Kako se svet nosi sa masovnim pucnjavama: U Nemačkoj promene na više nivoa, u SAD borba dve škole mišljenja
Komentari10/05/2023
-21:01
Dve masovne pucnjave koje su se dogodile u Srbiji prethodne nedelje odnele su 17 života, a vlasti su najavile određene mere kojima se, između ostalog, pooštrava kontrola oružja uz pomoć rigoroznijih kriterijuma za dozvole, i povećava bezbednost u školama, zahvaljujući policajcima koji bi trebalo u njima da dežuraju.
Masovne pucnjave ovog tipa nisu česte u Srbiji, a zločin u školi na Vračaru prvi je takve vrste. Međutim, pojedine zemlje Evrope i sveta koje su se suočavale sa ovakvim tragedijama u više navrata godinama pokušavaju da razviju sisteme prevencije i zaštite u ovakvim situacijama. Šta može da se nauči iz njihovih grešaka ili dobrih poteza koje su povukli.
Najkrvaviji zločin u Nemačkoj dogodio se 2002. godine u jednoj školi u Erfurtu, kada je stradalo 16 osoba, a počinilac je na kraju izvršio samoubistvo. Novinar Dojče Velea Srećko Matić je za Euronews Srbija rekao da se, otprilike, u toj zemlji u poslednjih dvadesetak godina samo u školama i obazovnim institucijama desilo oko 20 napada.
"Nemci su reagovali na te napade nakon što su se dogodili - to je bila nova opasnost sa kojom su se suočili. Nisu imali, naravno, nikakve koncepte kako bi zaštitili učenike i nastavnike, i prevenirali takve stvari. Učili su i na svojim greškama i manjkavostima u sistemu", rekao je Matić.
On je, pored zločina u Erfurtu, podsetio i na masakr u Vinendenu, kada je u jednoj školi ubica oduzeo 15 života i na kraju takođe izvršio samoubistvo.
"Ovi napadi bili su odlučujući za promenu percepcije i konkretnih mera, što znači da se događaju promene na više nivoa. Ne postoji čarobni štapić ili rešenje, ne postoji niko ko je izašao pred javnost i rekao da će se uraditi nešto što će povećati nivo sigurnosti. Uvek se radi o kombinaciji raznih mera, u školama se počelo raditi i na pedagoškim konceptima", rekao je Matić.
Koliko je moguće uspešno "razoružavanje zemlje"?
Neke savezne zemlje, poput one u kojoj se nalazi Vinenden, uvele su novi program gde su kvalifikovani ljudi počeli da odlaze u školu da bi pričali sa učenicima o video igricama. Zatim, policija se povezala sa školama putem raznih alarma, i uvedene su nove tehničke mere u opremu policajaca, tako da se oni mogu suočiti sa napadačima na licu mesta, navodi Matić.
"To su sve konkretne mere. dogodile su se i zakonske promene, koje se tiču pooštravanja mera držanja oružja, uvedeni su razni registri i svakim napadom su dodatno pooštravane mere za dozvolu o držanju oružja. Međutim, sve te mere ne mogu i ne donose apsolutnu sigurnost, u to su uvereni i vlada i stručnjaci - apsolutne sigurnosti nema", ističe Matić.
U Srbiji je, nakon tragedija, predsednik Aleksandar Vučić najavio da će se zemlja "razoružati", a prvi korak u tome preduzet je kada je MUP apelovao na građane da u narednih mesec dana predaju svo oružje u nelegalnom posedu, ističući da se to može učiniti i anonimno, i da građani neće snositi nikakve posledice.
Već prvog dana, kako su rekli iz policije, ova mera je krenula da urađa plodom, jer su građani predali 1.500 komada oružja koje je bilo u nelegalnom posedu.
Matić objašnjava da u Nemačkoj postoje registri koji evidentiraju ono oružje koje se drži legalno, ali da svakako postoji i ono u nelegalnom posedu. Ističe da su se u toj zemlji građani takođe odazivali na pozive policije za predaju nelegalnog oružja nakon velikih tragedije, ali u malom broju - svega par hiljada primeraka oružja predato je u saveznim državama gde je i do devet miliona stanovnika.
"Baš u saveznoj državi Baden-Virtemberg, gde je bio napad u Vinendenu, radilo se o tome da građani imaju oko 140.000 komada oružja. Primer iz Hamburga (pucnjava u prostoriji za okupljanje Jehovinih svedoka) je zanimljiv pogotovo iz aspekta što je policija grada Hamburga pre nekoliko meseci dobila anonimni dojavu da baš ta osoba koja je kasnije izvela napad ima psihičke probleme, i da bi vlasti trebalo da je provere. Nadležni organi su tog muškarca proverili, način na koji drži oružje, izveli kontrolu i zaključili da nema nikakvih problema", rekao je Matić.
Iz godine u godinu raste broj masovnih pucnjava u SAD
Bez obzira na to što se masovne pucnjave događaju svuda u svetu, vesti o tome već decenijama unazad najčešće stižu iz Sjedinjenih Američkih Država. Novinarka "Glasa Amerike" Jovana Đurović rekla je za Euronews Srbija da su brojke o tim pucnjavama previsoke prema svim statistikama.
One je istakla da se kao "masovna pucnjava" karakteriše ona u kojoj ima najmanje četiri ranjenih ili mrtvih osoba, a da je "masovno ubistvo" ono u kojem su najmanje četiri osobe smrtno stradale.
"Podaci organizacije 'Gun violence archive' koja se bavi dokumentovanjem masovnih pucnjava, registrovala je 208 pucnjava i 21 masovno ubistvo ood početka godine. Tendencija je da brojevi rastu, 2016. godine je bilo 383 masovne pucnjave, a 2022. ih je bilo 647", kaže Đurović.
Kada je u pitanju posedovanje i nošenje oružja u SAD, Đurović ističe da se propisi razlikuju od jedne do druge savezne države, u zavisnosti od toga ko je na vlasti.
"Republikanci i demokrate imaju potpuno suprotne stavove po tim pitanjima. Od predsednika Bajdena često čujemo nakon pucnjava da bi trebalo da se pooštre ti propisi, a Republikanci ne misle tako, oni se zalažu za liberalne zakone o oružju i nošenju oružja", kaže Đurović.
Ona daje primer da se u Teksasu 2019. godine desilo masovno ubistvo u samoposluzi, gde su 22 osobe su ubijene iz automatske puške, a da je nakon toga, guverner Teksasa (republikanac) doneo propise koji dodatno liberalizuju nošenje oružja.
"Teksas je država u kojoj možete da nosite bez problema automatsku pušku u prodavnicu. Republikanci koji se zalažu za liberalno noseće oružja kažu da nije u oružju problem, već da bi trebalo da se dodatno radi na dostupnosti službi koje se bave mentalnim zdravljem. Ključna reč za republikance je mentalno zdravlje, a za demokrate pooštriti propise. Čini mi se da ni jedno ni drugo ne funkcioniše najbolje, ako se pogledaju ove statistike", kaže Đurović.
Neke jedinstvene mere fizičkog obezbeđenja škola, međutim, postoje, a one se obično pooštravaju nakon masovnih ubistava, dodaje Đurović.
"Pojačale su škole fizički i video nadzor ne samo zgrada već i dvorišta, zaključavaju se učionice, neke škole imaju detektore metala ili 'tihi alarm', da se pozove policija istog momenta kada neko počne da puca. Te mere fizičkog obezbeđenja, zaista ne znam da je u vestima bilo da su nekog sprečile da počini masovno ubistvo. Ako možete bez provere da kupite automatsku pušku čim napunite 18 godina, zaista vas ništa ne može sprečiti da počinite ubistvo", zaključila je Đurović.
Debata o objavljivanju slika žrtava
U subotu, 6. maja, u tržnom centru u Teksasu dogodilo se masovno ubistvo, kada je napadač po imenu Maurisio Garsija ubio osmoro ljudi. Nakon ovog slučaja, društvenim mrežama počeli su da se dele snimci i slike okrvavljenih tela žrtava, među kojima ima i dece. Zbog svega toga, u ovoj zemlji se pokrenula debata da li bi takve stvari uopšte i trebalo da se objavljuju, kao i tome kakve posledice ostavljaju.
Penzionisani američki policajac koji se zatekao na licu mesta u Teksasu, gde je masovno ubistvo počinjeno, pokušavao je da pomogne unesrećenima, ali su fotografije na kojima se vidi kako pomaže postale viralne na društvenim mrežama.
"Ne želim da vidim fotografiju kako kruži na društvenim mrežama, snimljenu dok sam zvao hitnu i pokušavao da pružim pomoć. Najmanje što ste mogli da uradite je da pomognete, a ne da fotografišete ljude na pragu smrti", napisao je on na Tviteru.
Ova priča je pokrenula raspravu u SAD o tome da li bi ove fotografije trebalo da se prikazuju. Novinar "Njujork tajmsa" Ben Malin razgovarao je sa fotografom Pet Holovej, koja mu je rekla da je "tokom karijere fotoreportera duge 30 godina videla neke nepodnošnjive stvari, ali nikada ovako nešto".
sa Kolumbije Emili Bel napisala je na Tviteru da "nezavisni novinar" sa četiri hiljade pratilaca objavljuje snimke koji "zaista ne bi trebalo da se promovišu".
"Pritom, on nije neko koga pratim i nije pouzdan. Postoje desetine slučajeva da verifikovani nalozi dele lažne vesti. Ovakav materijal se često pojavljivao na Tviteru ranije, ali je bila veća verovatnoća da će biti niže rangiran i da će ga biti teško pronaći", napisala je ona.
Kritikovala je, kako kaže, "novi sistem Ilona Maska koji daje prioritet verifikovanim nalozima, a sada dovodi takve snimke na vrh početne stranice".
Ova rasprava je, zapravo, počela prošle godine nakon velikog masakra u mestu Uvalde u Teksasu. Dejvid Bordman, profesor sa jednog univerziteta, rekao je tada da je "vreme, uz dovolu preživelog roditelja, da se pokaže kako izgleda ubijeni sedmogodišnjak".
"Možda ćemo tek tada naći hrabrosti za više od molitvi", dodao je Bordman.
Urednica lista "Boston gloub" istakla je da "ne treba više dezinfikovati takve zločine", dok je nezavisna novinarka Erin Blekmor istakla da "ljudi zaista ne shvataju šta oružje može da uradi".
Društvene mreže u poslednjim godinama pokušavaju da smanje deljenje ovakvih fotografija, ulažu dosta novca i formiraju čitave timove za borbu protiv toga na svojim platformama. Sa druge strane, Tviter je smanjio nivo moderacije.
Komentari (0)