Igre 
Koliko zaista "greje sunce tuđeg neba": Više od 80 odsto mladih koji studira u inostranstvu bi se rado vratilo u Srbiju
Komentari30/03/2024
-12:01
Više od 80 odsto mladih koji studiraju u inostranstvu rado bi se vratili u Srbiju, ali uz određene uslove. Sa druge strane, određen broj mladih koji u Srbiji stiču diplome neretko razmišlja o odlasku iz zemlje.
Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih kaže za Euronews Srbija da su parametri na osnovu kojih mladi odlučuju o svojoj budućnosti isti i za jedne i za druge. Naime, sa jedne strane nalazi se potreba da se ostane u zemlji i to zbog porodice, prijatelja i činjenice da "Sunce tuđeg neba ne greje tako dobro kao naše", dok nasuprot njemu oni smataju i da "negde preko" je put do stabilnijeg posla i bolje plate lakši i izvesniji.
Naime, četiri petine mladih koji se školuje u inostranstvu, želi da se vrati u Srbiju, a polovina je čak izjavila da bi se vratili u periodu od 25. do 35. godine starosti, pokazalo je istraživanje koje su sproveli "Startuj Infostud" i Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) uz podršku Ministarstva turizma i omladine Republike Srbije.
Mladi imaju i tačnu cifru u glavi i kažu da bi se bez razmišljanja vratili da rade za platu od najmanje 1.400 evra, odnosno iznad 166.000 dinara.
"Ovaj podatak ukazuje na snažan emotivni i porodični faktor koji igra ulogu u njihovoj odluci o povratku. Čak 70 odsto ispitanika ističe porodične razloge kao ključni motiv za povratak, dok 23 odsto njih naglašava da je jedan od faktora koji utiče na odluku o povratku jeste zapošljavanje u svojoj zemlji", navodi se u istraživanju, prenosi sajt Startuj Infostud.
Unsplash
Sa druge strane, osamostaljivanje onih koji diplome stiču u Srbiji ide malo sporije. Niame, podaci Eurostata iz 2021. godine kažu da su mladi roditeljsko domaćinstvo napuštali u prosečnoj dobi od 26,5 godina.
Što se Srbije konkretno tiče, njen prosek iznosi 31,4 godine i ona je, kada se uporede podaci, bolje rangirana od Portugala i Hrvatske, gde prosečna starost izosi 33 godine. Sa druge strane, mladi u Bugarskoj i Grčkoj iz roditeljskog doma odlaze već sa 30 godina.
Povezane vesti
Ekonomski standardi naspram porodičnih vrednost
Pejić kaže za Euronews Srbija da nije iznenađena ovim podacima, jer kako objašnjava, oni se podudaraju sa oni sa čime se njena organizacija svakodnevno susreće.
"Svi ovi podaci se podudaraju sa onim što mi godinama unazad istražujemo, a to je da mladi uglavnom odlaze zbog nekog većeg i boljeg ekonomskog standrda, a da oni koji svoju budućnost vide u Srbiji to rade pre svega zbog porodice i prijatelja. Mi smo uočili i da postoje i oni koji preferiraju da odu, ali nemaju jasne planove kako bi to uradili", kaže ona.
Mladi u Srbiji treći na listi najsrećnijih u svetu
Povodom Međunarodnog dana sreće objavljen je novi Svetski izveštaj o sreći, u kom su predstavljeni i rezultati istraživanja o zadovoljstvu životom stanovnika Srbije. Ispostavilo se da je u periodu između 2021. i 2023. na godišnjem barometru blagostanja u 143 zemlje Srbija zabeležila najveći skok i to za čak 69 pozicija u odnosu na doba istraživanja između 2006. i 2010. godine.
Autori istraživanja, koje je sproveo "Gallup" u saradnji sa Univerzitetom u Oksfordu, Istraživačkim centrom blagostanja i Mrežom rešenja za održivi razvoj pri Ujedinjenim nacijama navode da je takvom rezultatu doprinela visoka pozicioniranost Srbije na listi najsrećnijih naroda u kategoriji mlađih od trideset godina, gde su mladi iz naše zemlje zauzeli treće mesto u svetu, odmah posle Litvanije i Izraela.
Pejić ističe i da svaka druga mlada osoba traži svoj prvi posao duže od dve godine, dok više od 70 odsto njih nije ni prijavljeno na birou za nezaposlene.
"Potrebno je mnogo napora da se vidi kakav je položaj mladih koji traže prvi posao. Mnogi nisu registrovani, rade honorarno ili su na nekoj praksi. To je takođe problem na kojem mora da se radi. Takođe, tržište rada nije usklađeno sa obrazovanjem, jer se pokazalo i da dosta mladih već tokom studranja postane svesno da će morati da se prekvalifikuje", kaže ona.
Na pitanje da li mladi koji se obrazuju u inostranstu imaju realna očekivanja za sebe pošto bi se vratili u Srbiju, Pejić kaže da bez nekog većeg iskustva teško mogu da dobiju platu koju su naveli u okviru poslednjeg istraživanja.
profimedia
Povezane vesti
"Većina mladih kod nas, u ovom trenutku, teško na početku može da dođe do plate od 166.000 dinara. Poslednji alternativni izveštaj do kojeg smo mi došli kaže da svega 23 odsto mladih kod nas zarađuju više od 80.000 dinara. Tu platu od 166.000 dinara ne mogu da očekuju, pogotovo ne na početku karijere. To dakle nije realna plata i mislimo da ih upravo to motiviše da odlaze iz naše zemlje. Neki ne odlaze samo zbog školovanja, već da bi tražili neki posao. Sa druge strane, oni koji se odluče da se vrate, to rade zbog određene emocije i porodičnih vrednosti", navodi ona.
Prema njenim rečima, još jedan problem mladih je što nema posla u struci, ali ni oni nisu spremni da rade kao prethodne generacije, poput neplaćenih radnih praksi.
"Nove generacije nisu spremne da svoj rad ne vrednuju, što je sjajno. Zaboravili smo da radna prava, kao koncept, moramo da poštujemo i da eksploatacije na poslu nije u redu", kaže.
Pravo na izbor - put do samostalnosti
Na pitanje kako do samostalnosti u Srbiji, Pejić kaže da je tu ključna konkretna državna politka, ali i svest mladih da u svakom slučaju imaju priliku da nešto urade za sebe.
"Stambena politika bi trebala da bude prioritetno pitanje i da olakša mladima da odu ranije iz roditeljskog doma. Često se spekuliše da su mladi razmaženi, ali to nije tako. Mladi često nemaju izbora da li će se osamostaliti. Kulutrni razlozi dolaze onda kada vi imate izbora, a često ih mladi nemaju", kaže ona.
Kako objašnjava, upitno je i koliko su mladi kreditno sposobni da sebi obezbede stan. Zbog toga bi, dodaje, podsticajne mere države tu dosta mogle da pomognu.
"Do sada je država pomagala mlade bračne parove, ali nisu svi mladi mladi bračni parovi svi mladi. Treba obuhvatiti sve, a ne one koji odaberu određeni životni stil. Neophodno je da se napravi procena koje su njihove potrebe. Postoje brojni modeli kada je podrška u pitanju. U Holandiji mladi uglavnom mogu da budu oslobođeni plaćanja učešća za kupovinu stana. U Austiji su se gradili socijalni stanovi za mlade i nuđeni su im po povoljnijim cenama. Takođe, kontrola kirija za mesečno iznajmljivanje stanova je još jedan način. Za mlade bi to moglo da bude nešto povoljnije i da ne plaćaju tržišne cene koje su od pre dve ili tri godine počele dosta da skaču", kaže ona.
Kako dodaje, sa druge strane KOMS već neko vreme zagovara usvajanje zakona gde bi se propisalo da radne prakse budu plaćene. To bi, objašnjava, na određeni način zaštilo mlade kada krenu da grade svoj samostalan život.
Euronews Srbija
"Kada je bio prošli saziv vlade i pre nego što su raspisani izbori, ovaj predlog je prošao javnu raspravu. Taj draft previđa radnu praksu, ograničeno trajanje prakse, što je isto važno. Još uvek nemamo informaciju šta će se sa tim dešavati, ali se nadamo da će ovo pitanje biti na listi prioriteta kada dobijemo novi saziv. Nama je to važna politika zbog toga što imamo mlade koji se teško snalaze u pronalaženju tog prvog posla. To je inače trend u Evorpi i svetu, da se ti prvi poslovi ne plaćaju. Zato je važno da država garantuje da zapošljavanje bude izvesno, odnosno da se preko plaćenih praksi obezedi za mlade to prvo iskustvo koje će im kasnije pomoći da se bolje plasiraju na tržištu i dođu do bolje plate", rekla je ona.
Šta se u Srbiji definiše kao mlada osoba?
Profesor sociologije doc. Dragan Stanojević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu objasnio je ranije za Euronews Srbija da su i roditelji važan faktor u odluci mladih da se odvoje od njih. Za razliku od skandinavskih zemalja, gde to nije slučaj, u našem regionu je ovaj ugao priče jako važan.
"Roditelja zbog rizika koji precipiraju, često previše zaštićuju decu. Takođe, na Blakanu se inače ne favorizje se autonomija niti se ona gaji u bilo kom smislu. Imamo i te slučajeve da deca dosta dugo žive sa roditeljima i da tim povodom ne preduzimaju bilo šta. Kada pogledate podatke Eurostata videćete da je ceo region u slučnoj situaciji. U Hrvatskoj čak kasnije izlaze iz roditeljskog doma, slično je i u Grčkoj i Italiji i to jeste obrazac neke međugeneracijske solidarnosti", kaže on.
Na pitanje kako se definiše mlada osoba, prof. Stanojević kaže da u ovom slučaju postoje različite precepcije.
Tanjug/Vladimir Sporčić
"Zavisi šta uzmemo kao parametar. UNICEF i EU za mladu osobu kažu da je to neko starosti između 15 i 30 godina. U najvećem broju istraživanja se uzima upravo ta granica. Međutim, mi smo u sociološkim istraživanjima tu granicu malo proširili. Prema našim podacima, mlade osobe tek sa okvirno 35 godina zavše školu, zaposle se i pronađu posao, pa zbog toga su naša gledišta malo drugačija od ovih svetskih", kaže on.
Profesor dodaje da je zapravo simbol odraslosti u Srbiji drugačiji nego u drugim zemjama.
"To je karakterično za mediternaska društava. Porodična tranzicija je simbolička definicija odraslosti u našem društvu. U zapadnoj, severnoj i centralnoj Evorpi profesionalna tranzicija je ta koja je ključna i definiše odraslost. Onog trenutka kada postanete samostalni u ekonomskom i stambenom smislu to je nešto što se smatra najznačajnijim aspektom odrastanja. Kod nas je to drugačije i odnosi se na formiranje porodice nezavisno od svega drugog", rekao je prof. Stanojević.
Komentari (0)