Tanka granica između brisanja naloga na društvenim mrežama i cenzure, na različitim platformama važe različita pravila

Većina dezinformacija i teorija zavere o kovidu 19 na internetu potiče od 12 ljudi sa ukupno 59 miliona pratilaca na društvenim mrežama. Ovaj podatak navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Centra za praćenje mržnje na internetu. Nekima od njih zbog toga su ukinuti profili na društvenim mrežama. Najpoznatiji među njima je Robert  F. Kenedi Džunior, kome je ukinut profil na Instagramu.

Na listi nema bivšeg predsednika SAD-a Donalda Trampa, ali su i njegovi nalozi na Tviteru i Fejsbuku suspendovani. Obojica su tužili IT kompanije zbog kršenja slobode izražavanja. Medijski stručnjaci saglasni su da je određena vrsta regulacije neophodna, ali zabrana rada i brisanje naloga mnoge podseća na cenzuru.

"Mislim da je možda bolja opcija ako govorimo o zvaničnicima koji daju neodgovorne izjave, ne da se ukinu njihovi nalozi zauvek, već da se naprave programi kako bi njihove izjave za koje znamo da su neistinite obeležile i da to rade nezavisni profesionalni mediji", kaže za Euronews Srbija Jovana Prešić iz Istinomera.

Na ovaj način radi Istinomer u okviru svetske mreže organizacija koje se bave proveravanjem činjenicama. One informacije koje ne odgovaraju činjenicama, obeležene su upozorenjem, a na samom čitaocu je da odluči. Fejsbuk statistika pokazuje da je ovaj način efikasan, jer u 95 odsto slučajeva ljudi biraju da ne kliknu na dezinformaciju. Kada ne postoji izbor, velike kompanije uzimaju odluku u svoje ruke.

"Najveći problem je kako se donose te pojedinačne odluke. Mi jako teško možemo da znamo to jer su sve te platforme kao crne kutije gde se samo dobije kao običan korisnik da ste kršili pravila, sadržaj je uklonjen, imate pravo žalbe, vi nešto kliknete, budete ubačeni u sistem komuniciranja sa automatizovanim agentima, dobijete mejlovime na stranom jeziku, i vi ste tu nemoćni pred gigantskom kompanijom sa drugog kraja sveta", objasnio je Bojan Perkov iz "Share fondacije" za Euronews Srbija.

Na pitanje zbog čega se pojedini profili koji objavljuju dezinformacije skidaju sa platformi, a drugi ne, portparol Fejsbuka rekao je za CNN da uklanjanje profila nije automatizovano i da na različitim platformama važe različita pravila. Onlajn sfera ostaje prostor u kojem se preklapaju interesi privatnih kompanija, korisnika i država, ali je pitanje gde zapravo leži nadležnost za uskraćivanje slobode govora.      

"Oni koji su pravili platforme su i uređivali sadržaj na njima iako su se pravdali da samo pružaju mogućnost da se neko izrazi", ocenio je za Euronews Srbija Dragan Varagić, konsultant u oblasti poslovne primene interneta.

On je izjavio da je od 2013. godine društvo u vremenu dezinformacija na internetu.

"To je počelo nakon one revolucije koja se desila na internetu - arapsko proleće. I to je bila jedna jako pozitivna priča koja se desila. Interesantno je da godinu dana kasnije se desilo to da te strane koje su bile poražene su u međuvremenu naučile kako se koristi internet i počeli su da ga koriste u različite svrhe dezinformisanja", objasnio je Varagić.