Izmena ili povlačenje: Kakva će biti sudbina Pravilnika o ocenjivanju koji je nedavno stupio na snagu

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

28/02/2024

21:02

Izmena ili povlačenje: Kakva će biti sudbina Pravilnika o ocenjivanju koji je nedavno stupio na snagu - Copyright Tanjug/Rade Prelić, Sava Radovanović

veličina teksta

Aa Aa

Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju tek je stupio na snagu, a već se govori o njegovom povlačenju ili izmenama. Za prosvetne radnike je sporan član 5 koji kaže da ukoliko je više od polovine roditelja u jednom odeljenju nezadovoljno radom nastavnika mogu da se žale upravi škole i da traže da se preispita njegov rad.

Oni koji su radili na izradi Pravilnika navode da su ovim želeli da se definišu jasne procedure kako roditelji mogu da podnesu žalbu na rad nastavnika. Tvrde da su do sada škole, ali i inspekcija Ministarstva prosvete zatrpavane anonimnim prijavama. Sa druge strane, nastavnici smatraju da je to još jedan korak ka daljoj degradaciji prosvete.

Navode da je opšte poznato da nastavnici pred kraj polugodišta i kraj školske godine trpe ogropan pritisak od roditelja i učenika za popravljanje ocena. Smatraju da je ovo "vetar u leđa" da se ti pritisci dodatno pojačaju.

Da bi moglo da dođe do preispitivanja Pravilnika o ocenjivanju najavila je prethodnih dana ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović

"Izmene ovog dokumenta ili njegovo povlačenje, ako narušava dignitet nastavnika, nisu nikakva katastrofa", rekla je Đukić Dejanović i dodala da će povlačenju ili izmeni Pravilnika još jednom razgovarati sa svima sa kojima je razgovara tokom pripreme dokumenta, a to su četiri reprezentativna sindikata i Društvo direktora Srbije, za koje tvrdi da nisu imali primedbe na sadržaj dokumenta.

Prigovor na rad nastavnika

Inače, sporni član 5. Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju kaže "u slučaju da roditelji više od polovine učenika iz istog odeljenja smatraju da određeni nastavnik nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada, vrednovanje, praćenje, proveravanje i ocenjivanje učenika ne sprovodi u skladu sa zakonom i Pravilnikom o ocenjivanju, škola sprovodi proceduru u kojoj se utvrđuje njegova odgovornost i preduzimaju se odgovarajuće mere".

Društvo direktora škola Srbije uputilo je dopis Ministarstvu prosvete da se još jednom preispita Pravilnik o ocenjivanju u osnovnom obrazovanju, odnosno član pet gde su definisane procedure kako roditelji mogu da se žale na rad nastavnika. Oni smatraju da tom članu nije mesto u Pravilniku o ocenjivanju.

"Smatramo da taj član 5 ne treba da stoji u Pravilniku o ocenjivanju, jer veći deo toga već postoji u Zakonu. Ako već pričamo o pritužbama na rad zaposlenih u školi, svaka škola ima svoj Pravilnik o radu i to bi moglo da se ugradi u Pravilnik o radu", kaže za Euronews Srbija Robert Džunić iz Društva direktora škola Srbije.

Tvrdi da Društvo direktora škola Srbije nije učestvovalo u izradi Pravilnika, da su pozvani na sastanka kada je dokument već završen.

Dodaje i da se u javnosti pogrešno tumači član 5, kada se kaže da roditelji mogu da ocenjuju rad nastavnika.

"Reč je o Pravilniku o ocenjivanju, pa možda to nekog asocira da će roditelji moći da ocenjuju nastavnike. Roditelj ne može da ocenjuje rad nastavnika. Roditelj ima pravo prigovora, ukoliko je nezadovoljan radom nastavnika", objašnjava on.

Marić: I do sada nastavnici pod pritiskom

Jasminka Marić iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost" rekla je nedavno za Euronews Srbija da su bili jedini sindikat koji je odmah ukazao na problem sa spornim članom 5 u Pravilniku o ocenjivanju u osnovnoj školi.

"I do sada su nastavnici bili pod ogromnim pritiskom učenika i roditelja zbog ocena, a sada će to biti još izraženije. Sada svi mogu da raspravljaju o radu nastavnika i njegovom ponašanju. S punim pravom su kolege zabrinute za posao koji obavljaju, kako da se ophode, da li će zbog ocene ili načina kako predaju doći pod lupu nadređenih u školi", kaže Marić za Euronews Srbija.

Navodi da su i do sada nastavnici bili pod ogromnim pritiskom, a da su sada "otvorena vrata" da se taj pritisak dodatno pojača.

"Ne treba da nas čudi što niko neće u nastavnike. Niko neće da ga neko proziva, da nema svoj sistem rada, kriterijume. Na šta se mi sada svodimo? Jednostavno ćemo biti u poziciji da učenicima poklonimo ocene, dajemo ocene onako kako oni smatraju da treba i biće sve u redu. Da li nam je cilj takav način ocenjivanja? Zašto dodatno degradiramo nastavnike", pita Marić.

Ekspanzija vukovaca

Analiza rezultata završnog ispita za prošlu godinu pokazala je da je broj vukovaca i dalje nerealno veliki, ako se zna da ti učenici treba da se izdvoje u svojoj generaciji kao izuzetni, ne samo u pogledu znanja nastavnih sadržaja, već i u smislu dodatnog angažovanja vrednovanog kroz minimalno jedno priznanje ili nagradu.

Na kraju školske 2022/23. godine 7.454 učenika ili 12,7 odsto dobilo je Vukovu diplomu. Dakle, svaki osmi učenik u generaciji izdvaja se kao izuzetan, ali tu izuzetnost mnogi nisu pokazali na maloj maturi.

To se pokazalo i u prethodnim izveštajima o analizi završnog ispita koju radi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Prethodnih godina preporuka Zavoda bila je da škole moraju više da raditi na unapređenju školskog ocenjivanja.

Sugerisali su da svaka škola treba da analizira postignuća na završnom ispitu i da ih uporedi sa opštim uspehom đaka, te da sagledaju razloge eventualnog odstupanja u odnosu na republički prosek. Na školama je i da osmisli načine za ublažavanje tih razlika.

Školske uprave u kojima se beleži najveći procenat učenika nosilaca diplome "Vuk Кaradžić" su: Leskovac (18,4%), Niš (15,6%) i Jagodina (13,9%). I prethodnih godina su se pomenute školske uprave isticale u pogledu broja vukovaca. Najmanji procenat učenika nosilaca diplome "Vuk Karadžić” beleži se u školskim upravama: Valjevo (7,9%), Užice (9,2%) i Čačak (9,8%).

Prosečno postignuće vukovaca na sva tri testa je više u odnosu na republički prosek. U analizi se navodi da se najmanje prosečno postignuće vukovaca beleži u Kosovsko-pomoravskom, Kosovskom, Raškom 2 – Novi Pazar i Jablaničkom okrugu.

Najviše prosečno postignuće vukovaca beleži se u Gradu Beogradu i Šumadijskom okrugu.