Novine u pojedinim srednjim stručnim školama: Još 10 novih obrazovnih profila po dualnom modelu

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

16/02/2024

08:03

Novine u pojedinim srednjim stručnim školama: Još 10 novih obrazovnih profila po dualnom modelu - Copyright Euronews/Ljiljana Pavlović

veličina teksta

Aa Aa

Od naredne školske godine uvodi se još 10 novih obrazovnih profila po dualnom modelu obrazovanja. Tako će đaci uz učenje kroz rad sada moći da se školuju na 83 obrazovna profila.

Novi obrazovni profili od školske 2024/2025. godine su: tehničar računara, tehničar za administriranje računarskih mreža, vozač motornih vozila, elektrotehničar za elektroniku na vozilima, tehničar elektronike i automatike, kozmetički tehničar, poljoprivredni tehničar digitalnih tehnologija, polagač obloga, dekorater zidnih površina i mehaničar grejne i rashladne tehnike.

Osim novih obrazovnih profila, novina od naredne školske godine je i to što će svi učenici koji upišu deficitarna trogodišnja i četvorogodišnja zanimanja po dualnom modelu moći da računaju na veća mesečna primanja. Država će za svakog od njih izdvojiti po 5.000 dinara mesečno i tu sumu će dobijati devet meseci godišnje.

Koja su deficitarna zanimanja u Srbiji odrediće Privredna komora Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje na osnovu analize tržišta rada i potreba privrede.

Naravno, đacima ostaju i nadoknade koje primaju od poslodavca za učenje kroz rad, a to je od 4.500 dinara do 13.500 dinara, zavisno od toga koliko puta nedeljno imaju praksu. Zakon o dualnom obrazovanju kaže da da za svaki sat proveden u učenju kroz rad đaci dobijaju 70 odsto od minimalne cene rada po satu.

Deficitarni vozači

Prevoznike je obradovalo što će jedan od novih profila po dualnom modelu obrazovanja biti- vozač motornih vozila. Srbiji trenutno nedostaje više od 20.000 vozača.

Goran Aleksić, direktor "Srbijatransporta" za Euronews Srbija kaže da rade na tome da podstaknu i unaprede sistem edukacije profesionalnih vozača.

"Iz srednjih škola svake godine izađe oko 1.000 vozača, a naše potrebe su 4.000 do 5.000 vozača. Znači nedostaje nam da se obuči najmanje još 3.000 vozača godišnje. Pokušavamo da vidimo koji su to još dodatni modeli", kaže Aleksić.

Navodi da sada postoje centri za stručnu, profesionalnu kompetenciju vozača, gde se obučavaju mladi kako da voze po kiši, snegu, kako da se natovari kamion... Podseća da su nekada vozači obučavani i u vojsci i da je to možda jedna od opcija ukoliko se ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka.

"Važno je da obučavamo mlade ljude za vozače kroz dualno obrazovanje i saradnju sa privredom. Svi znamo da je transport neophodan da bi privreda funkcionisala i živela. Da bi privreda bila konkurentna i efikasna, treba joj transport koji je ne guši, ne davi, nego podstiče. Važno je da se u celu tu priču uključi i naše resorno ministarstvo, a ne samo Ministarstvo prosvete, zatim predstavnici poslodavaca. Moramo zajedno da radimo i iznalazimo rešenja, jer je problem nedostatka vozača u celoj Evropi i celom okruženju", naveo je Aleksić.

Da bi se mladi animirali za taj posao, Aleksić kaže da su važni uslovi rada i zarade vozača. Da bi se to postiglo predstavnici "Srbijatransporta" su napravili dokument u kom su tražili da se uslovi rada standardizuju kao što su u Evropi.

Važno je da akciza za gorovo bude kao kod Nemaca i Francuza, koliko oni plaćaju, da vozači imaju mere podsticaja. Neke države kao mere podsticaja uvele su da vozači pod povoljnijim uslovima mogu da dođu do stana", pojasnio je on.

Stimulacija države

Da li će za male maturante biti dovoljno mesečno primanje od 5.000 dinara koje je obezbedila država da se upiše smer koji školuje vozače, ili neka druga deficitarna zanimanja znaće se već u junu kada se završi upis u srednju školu.

Privredna komora Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje tek treba da urade listu deficitarnih zanimanja. Međutim, ta lista neće se mnogo razlikovati od postojeće po kojoj su deficitarna zanimanja u građevinarstvu - varioci, tesari, zidari, građevinski tehničari, rukovaoci građevinskim mašinama. U tekstilnoj industriji - šivači, modelari odeće, modelari obuće, mehaničari tekslnih mašina. U trgovini i ugostiteljstvu nedostaju - prodavci, mesari, pekari, konobari, kuvari, sobarice i recepcioneri.

Nedostaju i vozači kamiona i autobusa, ali i stolari, bravari, alatničari, obućari, automehaničari, autolimari, farbari, vodoinstalateri, zatim tapetari, operateri na CNC mašinama, mehantroničari, mašinski tehničari – serviseri CNC mašina, električari, mašinbravari, bravari monteri, metalostrugari, metaloglodači, livari. U zdravstvu medicinske sestre.

U Srbiji je do sada kroz dualno obrazovanje prošlo ili se još u njemu školuje 15.800 učenika, podršku pruža 186 škola, do sada je uključeno 950 kompanija a iz Privredne komore Srbije najavljuju da će sa sledećom školskom godinom taj broj biti povećan na 1.100.

Oko polovina učenika ostaje da radi u struci, četvrtina ostaje da radi u kompanijama gde je sticala prva radna iskustva kroz ovo školovanje. Za one koji nisu ostali ni u struci ni u kompaniji gde su sticali prvo radno iskustvo, računa se da su nastavili školovanje.