Igre 
Kako rade službe hitne pomoći u opštinama u Srbiji: Postoji li krovni protokol koji bi uredio tu oblast
Komentari04/05/2024
-20:47
Za manje od mesec dana u naselju Kaluđerica umrle su dve osobe zbog, kako su preneli mediji, neorganizovane hitne pomoći. O organizaciji te službe poslednji put govorilo se 2022. godine i do danas nije donet nikakav krovni protokol koji bi uredio tu oblast. Iz Komiteta za bezbednost saobraćaja navode da 78 opština u Srbiji nema adekvatnu hitnu pomoć.
Opštine sa manje od 25.000 stanovnika po zakonu ne mogu da osnuju službu Hitne pomoći, pa je pružaju u domovima zdravlja, u sopstvenoj organizaciji.
Jedna od njih je i opština Sokobanja, koja je i turističko mesto, pa se u toku godine broj ljudi udvostruči, što dodatno otežava rad službe.
Lokalna samouprava je izdvajala sredstva, kažu u Domu zdravlja, pa su uspevali da se snađu.
Ipak, donošenje zakona bi eliminisalo različite probleme.
"Rešili bi taj neki organizacioni deo, povećao bi se broj lekara s jedne strane ali s druge i prava koja hitna pomoć daje radnicima", rekao je za Euronews Srbija direktor Doma zdravlja u Sokobanji Slaviša Antonijević.
On navodi da je najčešće problem kada ekipa izađe iz zgrade Doma zdravlja u slučaju neke nezgode, a u međuvremenu se pojavi drugi poziv i drugi pacijent koga treba zbrinuti.
Povezane vesti
Ima li pomaka u organizaciji?
Komitet za bezbednost saobraćaja radio je istraživanje u kojem je zaključeno da će se u različitim mestima dobiti različita vrstu pomoći nakon, na primer, saobraćajne nezgode.
Damir Okanović iz tog Komiteta kaže za Euronews Srbija da ukoliko se saobraćajna nezgoda desi na teritoriji tzv. male opštine, opštine koja nema službu hitne medicinske pomoći, u jednom broju tih opština dežurni lekar u domu zdravlja uopšte neće izaći na lice mesta saobraćajne nezgode pod izgovorom da on ne sme da napušta svoje radno mesto, odnosno dom zdravlja.
Euronews
"U određenom broju domova zdravlja dežurni lekar će izaći na lice mesta saobraćajne nezgode, ali tek pošto njegov pripravni kolega dođe do doma zdravlja", rekao je Okanović.
Drugo istraživanje pokazalo je da više od milion građana nema adekvatnu hitnu pomoć, kao i da se na nju čeka od pola sata do 45 minuta.
Zbog toga je pre dve godine zatražen prvi Zakon o Hitnoj pomoći, ali do danas po tom pitanju nije bilo pomaka.
"Osnovana je radna grupa pri Ministarstvu zdravlja u aprilu 2022. godine, pre nego što smo predali zakon, koja je trebalo da napiše pravilnik o načinu, postuku i organizaciji rada sluzbe hitne pomoći. radna Grupa se sastala samo jednom za dve godine, odnosno samo kad je trebalo da se podele rešenja o imenovanju", rekao je za Euronews Srbija Dejan Zejnula iz Pokreta ''Pravo na život - Meri''.
Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti ministar propisuje način i organizaciju hitne medicinske pomoći.
Povezane vesti
Euronews Srbija je uputio pitanja Ministarstvu koja se odnose na strategiju uređenja te oblasti, ali odgovor nije stigao.
Srbija nema jedinstven broj za sve službe hitne pomoći. Zapravo 194 važi samo za regionalne centre koji su u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. O tome više OVDE.
Komentari (0)