Igre 
Pritisak na granicama Srbije: Drastičan skok ilegalnih migranata iz Avganistana i Sirije na balkanskoj ruti
Komentari17/08/2021
-21:59
U prvih sedam meseci 2021. godine broj ilegalnih prelazaka spoljnih granica Evropske unije prešao je 82.000, što je čak 59 odsto više od ukupnog broja od pre godinu dana. Drastičan skok, prema preliminarnim računicama Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Fronteks) zabeležen je i kada je reč o migrantima koji ilegalno ulaze u EU preko Zapadnog Balkana. Broj se gotovo udvostručio, a da je to uočljivo i na terenu, za Euronews Srbija je potvrdio izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
Kako se navodi u izveštaju, objavljenom u četvrtak, Fronteks je samo u julu registrovao 17.300 ilegalnih prelazaka granice, 33 odsto više nego istog meseca prošle godine i nešto više nego mesec dana ranije (14.600). Dodaje se da je migracijski pritisak nastavio da se povećava na istočnim granicama EU sa više od 3.000 ilegalnih ulazaka iz Belorusije registrovanih na granici sa Litvanijom u julu.
Centralnomediteranska ruta činila je najveći udeo ilegalnih prelazaka granice u julu, a sledila ju je zapadnobalkanska ruta.
"Primećujemo trend rasta"
Podaci Fronteksa pokazuju da je od januara do jula otkriveno 22.600 migranata koji ilegalno ulaze u EU sa zapadnobalkanske rute, što je rast od 90% u odnosu na isti period 2020. godine. Samo u julu je otkriveno 3.600 ilegalnih prelazaka granica EU sa zapadnobalkanske rute, za 67% više nego u julu 2020.
Prema istim podacima, najveći broj ilegalnih prelazaka čine Sirijci i Avganistanci, a zatim Marokanci.
I prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila u Srbiji, primetan je trend rasta. Kako kaže Radoš Đurović za Euronews Srbija, više od 27.000 ljudi je ušlo ili prošao kroz Srbiju.
"Pritisak je na mađarskoj, na hrvatskoj i rumunskoj granici intenzivno, tako da jedan veliki broj ljudi i preko Rumunije ide sa ciljem da dođe do šengenske zone, da prođe Mađarsku i nastavi put zapada EU. Najviše je Avganistanaca, a nije da zaostaju ni Sirijci, kojih ima nešto više od 20 odsto u celokupnoj populaciji izbeglica. To su većinom ljudi koji dolaze iz ratom razorenih zemalja i oni koji beže od sukoba i opasnosti po život, ne vidimo da se radi o ekonomskoj migraciji, barem ne u radu sa ljudima do kojih mi dođemo kroz naš rad na terenu", navodi on.
Tanjug/AP/Santi Palacios
Povezane vesti
Kako kaže, situacija na terenu je veoma dinamična, međutim, ono što zabrinjava jeste "nasilje duž granica sa Evropskom unijom" i u tom smislu napominje postupke mađarske, hrvatske i rumunske policije.
"Policija nama ljude ilegalno gura nazad svakodnevno. To guranje ljudi (pušbek), to je česta praksa, pri čemu se krše i propisi EU i bilateralni sporazumi, i sporazum o readmisiji između Srbije i zemalja članica EU jer se ljudi ne vraćaju na zvaničan način u postupku readmisije, nego se faktički samo guraju i sprečava im se mogućnost da traže azil", napominje on i dodaje da u pogledu odnosa prema migrantima, situacija na terenu pokazuje da su svi napori usmereni na to da se ti ljudi zaustave faktički, jer drugi instrumenti i rešenja nisu funkcionalni.
"Srbija - tampon zona"
Samo tokom ovog meseca, Ministarstvo unutašnjih poslova Srbije objavilo je u više navrata da je došlo do pronalaska više desetina ilegalnih migranata na teritoriji Beograda. Na primer, 9. avgusta je objavljena vest o pronalasku čak 86 migranata koji su sprovedeni u prihvatni centar, a poslednja takva vest stigla je u subotu uz pronalazak 31 ilegalnog migranta.
Na pitanje šta se dogodi nakon što oni budu pronađeni, Đurović objašnjava da se utvrđuje da li su lica legalno ili ilegalno u zemlji i ukoliko su u nekom postupku azila upućuju se u centre.
Ipak, pošto brojni od njih nelegalno borave, "najverovatnija praksa je odvođenje kod sudije za prekršaje, kažnjavanje za ilegalan boravak, izricanje mere udaljenja u određenom roku iz Srbije".
"Ta mera udaljenja ne može da se sprovede jer naravno Srbija teško koga može da vrati u susedne zemlje, teško može da ima i dokaze da su ušli iz susednih zemalja i ima problem sa realizacijom sporazuma o readmisiji pre svega bilateralnom sporazumu sa Severnom Makedonijom koji ne funkcioniše. Tako da tim ljudima se uručuje takvo rešenje i oni se puštaju na slobodu sa tim rokom da napuste zemlju, pri čemu se situacija dalje ništa ne menja", navodi on.
On navodi da Srbija pokazuje privrženost da učestvuje u politikama da se ljudi usporavaju na ovom putu, iako su njeni kapaciteti da se bavi ovim pitanjem "zanemarljivi u poređenju sa obimom i veličinom ovog problema".
Povezane vesti
"Srbija tu definitivno ne može ništa mnogo da preduzme, a da ima efekta. Jedino što je njena budućnost je da je ona tampon zona i da će ona to biti nezavisno od njenog ponašanja jer je ona između jednog velikog aktera - Evropske unije i svih ostalih južnih susednih zemalja, koje ne žele da sarađuju po ovom pitanju", napominje on.
MUP
Kada je reč o rešenju, Đurović napominje da zemlje moraju da prave određenu politiku, sopstvenu, kako bi se izborile sa ovim problemom.
"Ceo koncept je zasnovan na ideji da će ljudi pre ili kasnije napustiti zemlju, što oni i čine, ali sada sve sporije sve teže i sa sve većim brojem ljudi koji je u opticaju. Veliki su izazovi, jedino je rešenje da se gradi sistem koji bi tim ljudima omogućio set osnovnih ljudskih prava, zaštitio bezbednost i njih i lokalnih građana i radio na mehanzmima pacifikacije i interakcije i integracije dok su oni u Srbiji. To ne mora da bude trajna integracija, ali dok su ljudi ovde zaglavljeni da mogu možda i da rade, da mogu uđu u neki sistem, da mogu da imaju lične isprave nekakve, da budu registrovani, neke potvrde, da se zna gde borave, da to bude neka vrsta humanitarne zaštite dok su ljudi kod nas. Time ne pomažemo samo tim ljudima nego štitimo celokupno funkcionisanje našeg društva", napomenuo je on.
Da li stiže novi talas iz Avganistana?
Nanovija dešavanja u Avganistanu, koja su usledila nakon što su Sjedinjene Američke Države povukle svoje trupe, a talibani zauzeli gotovo čitavu zemlju, mogla bi da utiču i na nove talase migracija.
Prema rečima Đurovića, već nekoliko meseci unazad, primetan je priliv avganistanskih izbeglica, pre svega u Tursku. Ipak, napominje da je teško poverovati da će Evropa dopustiti ponavljanje scenarija iz 2015. godine.
"Nekoliko meseci unazad primećujemo, u kontaktu sa našim kolegama iz Turske, da se tu povećava priliv avganistanskih izbeglica zbog cele situacije. Tako da naravno usled ovih dešavanja krenuće značajan broj ljudi da dolazi pre svega do Turske, a onda tu ostaje pitanje kako će Evropa reagovati. Teško je za poverovati da će Evropa dopustiti scenario kakav je bio 2015. godine i sve što su oni preduzimali od 2015. do danas upravo govori o tome da su se spremali za buduće takve situacije", navodi on.
Najviše napora, kako dodaje, prvo će biti na grčkim ostrvima, ali i na kopnu na granici između Grčke i Turske.
"Tu će da se rešava ovo pitanje u budućnosti priliva novih ljudi, a da oni neminovno dolaze u povećanom broju zbog situacije u Avganistanu u Tursku, to je i više nego jasno već nekoliko meseci", naglašava.
Siniša Pavić, otpravnik poslova Ambasade Srbije u Indiji, koja je na nerezidencijalnoj osnovi nadležna za Avganistan, kaže da je rano govoriti o uticaju preuzimanja vlasti talibana na talas migracije iz Avganistana, jer se ne može najbolje sagledati iz ovog ugla kakva je i kakva će biti kontrola granica, sloboda kretanja, uopšte ukupna situacija u zemlji.
"Sa ovakvim silnim i nezaustavljivim talasom talibanskog osvajanja teritorija, koja je na korak od pune kontrole nad zemljom, proizvešće se neka nova realnost. S obzirom na ranija iskustva u vezi sa njihovom vlašću, imajući u vidu osnovne postuplate njihove ideologije, za očekvati je da će značajni broj ljudi na svaki način pokušavati da napusti zemlju", rekao je on za Tanjug.
Srbija, međutim, u ovom momentu nema razloga za bilo kakvu zabrinutost u vezi s povećanim dolaskom ljudi iz Srednje Azije, posebno iz Avganistana, ocenio je za Tanjug komesar Komesarijata za izbeglice Vladimir Cucić.
Upitan šta je signal za zabrinutost, Cucić kaže da bi to trebalo da bude veliki broj ljudi koji izlaze iz Avganistana, a to podrazumeva 5.000, 10.000 ili 20.000, dok je za sada na pojedinim pravcima više stotina ili hiljada.
profimedia
Šta još piše u izveštaju Fronteksa?
Izveštaj Fronetksa, između ostalog, ukazuje da je na centralnomediteranskoj ruti za sedam meseci 2021. bilo 30.800 ilegalnih prelazaka granica EU, za 96% više nego u istom periodu 2020. Najviše migranata na toj ruti je iz Tunisa, Bangladeša i Egipta.
Na migrantskom puta prema Španiji, preko zapadnomediteranske rute, Fronteks je za sedam meseci zabeležio 7.040 ilegalnih prelazaka granice, što je na nivou trenda iz prethodne godine. Na tom putu 67% migranata bili su Alžirci a slede Marokanci.
Kada je reč o zapadnoafričkoj ruti, za sedam meseci je otkriveno 7.350 ilegalnih prelazaka granice, za 130% više nego u istom periodu 2020.
Preko rute na Istočnom Mediteranu za posmatranih sedam meseci ilegalno je u EU ušlo 9.000 migranata, za trećinu manje nego pre godinu dana.
U fokusu je situacija u Litvaniji, koja je u prvih sedam meseci ove godine registrovala oko 3.700 ilegalnih ulazaka iz Belorusije. To je, kako se navodi, značajan skok, s obzirom na to da na ovoj granici obično ima vrlo malo ilegalnih prelazaka.
Dve trećine tih migranata su poreklom iz Iraka, a zatim Konga i Kameruna. U ovom trenutku više od 100 pripadnika Fronteksa se nalazi na toj granici, uz patrolne automobile i helikoptere.
Komentari (0)