Burna debata o projektu Rio Tinta: Kritičari o teškim posledicama po životnu sredinu, kompanija tvrdi da će rizike svesti na minimum

Kompanija "Rio Tinto" izdvojila je 2,4 milijarde američkih dolara za izgradnju rudnika i postrojenja za preradu litijum-borata u okviru Projekta Jadar u Loznici. Ukoliko ova kompanija dobije sve neophodne dozvole, sa radovima bi moglo da se počne već sledeće godine. Ipak, kritičari su glasni u svojim ocenama da bi ovaj rudnik ugrozio životnu sredinu na tom području.

Predstavnici "Rio Tinta" danas su javnosti predstavili svoje planove, a na konferenciji za novinare oni su naveli da je reč o velikoj investiciji, koja neće značiti samo za Loznicu i okolinu, već i celu Srbiju. Takođe, primenjivala bi se nova tehnologija.

Međutim, ono što brine javnost je mogući štetni uticaj na životnu sredinu. Iz kompanije navode da ovakvi industrijski projekti mogu da utiču na sredinu, odnosno da poremete određene delove ekosistema, posebno u Loznici, ali da će oni raditi sve kako bi se ti rizici sveli na minimum.

 

U toku je izrada studije koja treba da odgovori kakav će uticaj da bude na životnu sredinu, a u naredna dva meseca bi trebalo da dobijemo tu studiju. Iz kompanije navode da, kada je reč o vađenju i obradi rude, da će se to raditi na inovativni način, te su pozvali sve koji su zainteresovani da dođu i razgovaraju sa njima, ali tek kada se završi pomenuta studija.

S druge strane, Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju za Euronews Srbija kaže da kompanija koja 18 godina ispituje ležište rude Jadar još nema idejni projekat iz kog bi moglo da se vidi kakva je to tehnologija i koji su to inženjeri koji su projektovali tu tehnologiju.

"Ta tehnologija je vrlo problematična za zaštitu životne sredine. Preko 2.500 naučnih radova, najeeminentnijih naučnika sveta, objavljeno na temu negativnih uticaja rudnika litijuma po životnu sredinu i ti rudnici se uglavnom otvaraju u pustinjskim oblastima, pustinje Nevade, Kalifornije, zapadnoaustralijska pustinja, pustinja Gobi...", navodi ona i dodaje sa su jedino Srbija i Portugal plodne zemlje u kojima se razmatra takav rudnik.

Navodi da je Portugal nedavno odustao od otvaranja jednog rudnika, a pre nekoliko nedelja zaustavljeno je otvaranje rudnika u pustinji Nevada zato što je procenjeno da će biti ugroženi žalfija i tetrebi.

"U Srbiji izgleda nije problem ugroziti plodnu zemlju, raseliti ljude, radi se o jednom plodnom delu Srbije, veoma naseljenom, planira se da se to stanovništvo izmesti. Nemamo uvid u to kolika bi bila dobit od poljoprivrede, a sigurno bi bila mnogo veća od rudne rente koja bi se dobila od rudnika litijuma", navela je ona.

Objašnjava da je najpribližnija tehnologija koja bi se koristila u Jadru ona koja je planirana za Nevadu, a podrazumeva vađenje rude, drobljenje, mlevenje, a zatim preko transportnih traka dovoženje do reaktora u kojima se ta ruda tretira koncetrovanom sumpornom kiselinom, koja bi se na dnevnom nivou koristila u količinama od 1.000 tona.

profimedia

"To je najsporniji momenat zato što velika količina hemikalija povlači i ogroman rizik za akcidente. Mlevenje, drobljenje povlači razvijanje ogromnih količina prašine koji će raznositi. Uključujući vibracije, buku, potrese koje će izazvati poremećaje na objektima, a radi se o veoma negovanom delu Srbije. Jadar je takođe region podložan bujičnim poplavama, a to znači da će sav taj materijal koji se nalazi u okviru rudničkog kompleksa da se sa vodom raznosi preko plodne zemlje, ugožavati vodotokove, plodnu zemlju i zdravlje ljudi", napomenula je ona.

Kako kaže, na mestima gde se nalaze ispitne bušotine, već je sve sasušeno.

Ono što je takođe problematično je, kako kaže, to što se od samog početka govori da u tom delu postoji deset odsto svetskih rezervi litijuma, međutim, dodaje, naučni radovi kažu da kada bi se sve rezerve sumirale ne bi bio ni jedan odsto u tom delu.

"Treba da čuvamo svoju zemlju, a ne da dajemo inostranim kompanijama koje će da isisaju minerale, a pogotovo što je litijum na izmaku, možda 10-15 godina, vodonik je ono što je budućnost, litijum odlazi u prošlost", navodi ona.

"Ako želimo i intenzivnu poljoprivredu, promeniće se sredina"

Profesor mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović objašnjava da treba razdvojiti priču o rudniku od procesnog dela.

"Procesna fabrika, odnosno prerada je takođe tu na lokaciji, procesni deo čini mi se izaziva više pažnje, iako je trenutno razgovor uglavnom o rudniku", navodi on.

"Kada se govori o novim tehnologijama, govori se samo o određenim fazama u procesu, onoliko koliko smo svi imali mogućnost da vidimo, a to znači da je jadarit kao određeni mineral, sa posebnim karakteristikama u odnosu na druge slične materijale koji imaju litijum, i zbog toga su uvedene neke nove tehnolologije. Sve ostalo, gomila procesa je nešto što je poznato i neophodno je zato da se poštuju svi oni evropski propisi i tehnike koje se i inače primenjuju u industrijskom sektoru", dodaje Jovović.

Protivnici projekta upozoravaju da bi on uticao na zagađenje vode i zemlje, pa čak i vazduha, a profesor objašnjava da se veliki broj ljudi se poziva na to da bi trebalo da ostane poljoprivredno zemljište.

"To je i kao i za svaku tehnologiju, šta god da probate da gradite na određenoj lokaciji, izazvaće otpor. Veliki broj ljudi se poziva na to da bi trebalo da ostane poljoprivredno zemljište, ali ako želimo da bude tu intenzivna poljoprivreda, onda će se takođe promeniti ta životna sredina. Sama fabrika i sam rudnik moraju da zadovolje određene uslove. Sve ono što smo videli od investitora, govori o tome da će stepen zaštite biti jako visok.", navodi on.

I on napominje da teče rad na brojnim procenama o uticaju fabrike i deponovanja.

"Uticaj će postojati nema sumnje, ne postoji industrijsko postrojenje koje se izgradi da nema uticaja, bilo ono za proizvodnju litijuma ili bilo čega drugog", dodaje on.

Vučić: Kad se narod bude izjasnio na referendumu zauzećemo stav

O Rio Tintu govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je, odgovarajući na novinarsko pitanje ponovio da će biti organizovan referendum o najavljenoj eksploataciji Jadarita u Loznici i da će stav po pitanju ekploatacije rude biti zauzet kad se narod bude izjasnio.  

On je naveo da se čeka odluka povodom najave Rio Tinta da su spremni da ulože 2,4 milijarde evra taj projekat i da u toj kompaniji ne razumeju zašto bi se neko bunio.  

Kako je rekao, mnogo toga o ekploataciji rude je izmišljeno i sve je politička propaganda. Kaže i da su različite dozvole date.

Na današnjoj konferenciji predstavnika "Rio Tinta" u Srbiji govorilo se i o velikom broju ljudi koji će biti zaposlen, odnosno o angažovanju oko 1.000 ljudi, te da će čitav projekat uticati na BDP i podići ga za od jedan do četiri odsto.

Pre toga, potrebno je da kompanija dobije sve dozvole, da se obavi eksproprijacija i da se otkupi zemljište da terenu gde će biti pravljen rudnik.

"Izgradnjom ovog projekta Srbija bi postala jedan od vodećih proizvođača litijuma i potencijal ovog ležišta je toliki da bi pozicionirao Srbiju kao velikog igrača u novoj zelenoj tranziciji. Direktna i indirektna korist projekta, za sada pričamo o uticaju od jedan odsto na BDP, indirektni uticaj oko četiri posto. U fazi izgradnje preko 2.100 radnika, u fazi rada sa novim podacima koje smo analizirali u studiji izvodiljivosti utvrdili da će ukupan broj radnika koji će biti potreban biti oko 1.000 ljudi", rekla je generalna direktorka kompanije "Rio Tinto" Vesna Prodanović.