Igre 
Šta je u stvari značila izjava ministra zdravlja: "Nema nametanja računa pacijentima, već samo informisanje"
Komentari24/06/2024
-07:01
Nakon što je ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio da bi pacijentima trebalo izdavati račune po završetku bolničkog lečenja, u javnosti su se pojavile kritike i nejasnoće u vezi sa tom inicijativom.
Iz Ministarstva zdravlja za Euronews Srbija objašnjavaju da je izjava ministra Lončara pogrešno protumačena i da cilj nije nametanje računa pacijentima, već samo informisanje.
"Niti je reč o izdavanju računa, niti o naplati troškova, već o informaciji na koji način su iskorišćena sredstva koja se izdvajaju za zdravstveno osiguranje. To je obaveza države, odnosno Ministarstva zdravlja, da upozna građane sa načinom kako se raspolaže novcem koji izdvajaju od svojih plata", kažu u Ministarstvu zdravlja.
Da je u pitanju bilo samo informisanje saglasni su i u Granskom sindikatu zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost". Ono sa čime se ne slažu je privatno lečenje koje građani plaćaju iz svog, umesto iz budžeta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u koji svakog meseca uplaćuju od svoje plate.
Tanjug/Sava Radovanović
Doprinosi za zdravstveno osiguranje iznose 10,3 odsto bruto, odnosno 5,15 odsto na teret radnika i poslodavca.
"Tačno je to da recimo ja ili Vi za 35 godina izdvajanja zdravstvenog osigiuranja ne potrošimo 30-40 odsto tog novca. Naravno da nemamo ništa protiv privatnog zdravstvenog osiguranja i privatnih klinika, ali ne iz džepa, ne dodatno, već od zdravstvenog osigiranja", kaže Zoran Ilić, predsednika Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost".
Dupli računi
Iz Udruženja pacijenata stižu predlozi o duplim računima.
Povezane vesti
"Mi se slažemo da se pacijentima daju računi kada izlaze iz bolnice, samo bismo molili da se prave dupli računi i da se oni dostave lekarima i sestrama da oni vide da smo mi platili njihovo pre nego što smo došli u bolnicu, jer mi plaćamo srpsko zdravstvo", naveo je za Euronews Srbija Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata obolelih od melanoma.
Oni koji nemaju novac za lečenje kod privatnika primorani su mesecima i godinama da čekaju na svoj termin u državnim ustanovama. Jedan od predloga je integracija privatnog i državnog sistema.
"Kao neko ko je hronični pacijent, ja idem i u privatno i u državno zdravstvo. Procena je da 40 odsto svog novca koje se potroše u srpskom zdravstvu na godišnjem nivou odu u privatne zdravstvene ustanove. Ukoliko ne budemo otvorili dijalog, ukoliko ne budemo razgovarali, ukoliko se ne pronađe kompromis, bojim se da će za 5 godina to biti 60 odsto". rekao je Pilipović.
Zbog sve veće razlike u cenama usluga, vremenu čekanja i uslovima lečenja, potrebe za reformama u zdravstvu sve su vidljivije i veće od najavljenog izdavanja računa.
Bivši direktror Lekarske komore Srbije i predsednik Odbora za zdravstvo stranke Srbija centar prof. Dragan Delić kaže da je ministar zdravlja ovom izjavom otvorio Pandorinu kutiju, jer se poslednjih decenija u srpskom zdravstvenom sistemu nema ni "e" od ekonomije, ekonometrije, ekonomičnosti.
"Prihodi zdravstvenih ustanova ne zavise od kvantiteta i kvaliteta rada. Oni su stacionarni i zavise od broja kreveta, broja zaposlenih. Takođe, postoje veliki problemi i zablude. Političari stalno govore da je zdravstveni sistem besplatan. Ne postoji besplatno zdravstvo nigde u svetu, pa ne može da postoji ni u Srbiji. Zdravstveni sistem je skup sistem", rekao je on.
Dodao je da je druga zabluda da je zdravstveni sistem potrošnja, što je netačno.
Povezane vesti
"Ulaganje u zdravstveni sistem je najbolja investicija za svako razvojno, evolutivno, progresivno društvo. Ja vam tu mogu navesti brojna istraživanja koja su pokazala da ako smanjite za 10 odsto bolovanja koliko će BDP da poraste. Ako nekog bolesnika izlečite koliko će njegova produktivnost da poraste", rekao je on.
Ističe da je za to da se govori o svemu, ali nije za parcijalna rešenja.
"Govorim o novoj zdravstvenoj politici gde mi predlažemo suštinske promene u sistemu zdravstva - i kad su u pitanju prihodi i kad su u pitanju rashodi. Mi smo u jednoj analizi napravili čak 20 predloga kako smanjiti troškove u zdravstvenom sistemu, osam načina kako povećati prihode u zdravstvenom sistemu. To zahteva jednu širu, stručnu raspravu", rekao je on.
Povezane vesti
Naveo je da oni zagovaraju jedinstven zdravstveni sistem, da se udruže vojni, privatni i državni zdravstveni sistem.
"Naš zdravstveni sistem se bazira na Bismarkovom modelu, a to je princip solidarnosti, egaliteta, jednakosti. Znači, zaposleni plaćaju, a svi koriste", rekao je on.
Napominje da razvijene zemlje mnogo više izdvajaju za zdravstvo. Naveo je da je u Srbiji 2019. godine izdvajano za zdravstvo 353 evra godišnje po osiguraniku, dok se u isto vreme u Evropi izdvajalo više od 2.500 evra.
Preporuka za vas
Komentari (0)