"Na račune roditelja leže novac, a oni ne znaju odakle": Kriptovalute prvi trag u istrazi slučaja dojava o bombama

Kriptovalute su bile prvi trag u istrazi lažnih dojava o bombama u školama zbog kojih je do nedavno cela javnost u Srbiji bila uznemirena. Glavni tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković rekao je da se istragom pokazalo da se pored uhapšenih punoletnih osoba i identifikovanih maloletnika nalazi i jedan 13-ogodišnjak koji je osumnjičen da je poslao skoro sve dojave srpskim školama.

Podsetimo, krajem prošle nedelje identifikovani su tinejdžeri starosti od 14 i 15 godina i još jedan malolentik za koje se sumnja da su putem ''gejming'' platforme naručivali poruke preteće sadržine obrazovnim institucijama. 

Kako je policija tada saopštila, pored njih, identifikovan je još jedan učenik koji je preko iste platforme naručivalo slanje poruka preteće sadržine o postavljenim eksplozivnim napravama u školi u BiH koju je i sam pohađao.

Stamenković je naveo da je policija u saradnji sa tužilaštvom dugo radila na slučaju, i objasnio da je prvi deo istrage bio vezan za kriptovalute i za uplate raznih vrsta. On je u razgovoru za RTS potvrdio da su ti prvi tragovi kriptovaluta definisali dalju istragu u ovom slučaju.

Unsplash/Kaitlyn Baker

"Tri punoletna lica su lišena slobode zbog toga što su tragovi vodili ka njima, trgovini kriptovalutama, prijemu, uplati, isplati. Međutim, sledeći korak nas je poveo dalje ka ovim maloletnim licima. To je bio uvodni deo našeg postupanja kada je u pitanju ceo predmet i slučaj koji je zaista potresao celu Srbiju", ističe tužilac.

On je pojasnio da uhapšene punoletne osobe nemaju rodbinskih veza sa maloletnim, ali da su njihovi bankarski, tj. kriptobankarski računi, vodili ka tim maloletnicima. 

Dodao je da su identifikovana dva druga maloletna lica, kao i da i jedan i drugi dečak imaju manje od 14 godina, što je granica za krivično-pravnu odgovornost u Srbiji.

Virtuelne pretnje maloletnika

Stamenković kaže da se "ispostavilo da je jedan triaestogodišnjak slao  pretnje" i da one govore o tome da će u školama biti detonirane eksplozivne naprave. Kaže da su poruke ovog tipa koje su stizale bile zaista užasne i u tim mejlovima su pominjane vrlo teške posledice po đake i po škole.

"Međutim, ni u jednom jedinom slučaju, posle mesec dana postupanja pripadnika MUP-a, ni jedan eksplozivni uređaj nije pronađen. Tako da prava opasnost u stvari nikada nije ni postojala. Ona je postojala, praktično, samo u virtuelnom svetu", ukazuje tužilac.

Navodi i da su dečaci koji imaju 14-15 godina u trećem talasu akcija bili pokriveni sa dokaznim radnjama i da se na osnovu toga nastavljali akcije. Stamenković ukazuje i da pomenuta grupa maloletnika nije slala mejlove pre šest meseci ili godinu dana. 

"Deca su potpuno novi krug izvršilaca krivičnog dela, iako oni to u svojoj suštini nisu. Na ovu ideju došli su krajem oktobra ove godine. I onda, dakle, sve do naših odlučnih akcija", rekao je on.

Kako je dodao, nema sumnje da postoji i određena odgovornost roditelja koji su, kako kaže, morali da posumnjaju da se nešto dešava.

"Vi vidite da se na vašem računu, računu roditelja, određeni novčani iznosi uplaćuju. Oni su se kretali od 20, 50, pa do 100 ili više evra. Dakle, ne znate zašto taj novac dolazi kod vas. Razgovarate sa vašim detetom i onda vam dete lakonski kaže da je on ili ona, u ovom slučaju on, nešto zaradio na internetu, na igricama", kaže Stamenković.

E-Stock/Časlav Vukojčić

On posebno naglašava da se pokazuje odsustvo kontrole i ozbiljne analize roditelja šta se zaista dešava, odakle taj novac, ko detetu uplaćuje taj novac. Odgovornost roditelja je, ističe, u direktnoj vezi, a deca koja su ispod 14 godina ne mogu biti krivično-pravno odgovorna.

"Međutim, ni njihovi roditelji ne mogu biti direktno krivično-pravno odgovorni za to delo, ali mogu biti za neko delo koje je dovelo maloletnika, to jest dete, do izvršenja tog osnovnog krivičnog dela. U ovom konkretnom slučaju to je zanemarivanje maloletnog lica", precizirao je tužilac.

Šta kaže zakon?

Kako je reč o maloletnicima, rukovodilac Odeljenja za maloletnike Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nataša Dubok objasnila je ranije za Euronews Srbija da je postupak regulisan prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica.

"Lica koja nisu navršila 14 godina, prema njima se ne mogu izreći krivične sankcije, niti primeniti mere koje su propisane u navedenom zakonu, jer su to krivično neodgovorna lica. S tim što tužilaštvo ima mogućnost da se obrati školi u kojoj su oni učenici i nadležnom gradskom centru za socijalni rad koji će preduzeti mere iz njihove nadležnosti", navela je Dubok za Euronews Srbija.

Naime, škole u koje idu maloletnici mogu da pokrenu vaspitno-disciplinski postupak i shodno tome da izreknu odgovarajuću vaspitnu meru. Takođe, i centar za socijalni rad može da preduzme mere iz svoje nadležnosti.

Kod osoba od 14. do 18. godina Tužilaštvo pokreće krivični postupak pred Višim sudom u Beogradu, a nakon sprovedenog postupka podnosi se predlog za izvršenje krivične sancije.

"Odluke koje se mogu doneti za lice između 14. i 18. godina, to su vaspitne mere koje mogu biti iz otvorene zaštite - sudski ukor, posebne obaveze, pojačani nadzor roditelja, pojačani nadzor od strane organa starateljstva. Takođe, mogu biti i zavodske mere kao što su vaspitne ustanove ili vaspitno-popravni dom", pojašnjava Dubok.

Koje će mere biti izrečene zavisi od ličnih i porodičnih prilika maloletnika. Ukoliko nisu adekvatne porodične prilike maloletnika, onda ide strožija vaspitna mera, kao što je, recimo, pojačani nadzor strane organa starateljstva.

"Koliko će da traje ta mera, to sve zavisi od saradnje maloletnika i roditelja sa organom starateljstva. Može da traje najmanje šest meseci, a najduže dve godine", navela je Dubok.

Maloletnici koji su krivično odgovorni, a u slučaju dojave o bombama, terete se za krivično delo izazivanja panike i nereda, a to je propisano članom 343, Krivičnog zakonika.

Tu jasno stoji "ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom".

Još se navodi: "ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina".

Gejming platforma premašila svoje okvire - tehnološka znanja kao zvono za uzbunu

Podstimo, poslednjih mesec dana najviše beogradskih osnovnih škola je dobijlalo anonimne dojave o postaveljnim bomama. Mejlovi uznemirujuće i preteće sadržine nisu samo stizali na adrese škola, već i policije ili trećih lica.

Ono po čemu su se one početkom decembra razlikovale od svih ostalih je to što su se na ovoj nepoželjnoj mejling listi našli i beogradski vrtići. Najviše dojava bilo je upućeno Osnovnoj školi "20. oktobar" na Novom Beogradu, ali nisu bile pošteđene ni druge beogradske opštine.

I u Novom Pazaru su stizela dojave o postavljenim bombama, a policija je 6. decembra  otkrila dvojicu učenika u Novom Pazaru, za koje se sumnja da su slali ovakve mejlove školama.

Četiri dana kasnije, 15. decembra, uhapšene su i tri osobe iz Odžaka, kao i dve iz okoline Zrenjanina. Na kraju, 22. decembra, policija je pronašla i tri maloletne osobe iz Beograda za koje se sumnja da su dojave naručivale upravo preko gejming platforme.

Unsplash

Stručnjak za sajber bezbednost Vladimir Radunović rekao je ranije za Euronews Srbija da komunikacija preko gejming platforme postoji jako dugo, kao i da je tu gotovo nemoguće, kao i u bilo kojim drugim aplikacijama, kontrolisati u kom pravcu će odvijati razgovor između igrača koji se susreću u sajber prostoru.

"Oni se na teži način prate i dešifruju. Igrice se inače nisu nikada pratile u smislu nekog nadzora, jer se smatraju za igrice i pretposvalja se koja je njihova namena i kuda bi razgovor trebalo da vodi. Međutim, nije sve crno ili belo. Bilo je situacija u prošlosti, u svetu, da se na sličan način komuniciralo kada su u pitanju bile takođe neke akcije koje nisu u skladu sa zakonom", rekao je Radunović.

Na pitanje kako zapravo funkconiše komunkiacija, koja  postoji uporedo sa igranjem igrice i na koji način sve igrači mogu da komuniciraju, on kaže da ima više načina ali da se to ni na koji način ne razlikuju nešto naročtio od socijalnih aplikacija kao što su Telegram, Whatsapp ili Viber.
"To je sve isto kao bilo koji drugi mesinžer, samo je upakovano u okviru određene igrice. Zaista deca sada kada igraju neku igricu, igraju online, oni uporedo i komuniciraju – imaju glasovne poruke, video pozive, ili se jednostavno dopisuju. To je klasična komnikaciona platforma koja ide uz igranje igrice", objašnjava on.

Kako je dodao, upravo zbog svog brzog razvoja i velike tražnje jako teško dokučiti sve što ta industrija u ovom trenutku može da ponudi i kako to može da se zloupotrebi.

Tanjug/Miloš Milivojević

"Ovde polcija ne može tek tako da uđe u trag jer je šifrovanje napravljno tako da ne može da se ulazi u nečiju privatnost. Problem je što je ta enkricija napravljena tako da ni sami serveri ne mogu da dobiju poruke o čemu se radi. Naime, poruka od jedne strane do druge putuje upravo preko servera, koji može da bude bilo gde u svetu, i da se i tu ne zna šta se zapravo šalje. Često poruka nije otpakovana dok ne stigne do svoje krajnje destinacije. Na primer Epl to radi jako dugo. Nije to specifično samo za igirce. Policija jako teško može da prati bilo šta od toga", rekao je on. 

Na pitanje postoji li preventiva i da li je moguće stati na put svemu ovome, Radunović kaže da je sve to kompleksno, jer kako kaže, ovo podrazumeva reagovanje stručnjaka različitih oblasti, ali i međunarodnu saradnju na više nivoa.

"Deca su jako informatički pismena i osvešćena. Ništa njima nije čudno. Vi sve sada možeta da saznate i na guglu ako vas zaista zanima. Pitanje je kolika je njihova svest o svemu tome i da se o tome treba razgovarati sa njima. Takođe, ovo je i pitanje za sve nadležne instiucije. Problem je što sva ta gejming industrija upravo ide ka tim šifrovanim porukama. To sa jedne strane ima smisla zbog privatnosi, ali sa drge strane onda može da se zaštiti nešto što što nekog ili nešto može da ugrozi", smatra on.

I sam tužilac Stamenković kaže da današnja deca veoma dobro poznaju tehnologije i da to ne predstavlja iznenađenje, ali u svakom slučaju predstavlja određeno zvono za uzbunu.

"Ja sam uveren da deca zbog svoje emotivne nerazvijenosti u tom momentu nisu potpuno svesna šta rade, ali njihovi roditelji moraju biti svesni da deca upravo mogu da urade nešto ovakvih razmera i da moraju da ih kontrolišu", poručuje tužilac za RTS. 

On je dodao i da su više od mesec dana stotine ili hiljade policajaca, tužilaca, drugih pripadnika bezbednosnih službi u našoj zemlji pokušali da zaštite stotine i stotine škola od nečega, od čega na kraju nije ni trebalo da se štite.