Igre 
Specijalna emisija Euronews Srbija o "Oluji": Ni 29 godina posle progona nema mira za porodice nestalih
Komentari03/08/2024
-21:19
U zoru 4. avgusta pre 29 godina, hrvatska vojska i policija otpočele su operaciju "Oluja". Tog avgusta 1995. godine, za samo 48 sati, pod naletom hrvatske vojske i policije, Lika, Banija, Kordun i Severna Dalmacija bili su potpuno etnički čisti. A kazne za etničko čišćenje nisu nikada stigle.
Ove dane već tri decenije Srbi obeležavaju komemorativno, kao dane sećanja na ubijene, nestale i prognane sa svojih ognjišta. Obeležavaju ih i Hrvati, ali kao dan pobede i zaokruživanje nezavisnosti.
I dok se na jednom kraju Knina slavi uz vatromet i muziku, na drugom kraju posećuju grobove svojih rođaka i pale sveće. Tačno u pet ujutru 4. avgusta 1995. pale su prve granate na Knin. Napadom na tzv. sektore Sever i Jug na frontu dugom 700 km uz podršku raketno-topovske paljbe, hrvatske snage napele su linije odbrane koju su držali Srbi.
Ofanziva je bila toliko jaka da je već sutradan 5. avgusta oko podneva pao Knin, tadašnji centar Republike Srpske Krajine, gde je na srednjovekovnoj tvrđavi postavljena hrvatska zastava.
Već na samom početku ovog rata počelo je iseljavanje Srba, uglavnom dece, žena i starijih. Strahujući za svoj život, u zbeg je krenulo više od 200.000 ljudi koji su se uputili ka Srbiji i Republici Srpskoj.
Šta se dešavalo to užasnog leta 1995. i šta je prethodilo proterivanju govorili su gosti specijalne emisije Euronews Srbija, izaslanik predsednika Srbije za pitanje nestalih u Hrvatskoj Veran Matić, istoričar Predrag Marković i predsednik organizacije "Veritas" Savo Štrbac.
Matić o koloni izbeglica i velikom broju volontera koji su pomagali
Matić je govorio o ulozi radija B92 1995., čiji je bio urednik kada su izbeglice stizale u Beograd, i naglasio da je ta medijska kuća još od 1991. organizovala puno antiratnih akcija.
Povezane vesti
On je dalje opisao užasnu stvarnost kolone koja je nastojala da se dočepa Srbije, dok je usput bila granatirana i napadana. Matić kaže da je ljudima falilo i hrane i lekova, ali da je bilo mnogo ljudi dobrog srca koji su im pomogli, bez obzira na njihovu političku pripadnost.
"Tu su taksisti Beograda, na primer, odigrali veliku ulogu. Veliki broj volontera je učestvovao u toj našoj akciji. Oni su nam, na neki način, diktirali dinamiku. I to ono što je zanimljivo, tu je i građanski Beograd, tu su i neki radikali, tu se više nije pitalo ko je sa kim. I zaista ogromna količina hrane, lekova, i medicinske pomoći. Do Banjaluke su kolone nosile i delile", rekao je Matić.
Marković: Nije li velikodušnost Haga prema Gotovini način da se zataška uloga SAD u zločinu
Istoričar Predrag Marković prisetio se mučnih scena iz 1995. a prvo je pomenuo rimer jedne devojčice koja nije htela da primi "milostinju".
"Ja sam video jedan "jugić" kninske registracije, kako se deca svađaju u radnji sa čokoladom, šta će da kupe. Roditelji nisu nisu imali novac. I ja kažem, 'devojčice, da ti ja kupim čokoladu?' Ona kaže, 'ne, imam ja svoje novce'. Kakav integritet, kakvo dostojanstvo. To je moj prvi kontakt, recimo, jutro tog dana. Nekako su se provukli kroz blokadu", ispričao je Marković.
Istoričar je operaciju "Oluja opisao kao jedan od najstrašnijih događaja u srpskoj istoriji, dodavši kako mu je "bizarna" želja Hrvatske da od nje pravi nešto veličanstveno.
"Prvo, pobedili su najjadniju moguću vojsku. Posle 'Bljeska' uklonjeno je svo teško oružje iz Republike Srpske Krajine. Avioni su sklonjeni. Znači, neki obični ljudi, slabo obučeni, slabo naoružani, čuvaju ogromne linije fronta, to su hiljade i hiljade kilometara fronta i napada ih 130.000 hrvatskih vojnika. To je odnos, kao na Sutjesci, prilike 6 na 1, pri čemu hrvatska vojska, dobre naoružena ima ono zbog čega su možda Gotovina i ostali pušteni. Zapravo je veliki udeo Amerike u tom zločinu. Prvo ide bombardovanje radarskih postrojenja. Drugo, instruktori i kobojagi penzionisani generali američki su obučavali hrvatsku vojsku. Tako da, ja se pitam, nije li ta neverovatna velikodušnost Haškog suda prema Gotovini i ostalima, zapravo, posredni način da se zataška uloga Amerike u nečemu što je najveći zločin te vrste posle Drugog svetskog rata", objasnio je Marković.
Euronews/Specijal emisija Oluja
Matić o kočenju rešavanja problema nestalih: Hrvatskoj se to može
Vraćajući se na temu nestalih, Matić je odgovorio na pitanje kakav signal šalje Hrvatska time što nije imenovala nikoga da se bavi time.
Povezane vesti
"Jednostavno, Milanović je nasledio Kolindu Grabar-Kitarović i on nije želeo da bilo koga imenuje. Ja sam razgovarao sa njim, a on je rekao 'videćemo da li će se nešto tako dogoditi'. Ali se nikada nije dogodilo. Jednostavno, u Hrvatskoj odnos prema pitanju nestalih je deo praktično Ministarstva branitelja i drži ga vrlo čvrsto pod svojom kontrolom Tomislav Medved, koji je i učesnik svih operacija i samog rata. Prilično je dugačiji odnos prema nestalima i pitanjima nestalih. I to je ono što u stvari sada imamo. To je vrlo tvrda igra, govori se sa jedne strane da je to humanitarno pitanje i da ga treba očistiti od politike, a onda kada pokušamo nešto da se dogovorimo, ispostavljaju se politički zahtevi", kazao je Matić.
On je u prilog tome naveo da je poslednji sastanak dve komisije bio u januaru 2023., ali da Hrvatska nije želela da ove godine učestvuje na uzvratnom sastanku u Beogradu dok Srbija ne bude dala dokumentaciju vezanu za Vukovarsku bolnicu, sekundarne grobnice itd.
Štrbac: Dve trećine žrtava "Oluje" su civili, 30 odsto žene
Predsednik "Veritasa" Savo Štrbac je za Euronews Srbija rekao da još uvek nisu popisane sve žrtve vojne akcije "Oluja" i da ova ova organizacija svake godine izlazi sa popisom.
"Mi se jedini bavimo ozbiljno tim popisom. Mi smo sada izašli u ovom saopštenju sa 1.903 žrtve. Od te 1.903, 1.246 su civili. To je 65 odsto ukupnog broja žrtava, što je velika brojka civila. Znači u celom ratu i kod Hrvata i kod nas to je to 39 odsto od ukupnog broja žrtava. Ovde je na 65 odsto. A tri četvrtine su starije od 60 godina među ovoliko civila. Među civilima je i 563 žena. To je 30 odsto. Od ukupnog broja žrtava, četiri petine su starije od 60 godina. Rešili smo od ove ukupne brojke žrtava do sada 1.280, to je 67 odsto, a nestalih se još vodi onaj ostatak, to je 623 ili tačno trećina, 33 odsto", ispričao je Štrbac.
"Isto tako moram reći da mi sad imamo u Zagrebu nešto oko 360, neki će reći nešto i više, do 400 ekshumiranih leševa, od kojih većina pripada upravo ovim žrtvama iz Oluje. Kad bi mi sada sve to identifikovali, ovo što je ekshumirano, dakle, nešto recimo 360 je u Veritasu sad trenutno, još imamo registrovanih grobnih mesta oko 220, od toga Hrvati su sami oko 46 priznali svojovremeno da ih ima iz ovih, upravo, masovnih grobnica i nešto pojedinačnih, mi bi smanjili uveliko tu brojku ukupno nestalih. Najviše se opet odnosi na Oluju", rakao je Štrbac.
Kompletnu emisiju u kojoj se govorilo o istoriji sukoba na tim prostorima u Drugom svetskom ratu, ali i odnosu novih generacija prema ratu u Hrvatskoj, možeti pogledati u videu na početku teksta.
Pupovac: Mi smo bili spremni da podnesemo teren za unapređenje odnosa
U specijalni program uključio se i predsednik Srpskog narodnog veća i SDSS-a Milorad Pupovac, a na pitanju kada će doći vreme da, kao neko koje bio deo više Hrvatski vlada, ode u Knin, rekao je da je taj iskorak već učinjen
"Mi smo taj korak napravili pre četiri godine kada je Boris Milošević bio potpredsednik vlade i kada smo bili spremni podneti teret za unapređenje hrvatsko-srpskih odnosa u Hrvatskoj i odnosa između Hrvatske i Srbije. Nažalost, taj teret smo podneli mi, ali od toga što smo izneli u tom teretu, danas nije ostalo mnogo. Tako da se moramo posvetiti tome da se ti odnosi o kojima uveliko zavisi da li će se sećanje na žrtve i sećanje na ratove, od ratova usmeriti prema miru, zavisi od obnove drugačijih odnosa između Zagreba i Beograda, pa sad već mogu reći i drugačijih odnosa između predstavnika srpske zajednice i predstavnika dobrog dela političkog života u Hrvatskoj", kazao je Pupovac.
Celu emisiju pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)