U Srbiji se reciklira mali procenat otpada: Zbog toga država godišnje izgubi oko 100 miliona evra

U Srbiji se izuzetno mala količina otpada reciklira  — prema proceni Centra za cirkularnu ekonomiju, država izgubi oko 100 miliona evra na godišnjem nivou, zbog toga što veliki deo reciklabilnih materijala i sekundarnih sirovina završava na deponijama.

Od ukupne količine otpada koji građani proizvedu, u Srbiji se reciklira svega 3-5 odsto, što je daleko ispod evropskog proseka.

"U ovoj zemlji se bavimo egzistencionalnim problemima i nažalost, sve rešavamo reaktivno, a ne preventivno. Mislim da će nam biti potrebno još dosta vremena pre nego što se ugledamo na zemlje poput Švedske, koja reciklira pola otpada — uglavnom metal, staklo i plastiku", rekla je za Euronews Srbija Svetlana Stanišić, profesorka fizičke hemije.

Ona navodi da Švedska iskoristi sve što može, a biorazgradive materije spali. Stanišić nagrašava da se veoma mali deo otpada deponuje u toj državi, a same deponije su, za razliku od onih u Srbiji, sanitarne i bezbedne.

"Kod nas postoji 3.000 divljih deponija, a posle velikih padavina štetne materije se razlivaju i dolazi do curenja. Te materije završe u podzemnim vodama i u površnim vodenim tokovima, a na kraju kroz hranu dolaze u kontakt sa ljudima i utiču na zdravlje", objasnila je ona.

Dodaje da iako ponešto mogu da urade građani, na potezu je pre svega država. Kako ona isitče, zbog pandemije koronavirusa niju stupile na snagu planirane bere koji bi suzbijale jednokratno korišćenje plastike, zbog povećane upotrebe maski i rukavica.

"Javnost treba da se upozna i informiše o tome šta može da učini. Stanovnici mogu da smanje količinu otpada, na primer da koriste cegere umesto papirnih i plastičnih kesa. Svima preporučujem i korišćenje platnenih maski", naglasila je naša sagovornica.

Dr Milica Lukić sa Geografskog fakulteta kaže da građani Srbije još uvek nisu dovoljno informisani na koji način mogu da učestvuju u procesu reciklaže, kako da odvajaju reciklabilne sirovine i kako se ta primarna separacija, odnosno razvrstavanje otpada pravilno vrši.

U Srbiji se reciklira 50 odsto aluminijumskih limenki, a njihova reciklaža u velikoj meri smanjuje zagađenje.

Nemanja Marjanović iz fondacije "Recan" rekao je za Euronews Srbija da se reciklažom samo jedne limenke uštedi se dovoljno energije za tri sata TV programa. ​Recan fondacija nudi alternativne puteve reciklaže. Jedan od njih je Pixelata, mural od iskorišćenih limenki.