Lista indeksa korupcije za 2023: Pred Srbijom zadatak da uloži dodatne napore kako bi poboljšala svoju poziciju

Na listi indeksa korupcije za 2023. godinu koju je objavio "Transparensi internešenal" Srbija se nalazi na 104. mestu od 180 zemalja. To je pad za tri mesta u odnosu na prošlu godinu. 

Kada je reč o zemljama i teritorijama regiona - Crna Gora je na 63. mestu, Severna Makedonija na 76, Kosovo na 83, Albanija na 98. U regionu je jedino Bosna i Hercegovina lošije rangirana od Srbije i nalazi se na 108. mestu.

Indeks percepcije korupcije ima veliki kredibiltet jer sagledava obim korupcije u javnom sektoru, a na osnovu relevatnih izveštaja iz različitih oblasti, kažu iz Transparentnosti Srbija. Kako navode, u 2023. godini Srbija spada u grupu zemalja u kojoj je nivo korupcije visok. Ističu da Srbija nema antikorupcijsku strategiju i podsećaju na rezultati ustavnih reformi od prošle godine.

"Ono što svakako možemo da vidimo u praksi je da ta proklamovana samostalnost javnih tužilaca, koja je, jel da, podignuta sada na jedan veći nivo tim ustavnim reformama, nije u praksi donela za rezultat to da javna tužilaštva ispitaju, nečekajući bilo čiju krivičnu prijavu, sve one situacije gde se sumnja na korupciju i gde su javnosti predočeni dokazi, bilo da su to učinili uzbunjivači, novinari, Savet za borbu protiv korupcije ili neko drugi. Imamo situaciju koju bismo mogli da nazovemo otvoreno nipodaštavanje brojnih antikorupcijskih propisa i mi smo mnogo puta govorili o toj temi. Jedan pokazatelj je nezakonito upravljanje javnim preduzećima i državnom upravom, nezakonito održavanje v.d. stanja. A drugi pokazatelj je vezan upravo za primenu ključnih nekih propisa kod ugovaranja. Mi imamo situaciju gde se ugovaranje najvrednijih poslova vrši, ne na osnovu Zakona o javnim nabavkama i drugih propisa u toj oblasti, već na osnovu nekakvih posebnih propisa", rekao je Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija.

Šćepanović: U prethonom periodu je sproveden niz reformi

Bojana Šćepanovič, državna sekretarka u Ministarstvu pravde, rekla je za Euronews Srbija da pozicija naše zemlje prema najnovijem izveštaju o percepciji korupcije nije na zavidnom nivou i da je zadatak da se ulože dodatni napori kako bi se ova pozicija poboljšala.

"Upravo fokus Ministarstva pravde u prethodnoj godini je bio na pripremi i izradi nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2023. do 2028. godine sa pratećim akcionim planom. Dakle, u okviru postojeće radne grupe koja je bila izuzetno obimna, brojala je 41 člana, gde su bili predstavnici svih relevantnih državnih institucija, ali takođe organizacija civilnog društva. Ovaj nacrt strategija je prošao takođe i javnu raspravu. Posle toga je poslata na komentare Evropskoj komisiji i u narednom periodu se očekuje usvajanje strategije", rekla je ona.

Kako ističe, u prethonom periodu je sproveden niz reformi u pravosuđu i upravo one su i uticale na direktnu nezavisnost pravosuđa.

"Počelo je od usvajanja ustavnih amandmana, pa potom i usklađivanja čitavog seta pravosudnih zakona sa ustavnim amandmanima. A sve u cilju, naravno, nezavisnosti pravosuđa. To je sve bilo u februaru prošle godine, 2023. Najpre setom pravosudnih zakona je potpuno, odlučujuća uloga izboru sudija i tužilaštva, premeštena na Visoki savet sudstva, odnosno tužilaštva. Dakle, isključen je svaki oblik uticaja Narodne skupštine u izbornu proceduru sudija i tužilaca. Takođe, obezbeđena je znatna transparentnost u radu ovih saveta, dakle kao i budžetska autonomija Visokog saveta sudstva. Zatim, unapređene su procedure za ocenjivanje sudija i tužilaca. Obezbeđena je veća transparentnost i objektivnost kada su u pitanju procedure za napredovanje sudija i tužilaca", istakla je ona.

Kakva je situacija u ostatku Evrope?

Prema ovim podacima, korupcija u Zapadnoj Evropi i Evropskoj uniji je sve gora, a ovo je prvi put da se pogoršava posle više od jedne decenije, prenosi Euronews.

Stručnjaci smatraju da je najmanje korumpirana zemlja na svetu Danska, a za njom slede Finska i Novi Zeland, na drugom i trećem mestu.

Transparency International

Uprkos dobrom plasmanu na ukupnoj listi, nekoliko visoko rangiranih demokratija, kao što su Švedska (82), Holandija (79), Island (72) i Ujedinjeno Kraljevstvo (71), zabeležile su svoje najniže rezultate u godišnjem CPI od prvi put je objavljen 2012.

"Pad regionalnog indeksa u Zapadnoj Evropi i EU pokazuje da evropske vlade moraju ozbiljnije da shvate borbu protiv korupcije i podržavanje vladavine prava", rekla je Flora Kresvel, regionalni koordinator Transparensi internešenela za Zapadnu Evropu.

"Poništavanje kontrole i ravnoteže ostavlja otvorena vrata korupciji. Države moraju da podignu svoje standarde i bolje sprovode sopstvena pravila kako bi pojačale napore protiv korupcije, štiteći pravosudni sistem od uplitanja i stavljajući zaporku moćnim interesnim grupama u politici", rekla je ona, prenosi Euronews.

Napori u borbi protiv korupcije su ili stagnirali ili opali u više od tri četvrtine zemalja u regionu, prema Transparensi Internešenalu.

Najbolje su bile Danska (90), Finska (87) i Norveška (84), dok su najniže rangirane Mađarska (42), Rumunija (46) i Bugarska (45).

Od 31 zemlje u ovom regionu, samo šest zemalja je značajno poboljšalo svoj rezultat od 2012. godine: Češka (57), Estonija (76), Grčka (49), Letonija (60), Italija (56) i Irska (77).

Najbolje su bile Danska (90), Finska (87) i Norveška (84), dok su najniže rangirane Mađarska (42), Rumunija (46) i Bugarska (45).

Od 31 zemlje u ovom regionu, samo šest zemalja je značajno poboljšalo svoj rezultat od 2012. godine: Češka (57), Estonija (76), Grčka (49), Letonija (60), Italija (56) i Irska (77).

Poljska (54) je takođe zabeležila pad od sedam poena u protekloj deceniji zbog "napora prethodne vladajuće stranke Zakon i red (PiS) da monopolizuje vlast na račun javnog interesa", navodi se u izveštaju. Takođe je naglašeno da je Grčka (49) dobila veoma nizak rezultat na listi za 2023. zbog svoje slabe nezavisnosti pravosuđa.