Igre 
"Sindrom izbornog predmeta": Zašto se đaci u Srbiji sve manje opredeljuju za građansko vaspitanje
Komentari20/04/2024
-08:00
Prema poslednjim podacima Ministarstva prosvete časove veronauke u školama u Srbiji pohađa 448.925 đaka, dok se za građansko vaspitanje opredelilo 300.274 učenika. Kada su uvedena ta dva obavezna izborna predmeta 2001. godine, polovina učenika opredeljivala se građansko, a polovina za veronauku. Danas je slika drugačija, a brojke idu u korist veronauke.
Zaječarska inicijativa sprovela je istraživanje o kvalitetu građanskog obrazovanja u Srbiji u pet najvećih gradova Srbije, a istraživanje je pokazalo da đaci nemaju poverenja u institucije i da nisu zainteresovani za društvena dešavanja, a da za predavače nema adekvatnih obuka, kao ni preciznih kriterijuma.
Građansko vaspitanje uz stručna usavršavanja, mogu da predaju i socijalni radnici, geografi i prostorni planeri. Mnogo češće ovaj obavezni izborni program, koji je na đačkom rasporedu jednom nedeljno, drže učitelji ili nastavnici drugih predmeta. Tako je Ana Milojković nastavnica i srpskog jezika i građanskog.
"Time može da se dopuni fond časova nastavnika, jer se časovi građanskog obavezno održavaju. Veronauku predaju ljudi koji su završili Teološki fakultet, obučeni su za to. Kod građanskog se obučavaju ljudi koji su kroz svoje učenje i školovanje imali veze sa nastavnom koja je vezana za drustvene tokove i istoriju", kaže za Euronews Srbija Milojković.
Na nedostatak kriterijuma za predavače ukazali su i iz Zaječarske inicijative i upozorili na to da je poslednja obuka Ministarstva prosvete za nastavnike održana pre više od osam godina i trajala je samo jedan dan. Da sistem ne prepoznaje građansko kao važan predmet, čuli su i od učenika.
"Sindrom izbornog predmeta"
"U Novom Sadu smo čuli zanimljivu konstataciju od đaka a to je da građansko pati od sindroma izbornog predmeta, samim tim što nema ocenjivanja shvata se neozbiljno", kažu iz Zaječarske inicijative.
profimedia
Međutim, nastavnici su put do akreditovanih obuka našli preko drugih institucija.
Povezane vesti
"Obuke sprovodi Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i sprovode građanske inicijative. Ako ste aktivni na tim portalima vama će stalno stizati obavestenja i stalno mozete da se uključujete u razne projekte i razna predavanja koje su ujedno i obuke", navodi Ana Milojković.
Obučavaju se da pripreme časove i učine ih manje formalnim. Ipak, nastavnici kažu da način na koji se časovi sprovode zavisi najviše od njihove kretivnosti i ambicioznosti i da građansko dozvoljava slobodniji pristup, pa se o rešavanju konflikta, pravima i obavezama i medijskoj pismenosti uči kroz kvizove, gledanje filmova i glumu.
"Očekujemo da mladi budu aktivni, da budu aktivni u životu svojih zajednica, da idu na izbore. Međutim, ako ih država na to ne pripremi, ako su ostavljeni medijima, društvenim mrežama, neće formirati građanske navike i manire. Mi takve navike ne možemo ni da očekujemo od njih", navode iz Inicijatiive.
Iz Inicijative kao rešenje vide ukidanje izbornog statusa predmeta, standardizacija metodike nastave, uvođenje jasnih kriterijuma za izbor nastavnika ali i obezbeđivanje kvalitetne obuke za nastavnike.
Vlahović: Nisu rađene analize
Eleonora Vlahović, savetnica za građansko vaspitanje u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja kaže da je ranije polovina učenika birala građansko vaspitanje kao izborni program, ali da je poslednjih godina došlo do smanjenja.
"Nisu rađene detalne analize zašto je tako, koji su razlozi. Ono što znamo je da izbor građanskog vaspitanja zavisi od regiona, nije u svim delovima Srbije isto. Takođe, izbor građanskog vaspitanja raste sa uzrastom. Najmanje se bira u prva četiri razreda, a najviše se bira kada se đaci sami opredeljuju u srednjoj školi", kaže Vlahović za Euronews Srbija.
Dodaje da se iz tog indirektno može zaključujem da roditelji procenjuju da je za njihovu decu dok su manja bolje da idu na versku nastavu, a kasnije kada mladi imaju svest o svemu biraju građansko vaspitanje.
Povezane vesti
Upitana da li postoji mogućnost da građansko vaspitanje postanhe obavezan predmet, Vlahović navodi da se više puta o tome razgovaralo, ali da je uvek problem šta dodati, a šta oduzeti iz programa.
"Bila su očekivanja da građansko vaspitanje preraste i da se te teme obrađuju kroz sve predmete. Za takav rad potrebno je da nastavnici budu dobro obučeni", navela je Vlahović.
Smatra da je danas najveći problem građanskog vaspitanja to što nastavnici nisu motivisani, što se ne prepoznaju kao nastavnici građanskog, već kao nastavnici nekog drugog predmeta koji kroz građansko samo dopunjuju fond časova.
Povezane vesti
Veronauka - obavezan predmet?
Poslednji podaci Ministarstva prosvete o pohađanju časova veronauke prokomentarisani su i od strane političkih aktera u našoj zemlji . Tako je predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev predložio da veronauka postane obavezan predmet u školama u Srbiji.
"Čak dve trećine osnovaca u Srbiji bira veronauku umesto građanskog vaspitanja. To je ozbiljan osnov da se podrži inicijativa patrijarha srpskog Porfirija i Srpske pravoslavne crkve u celini da veronauka postane obavezan predmet u školama", kazao je Đurđev.
Prema njegovim rečima, preko 95 odsto građana naše zemlje pripada nekoj od tradicionalnih crkava i verskih zajednica i sasvim je logično da njihova deca imaju potrebu da pohađaju veronauku u školi.
"To je za tu decu višestruko korisno, jer vera će ih učiti najvišim ljudskim vrlinama, ona je idealna dopuna znanju koje deca usvajaju iz ostalih oblasti", rekao je Đurđev.
Komentari (0)