Zabrinjavajuća situacija na Gružanskom jezeru: Akumulacija iz koje Kragujevac dobija vodu sve više zagađena

Gružansko jezero nazivaju "Šumadijskim morem", ali na njemu kupanje nije dozvoljeno. Nije dozvoljen ni prilazak vodi na 10 metara, pa ipak jezero privlači ribolovce, turiste, slučajne prolaznike. Svi oni za sobom ostavljaju trag, a oko 300.000 građana Kragujevca i okoline odavde pije vodu. 

Stanje na ovom jezeru je zabrinjavajuće, a uskoro bi moglo da bude alarmantno, upozoravaju stručnjaci. 

Prema rečima Nebojše Jakovljevića, direktora JKP "Vodovod i kanalizacija" u Kragujevcu, pijaća voda je zdravstveno ispravna, ali sirova voda iz godine u godinu je sve lošijeg kvaliteta i sve teže ju je preraditi.

Euronews

"Ako se nastave ovakvi oblici bespravne gradnje, vrlo brzo ćemo doći u situaciju da nijedna tehnologija neće moći da preradi takvu vodu u pijaću vodu što će ugroziti vodosnabdevanje grada Kragujevca i ugroziti život u samom gradu", objašnjava Jakovljević za Euronews Srbija, ističući da 80 procenata ukupne količine vode koju grad dobija dolazi sa ove akumulacije.

U jezeru završavaju razne otrovne materije

Prema analizi ekološkog udruženja "Ekomar" najveći zagađivači ove akumulacije su okolne kuće i vikendice, kojih je poslednjih godina sve više, kao i otpadne i fekalne vode koje otiču direktno u jezero. Takođe se, prema njihovim rečima na okolnim njivama vrši nekontrolisana upotreba pesticida, a razne otrovne materije u jezero i njene pritoke ulivaju se i iz proizvodnih pogona i radionica.

Prinskrin/Youtube/RSFranceIDF

Marija Simić Savić iz tog udruženja za Euronews Srbija kaže da prema njenim saznanjima, opština Knić nije izdavala dozvole u prvoj zoni sanitarne zaštite.

"Sa druge strane svi ti objekti i vlasnici parcela uredno plaćaju porez na imovinu tako da je interes opštine Knić da zaštiti svoje stanovnike i ekonomski prosperitet svoje opštine", ističe Simić Savić.

Iako građani Kragujevca u potpunosti zavise od vode iz Gružanskog jezera grad Kragujevac nad njim nema nikakve nadležnosti. Jezero se celom površinom nalazi na teritoriji opštine Knić. Opština Knić nadležna je za upravljanje građevinskim i poljoprivrednim zemljištem dok su ekološka zaštita i očuvanje u rukama državnih organa.

Euronews

Za Gružanski sliv trenutno važe pravila doneta 1976. godine, kad jezero nije ni postojalo. Vlada Srbije marta prošle godine donela je odluku o izradi Prostornog plana akumulacije Gruža koji je u izradi. Njime bi mnoga pravila bila definisana, posebno imajući u vidu da je ovo jezero privlačno turistima i da ima potencijala za razvoj turizma u ovoj opštini.

Dok Prostorni plan ne bude gotov, svako se ponaša kako misli da treba. Malo ko ima svest o tome da Kragujevac nema rezervni plan snabdevanja vodom, i da će ako se ovo jezero prekomerno zagadi Kragujevčani ostati žedni.

"Gružanska akumulacija nije pogodna za vodosnabdevanje"

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji Zoran Stevanović za Euronews Srbija objašnjava da je prerada voda iz površinskih akumulacija, u koje spada i Gružansko jezero, po pravilu problematičnija od prerade podzemnih voda.

"Mi hidrogeolozi zagovaramo da snabdevanje vodom za piće ide uglavnom iz podzemnih voda ili barem pretežno, kao što se čini u dve trećine zemalja Evropske unije. Razlog je jednostavan: bolji su uslovi zaštite i bolje je boriti se sa polutantima. Neki od njih su nam poznati, pa se nekako i borimo, a neke od njih, nažalost, ne ispitujemo dovoljno, a ima ih sve više", objašnjava Stevanović.

Naš sagovornik ističe da je situacija u Srbiji, kada je reč o vodosnabdevanju, do kraja sedamdesetih godina bila izuzetno povoljna.

"Preko osamdeset posto stanovništva Srbije bilo je oslonjeno na podzemne vode, ali postoji tendencija da se one zanemaruju, a da se uvode vode iz površinske akumulacije. Naime, interes jednog dela struke bio je da se uvode veliki hidrosistemi, jer su se ambicije i projektna rešenja tog vremena bazirala na tome da ćemo imati veliki razvoj industrije i mnogo potrošača vode, ali se to sve nije događalo ili se događalo daleko umerenije, nego što je bilo predviđeno. Zbog toga smo u odnosu na period od sedamdesetih godina pali na procenat od oko 70 posto upotrebe podzemnih voda, a Beograd koji je tada imao stoprocentno snabdevanje vodom iz podzemlja danas koristi skoro polovinu površinskih voda koje je mnogo teže i skuplje preraditi", kaže Stevanović.

Euronews

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji, čija je uža specijalnost upravo vodosnabdevanje iz podzemnih voda smatra da akumulacija Gruže nije podesna za vodosnabdevanje.

"Čak mogu da kažem da je jedna od najgorih. Naime, sliv izgrađuju uglavnom mlađi sedimenti koji se intenzivno spiraju. Tu su i poljoprivredne površine i Gružansko jezero već niz godina ima problem sa preradom vode. Na površini se javljaju eutrofikacije, odnosno zelene alge na površini vode", kaže Stevanović.

"Teško ćemo napraviti kompromis između turizma i ekologije"

Naš sagovornik podseća na primer kada je Užice u decembru 2013. godine, zbog velike koncentracije takozvanih cijanoalgi u njegovoj akumuaciji Vrutci praktično ostalo bez vode. Međutim, ističe i da postoje alternativni izvori.

"Ako osamdeset posto stanovnika Kragujevca dobija vodu iz Gružanske akumulacije, onih dvadeset procenata vodu dobija iz priobalja Velike Morave, iz reni bunara, a to su podzemne vode daleko boljeg kvaliteta. Ako bi se taj sistem tamo proširivao, kao što je nekada i bilo u planovima, kao što su gradovi Smederevska Palanka, Velika Plana i oni koji su naslonjeni na aluvion Velike Morave, možda bismo mogli da govorimo o tome da malo relaksiramo mere zaštite Gružanskog jezera i da tražimo neka bolja kvalitetnija rešenja. Ako Gružansko jezero ostane u funkciji, teško ćemo moći da napravimo taj kompromis između turizma i ekologije", smatra Stevanović.

Euronews

Profesor ističe da nigde u Evropi ne postoji slučaj da se neka površinska akumulacija u Evropi koristi i kao mesto za turističke sadržaje i kao mesto vodosnabdevanja.

"Ili se opredeljujete da građani piju čistu i koliko je moguće kvalitetnu vodu iz akumulacije ili za zabavne sadržaje. U obzir eventualno mogu da dođu kupanje, pecanje i veslanje, ali ako hoćete da razvijete nešto što je ovde Ada Ciganlija, sa nizom aktivnosti koje se odvijaju na tom prostoru, onda ipak morate vaditi vodu iz podzemlja kao što se i čini iz reni bunara u priobalju reke, a ne direktno iz jezera", zaključuje sagovornik Euronews Srbija.