Unicef: Svako deseto dete u Srbiji živi u siromaštvu

Podaci Unicefa pokazuju da više od pola miliona građana Srbije mesec preživljava sa 12.000 dinara, a da svako deseto dete u Srbiji živi u siromaštvu. Šef odseka za saradnju sa privatnim sektorom UNICEF-a Vesna Savić Đukić rekla je u emisiji "Uranak" na K1 televiziji da svaka kriza ima veliki uticaj na živote dece u bilo kojoj zemlji, zato što se krize lako prelivaju iz jedne zemlje u drugu, poput Kovida ili ukrajinske krize.

"Prema procenama istraživanja koje smo mi radili, ona je drastično povećala broj siromašne dece u Srbiji. Moramo da apelujemo da mere koje se usmeravaju na najugroženija domaćinstva i porodice budu redovne i da se drži u fokusu od strane države", rekla je ona.

Prema njenim rečima te mere omogućavaju da se takva deca prate i obezbedi ono što im je najvažnije i ističe da Unicef pruža urgentnu finansijsku humanitarnu pomoć, da prebrode krizu, ali i da radi na jačanju drugih usluga da deca ne zaostaju u razvoju.

"Deca najviše osećaju posledice krize, više od odraslih. Plaše se da ne izgube tok u obrazovanju, da su usluge zdravstvene zaštite dostupne, posebno za porodice koje imaju decu sa smetnjama u razvoju i kojima je neophodno da dobiju podršku da bi se te smetnje prevazišle. Usluge moraju da budu dostupne u svim opštinama i mestima. To su programi koje mi radimo i koji su uključeni u ovaj apel", rekla je Savić Đukić.

Euronews Srbija

Ona je rekla i da se Srbija po globalnom indeksu davanja nalazi među prvih 40 zemalja u svetu, a da istraživanja pokazuju da su mladi veoma solidarni i žele da pomognu.

"Tokom novogodišnjih praznika je važno da podsetimo ljude da budemo solidarni i uključeni i da smo i sami srećni ako nekome možemo da pomognemo i učinimo malo", zaključila je Savić Đukić.

Siromaštvo u detinjstvu ostavlja posledice tokom celog života

Rukovodioc programa za praćenje prava deteta UNICEF-a Ana Prodanović, istakla je da deca u Srbiji pored finansijskih poteškoća imaju i druge probleme, što u praksi znači da dete može da se suočava sa poteškoćama, kako u finansijskom, tako i u ne finansijskom smislu.

"Kada pričamo o finansijskom, to znači da na raspolaganju ima vrlo malo novca u domaćinstvu. Obzirom na inflaciju i na povećanje cene rada, možda je ta cifra negde oko 15.000 mesečno. Ono što je bitno reći, da siromašna domaćinstva, kojih ima mnogo u Srbiji, takođe imaju i drugih poteškoća sa kojima se suočavaju. Prokišnjava im krov, nemaju sredstva da obezbede ogrev za zimu, nemaju pristup nekim sanitarnim i higijenskim uslovima, koje bi svako domaćinstvo trebalo da ima. U Srbiji imamo podelu, jug Srbije, posebno jugoistočna, ali i zapadna i jugozapadna Srbija, imaju lošiju situaciju u tom pogledu, nego što je ima Beograd. Vojvodina je između. Ono što je bitno reći, iako između dečaka i devojčica ili uzrasnih kategorija dece nema velikih razlika, po tom geografskom kriterijumu se dosta razlikuju. Veće je siromaštvo na jugu i seoskim područjima", rekla je Prodanović.

Euronews Srbija

Kako je rekla, da bi deca imala osnovno potrebno je ono što država izračunava kao minimalnu potrošačku korpu, ali da veliki broj domaćinstava nije u mogućnosti da te neke uslove zadovolji.

"Ono što je takođe bitno reći, da deca imaju neproporcionalne posledice života u siromaštvu zato što su ranjiviji u tom uzrastu, ali i neke stvari koje se u njihovom životu dešavaju sada, imaće posledice za ceo njihov život", rekla je Prodanović.

Dodaje da je Unicef izvršio poređenje oko 20 odsto najsiromašnije dece, naspram ostale i da su podaci pokazali da ta deca češće zaostaju u rastu, jer ne dobijaju nutritivnu potporu koja im je potrebna.

"Češće ne idu u vrtić i to je početak jednog dugoročnijeg izostajanja, nakon toga izostaju iz predškolskog programa, a kasnije Osnovne škole, što se reflektuje na njihov dalji život. Oni nakon Osnovne, kreću u srednju iz koje takođe češće izostaju, nego što je to slučaj kod njihovih vršnjaka. Imamo kod devojčica veoma specifičnu pojavu, ranijih ili dečijih brakova. Siromašnije devojčice su češće u ranom braku, nego svoje vršnjakinje", zaključila je Prodanović.