Skoro 800 zaraženih na dan, da li Srbija ulazi u crvenu zonu? Stručnjaci upozoravaju da vreme radi za virus

Prema poslednjim podacima, ponovo raste broj novozaraženih koronavirusom u Srbiji. U poslednja 24 časa na koronavirus testirano je 10.663 osoba, od čega je zaraženo njih 752, a preminule su četiri osobe. Epidemiolozi upozoravaju na novi talas koronavirusa na jesen i apeluju da se sprovede aktivna imunizacija građana. 

Stručnjaci apeluju na građane da budu odgovorni ističući da su vakcina i poštovanje epidemioloških mera jedina preventiva pred moguću "burnu jesen".

Kako reporter Euronews Srbija javlja, danas je gužva bila u kovid ambualti na Novom Begradu, ali kako je rečeno, to je uobičajno za početak nedelje, jer većina ljudi ovakve delove grada uglavnom izbegava vikendom. 

Nisu samo u kovid ambulante na udaru – broj pregleda raste na Infetivnoj klinici, a to je sinoć potvrdio i Direktor Kliničkog centra Srbije (KCS) Milika Ašanin koji je rekao da se za 24 sata pregleda od 60 do 70 pacijenata.

Delić: Uvertira za novi talas

Upravo zbog ovakve statistike, stručnjaci najavljuju da nas očekuje "napeta jesen", pa je infektolog Dragan Delić u razgovoru za Euronews Srbija rekao da mi sada postepeno izlazimo iz perioda koji bi mogao da se nazove zatišje pred buru, i koji bi mogao da bude, kaže on, uvertira za novi epidemiološki talas.

Delić je dalje ocenio da se epidemiološke mera ne poštuju dovljno, ali i da one nisu dovoljno stroge, i smatra da je to glavni "kamen spoticanja" u borbi sa kornavirusom.

"Suština je da te mere moraju biti blagovremene ili selektivne. Mi ili kasnimo ili prerano donosimo neke odluke, a reč je blagim epidemiološkim merama koje se uglavnom ne poštuju. Mere se ozbiljno krše, od običinih građana do najviših", kaže Delić.

Kako je dalje ocenio, masovna imunizacija je trenutno u zastoju, a to onda daje prostora virusu da se širi i mutira.

"Masovna imunizacija je stala, daleko smo od kolektivnog imunuteta. Imate virus koji je ušao u populaciju i ima za cilj da se razmnožava. Ovo vreme radi za virus, uz nepoštovanje mera i bez  aktivne imunizacije vreme radi za virus. On se sada širi i menja, a takođe i vreme radi za njega", smatra on i dodaje da je svega 15 odsto svetske populacije vakcinisano.

Upravo zbog toga, smatra Delić, teško je pronaći vakcinu koja bi išla u korak sa virusom.

"Te mutacije mogu da rezulitraju time da postojeće vakcine ne daju zaštitu za taj određeni mutantni soj, to je realnost koja nam preti, a mi je ne shvatamo ozbiljno", kaže Delić.

"Ključ borbe u aktivnoj imunizaciji"

Kako je ocenio, najveći problem sa Kriznim štabom je to što se tamo donose kompromisne olduke, koje se, kako kaže, nalaze između politike i struke. 

"Vi u struci nemate kompromis, protiv virusa se treba boriti beskompromisno. Sednicu Kriznog štaba zakazuje Vlada Srbije, to je jedno nestručno telo za ova pitanja. Po meni to treba da radi epidemiolog, a ne političari. Kad smo pisali zakon 2016. godine, koji se odnosi na to kako zaštiti ljude tokom epidemije, pisale su ga i kolege iz Kriznog štaba, ja sam rukovodio tom radnom grupom. Tada smo tačno naglasili ko odlučuje tokom pandemije, a to je stručna komisija koju čine infektolozi, epidemiolozi, mikobiolozi. Zpravo, eksperti u struci zajedno sa ministrom zdravlja koji je personifikacija vlasti. Sada je ovde reč samo o kompromisima koji rezultiaraju time da ili kasne, ili su prerane", kazao je Delić.

On je naveo da je ključ borbe u aktivnoj imunizaciji građana, i da primarni cilj treba da bude usmeren ka odraslima.

"Težište naše aktivnosti treba staviti na vakcinaciju odraslih. Za mene nije u redu ako se starija populacija ne vakciniše do 90 do 95 odsto. Takođe, zašto se zdravstveni radnici ne vakcinišu? Postoji ta mogućnost zakonom regulisana, za uvođenje obavezne vakcinacije. Zašto i prosvetni radnici nisu vakcinisani? Mi čak ne znamo koliki je broj stanovnika ove zemlje, mi morao imati podatke, da li se unosi infekcija, da li su to lokalne infekcije, ako znate odakle ide - vi ćete to prekinuti", rekao je on.

Porast broja pacijenata u KC Vojvodina

Pored Beograda, situacija sa kornavirusom je napeta i u ostatku zemlje. U Vojvodni se takođe beleži rast broja obolelih, međutim, spas u daljoj brobi Novosađani vide u najavljenoj novoj kovid bolnici koja treba da krene sa radom od prvog septembra.

Kako navodi Instutut za javno zdravlje Pokrajne, epidemiološka situacija u Vojvodini je nesigurna, a u tri, od ukupno 45 opština, je i vanredna. Zbog dnevnog rasta novoobolelih iz Doma zdravlja Novi Sad tokom vikenda su apelovali na građane da poštuju mere i da se vakcinišu.

I u KC Vojvodina se beleži blagi porast pacijenata. Trenutno je tamo zbrinuto oko 28 pacijenata uzrasta između 40 i 60 godina, a tri osobe su na mehaničkoj ventilaciji.

Direktorka Kliničkog centra Vojvodine Edita Stokić u razgovoru za Euronews Srbija kaže da su u ovoj bolnici uglavnom zbrinuti nevakcinisani paijenti koji su zaraženi koronom. Ona očekuje da će od 1. septembra moći da olakšaju svoje kapacitete, kada se bude otvorila nova kovid bolnica u ovom gradu, ali i da je potrebno naći i novo medicisko osoblje koje im je sada preko potrebno.

"Rad u kovid sistemu zahteva poznavanje brojnih principa, pa i nošenja lične zaštitne opreme. Zbog toga oprez mora da bude visok. Do vremena otvaranja planiramo edukaciju za rad u kovid sistemu", kazala je Stokić.

Kada je reč o Kosovu i Metohiji, u albanskim sredinama je za dva dana evidentirano skoro 300 novozaraženih. Prema poslednjim podacima, na KiM je vakcinsano manje od 10 odsto stanovništva. 

Kada je reč o srpskim sredinama, podaci pokazuju da je situacija nešto bolja. Infektolog dr Boban Stolić kaže za Euronews Srbija da se ne beleže trendovi koji prate region.

Gligić: Nismo savladali koronu

Virusološkinja Ana Gligić kaže za Euoronews Srbija da je dobar deo populacije u Srbiji vakcnisan ali, dodaje, to nije dovoljno.

"Mi nismo savladali koronu ni vakcinom ni prebolevanjima, ali se menja situacija u odnosu na prošlu godinu. Prognoze su jako loše. Po objavljivanju rezutata, od našeg tima je rečeno da smo mi vakcnisani 50,2 odsto. To znači da imamo jedan dobar procent imunizovanih, ali to nije dovoljno i treba još vakcinisati mladih", kaže ona. 

Kako dodaje, u Srbiji ne treba da se koriste ucenjivačke mere i ne treba deliti decu u tabore onih koji su vakcinisani ili nisu primili svoju dozu.

"Ne smeju se primenjivati ucenjivačke mere. To izaziva odbojnost. Roditelji u drugim zemljama su zbog toga ispisivali decu iz škole. Mi pravimo dva tabora između dece. Kako sam slušala druge zemlje, vidim da se negde konsultuju stučni timovi o tome da li treba vakcinisati decu od 12 do 15 godina i da je u Engleskoj rečeno da se sačeka. Znači nisu sigurni da li imaju dovoljno naučnih dokaza", rekla je Gligić za Euronews Srbija.

Kako dalje kaže, ona ne savetuje olako uvođenje treće doze vakcne kao obavezne.

"Vakcine su jako efikasne, pa se zbog toga pitam zbog čega dati treću dozu. To nije naivno, vi dobijate parčiće virusa u organziam. Moraju da se vide razlozi za uvođenje treće doze. Treba naći načina da se što veći broj ljudi vakcinše, jer u bolnicu dolaze ljudi koji nisu vakcnisani, ali ne znam koliko je ta treća doza potrebna", rekla je Gligić.