sve iz početka.

Ona je dodala da bi udruženje trebalo da bude uključeno u radnu grupu koja će se baviti izmenama i dopunama tog zakona i da imaju neke vrlo konkretne predloge kako taj zakon može da se unapredi, pre svega po pitanju pretpostavljene saglasnosti, koja je bila sporna.

"Zapravo, sama pretpostavljena saglasnost nije sporna. Ona je u skladu sa Ustavom, u skladu je sa Međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima i biomedicini. To je taj član koji je bio sporan, ali zapravo ne ceo član, nego određene njegove stavke. Ustavni sud je rekao da nisu dovoljno dobro definisane neke stavke koje su se najviše ticale toga kako, ko može da da tu saglasnost od predstavnika porodice u određenim slučajima i trebalo je da se malo jasnije definiše taj registar nedonora", rekla je Vasković.

Već nekoliko godina ne postoje donorske kartice, a Vasković kaže da bi udruženje predložilo da osim tog negativnog registra gde se ljudi izjašnjavaju da ne žele da budu donori, postoji i pozitivan registar gde neko može da izrazi svoju želju i volju da bude donor, kao i da to može vrlo jednostavno da uradi, ili preko eUprave, ili kod izabranog lekara.

"U tom smislu bi bilo mnogo jednostavnije kasnije i porodici da prihvati tu odluku preminulog i da poštujemo svi volju preminulog koji je rekao za života da želi da bude donor. Mislimo da to može da pomogne. Ako već se ne koristi ta pretpostavljena saglasnost u svom punom smislu, a pun smisao znači da smo mi svi donori i da samo oni koji su se izjasnili za života da ne žele da budu donori, oni neće biti donori u slučaju moždane smrti", objasnila je ona.

To su rešenja koje se već primenjuju u Španiji i još nekim zemljama, a Vasković kaže da nekako uvek tu ostane ta zadrška da se porodica, ipak, pita za tu saglasnost.

Kada se zna kakva je bila volja preminulog, dodaje ona, ili u slučaju kada se neko izjasni da ne želi da bude donor, prosto tu nema više šta da se pita.

"Isto bi bilo i u suprotnom. Samo se porodica onda obavesti da je preminuli želeo da bude donor", rekla je Vasković.