"Ni psihološki ni pravno nismo bili spremni na ovakve tragedije": Sa kakvim kaznama bi mogli da se suoče napadači

Jedan ubica je mlađi maloletnik, a drugi mlađi punoletnik – to je ono što dodatno doprinosi neverici i šoku sa kojim se Srbija suočava posle tragedija u OŠ “Vladislav Ribnikar” i u selima kod Mladenovca. Psihološki niko nikada ne može biti spreman na takve slučajeve, a stručnjaci ukazuju da Srbija nije ni pravno spremna, jer je zakonodavac teško mogao da predvidi, naročito u prvom slučaju, da će dete od 13 godina izvršiti zločin takvih razmera. U javnosti se danima spekuliše sa kakvim pravnim posledicama bi mogli da se suoče napadači koji su odneli 17 života u samo dva dana?

Zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić rekai je za Euronews Srbija da kada je u pitanju maloletni K.K. koji je sam pozvao policiju nakon što je ubio osmoro učenika i radnika obezbeđenja u školi na Vračaru, on kao osoba koja ima manje od 14 ne može da bude predmet sankcija. Ipak, istakao je, to ne znači da će biti na slobodi. 

Dečak koji je ubio osam ljudi u školi smešten u Kliniku za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu gde je na medicinskom posmatranju. Smešten je uz saglasnost roditelja, a Ilić podseća da krivično-pravni sistem Srbije kao donju granicu za krivičnu odgovornost uspostavlja uzrast od 14 godina.

Šta čeka trinaestogodišnjaka koji je ubio devet ljudi

"Osoba koja ima manje od 14 ne može da bude predmet takozvanih sankcija po zakonu o maloletnicima, niti drugih mera. Međutim, to ne znači da će dete koje je uradilo protivrpavno delo biti na slobodi. Postoje drugi zakoni i mere. Zakon o socijalnoj zaštiti poznaje Institut neodložne intervencije", rekao je Ilić i dodao da to znači da ako su ugroženi zdravlje ili životi drugih osoba, onda takva lica mogu da budu stavljena u ustanovu socijalne zaštite.  

"Tu su i neke mere medicinskog karaktera. Nažalost i život tog deteta koje je izvšrilo taj gnusni protivparvni događaj će se u mnogome promeniti. Prema tome ta priča koja može da se čuje da bi taj dečak mogao da uskoro šeta gradom - najverovatnije tako nešto neće uskoro da se dogodi", rekao je Ilić za Euronews Srbija. 

EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Mnogi su postavili pitanje da li bi on mogao na neki način da odgovara kada napuni 18 godina, ali profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović ističe da krivično pravo ne može da seprimenjuje retroaktivno. Ona je za RTS rekla da to mora da se odnosi na vreme izvršenja krivičnog dela. 

Advokat Veljko Delibašić ističe da je K.K. smešten u psihijatrijsku ustanovu uz saglasnost majke, a da se ta mera produžava i preispituje na određene vremenske periode. 

"Otišao je u psihijatrijsku ustanovu, izvršen je pregled, i njegova majka je dala saglasnost da tamo bude smešten. I bez te saglasnosti možda bi mogao da i prinudno bude tamo smešten. Nakon prvog zadržavanja sud u vanparničnom postupku produžava tu meru tri do šest meseci uz saglasnost, ali u ovim ekstremnim slučajevima kao što je ovaj, moglo bi i bez saglasnosti majke da produži meru, s tim što sud na svaka tri meseca preispituje svoju odluku da li može da bude zadržan", rekao je Delibašić.

Kako je dodao, ako psihijatar smatra da postoji neka duševna smetnja koja opravdava zadržavanje - odrediće zadržavanje bez obzira na saglasnost roditelja.

"Onda će se skupiti konzilijum od najmanje dva psihijatra i još jednog lekara i onda će oni odlučiti da li treba da ga zadrže ili ne. Ako oni to odluče, onda u nastavku priče odlučuje sud koji na bazi tih mišljenja odlučuje da li ga zadržava ili ne. U redovnoj proceduri je potrebna ili saglasnost tog pacijenta ili njegovog zakonskog zastupnika. U ekstremnim situacijama, kada ugrožava sopstveni ili život i zdravlje drugih ljudi, može i bez te saglasnosti biti zadržan bez obzira na godine. Sada se primenjuje ta procedura", rekao je on.

Ocu dečaka pritvor do 30 dana

Kada je reč o V.K., ocu dečaka koji je ubio osam učenika i čuvara škole, advokar Viktor Gostiljac smatra da će biti teško dokazati krivicu delo ugrožavanja opšte sigurnosti koje mu se stavlja na teret.

"S obzirom na to da je saslušavan na okolnosti da je vodio sina u streljanu, to nisu apsolutno elementi ovog krivičnog dela. Potpuno je jasno da ne može biti govora o ovom krivičnom delu. Krivično delo ugoržavanja opšte sigurnosti čini onaj ko poplavom, požarom, eksplozijom ili nekom drugom opšte opasnom radnjom dovede u pitanje život i telo neke osobe. To što je ovaj čovek uradio nije to. Ovde samo može biti govora o tome da li je on na propisan način držao oružje. Ukoliko se ustanovi da nije, on za to može da odgovara prekršajno", kaže Gostiljac za K1. 

Njemu je određena mera pritvora od 30 dana, a Gostiljac smatra da je to "alibi potez tužilaštva".

"Pritvor mu je određen po tački 2 i 3 što znači da ne utiče na svedoke, što je u redu, a tačka 3 odnosi se na to da ne ponovi delo u kratkom vremenskom periodu. Ne postoji način da se ta okolnost u ovom slučaju ponovi. Određen mu je pritvor, jer javnost ne može da shvati i prihvati da baš niko nije u zatvoru posle jedne ovakve tragedije. Ja apsolutno mogu da prihvatim da niko nije u zatvoru, jer je u jednoj državi najvažniji zakon. To je ono što i mi kao advokati imamo kao svoje jedino oružje. Ako zakon tako kaže, tako je", rekao je on. 

Ubica iz Mladenovca ne može biti doživotno osuđen?

Govoreći o slučaju u Mladenovcu, Goran Ilić je napomenuo da ne bi bilo u redu da komentarišemo ravnu kvalifikaciju dok je postupak u toku, ali kaže da kazna doživotnog zatovra ne može da se izrekne licu koje nije navršilo 21. godinu. 

"Ukoliko vinovnk nije navršio 21. godinu, onda u tom slučaju najstroža kazna koja prema njemu može da bude je kazna zatvora od 20 godina", rekao je Ilić.  

Podsetimo, u saopštenju smederevskog tužilaštva se navodi da je osumnjičeni rođen 11.10.2002. godine. Vanja Bajović je rekla da se težina sankcije ne menja u zavosnosti od toga da li je delo kvalifikovano kao teško ubistvo ili terorizam, ali i ona kaže da maksimalna kazna zavisi od godina. Dodaje da moraju da se znaju sve okolnosti da bi mogla da se prejudicira potencijalna kazna. 

Advokat Veljko Delibašić ističe da s obzirom da u trenutku vršenja krivičnog dela osumnjičeni nije imao 21. godinu, neće moći da mu se izrekne najstroža kazna. On je za K1 rekao i da misli da javnost neće uticati na visinu kazne u ovom slučaju. 

Printskrin/RTS, Printskrin/RTS

"Ako je taj čovek izvršio to što mu se pripisuje i ako se utvrdi da je on učinilac tog krivičnog dela, kazna je maksimalna. Opšte pravo svih osuđenih lica je da podnesu molbu za oslobađanje nakon izvršene dve trećine kazne. I oni koji su osuđeni na doživotnu robiju. Ali, to ne znači da će je sud odobriti", rekao je Delibašić.  

Profesorka Vanja Bajović smatra da smo kao društvo i pravno i psihološki bili apsolutno nepripremljeni za tragedije koje su nas zadesile. Kako je rekla, u slušaju pucnjave u školi na Vračaru, zakonodavac nije mogao da pretpostavi da će dete da izvrši tako gnusan zločn. 

Međutim, ona ističe da nećemo sprečiti kriminalitet ukoliko pooštrimo kazne, već smatra da bi trebalo primenjivati preventivne i edukativne mere. 

"Treba kao društvo da se menjamo iz korena. Ne možemo zakonima i kaznama da suzbijemo to. U krajnjem slučaju, krivično pravo i treba da služi kao ultima racio, kao krajnje sredstvo kada sve druge mere ne donesu rezultate", navela je.  

Da li bi trebalo spustiti granicu sa 14 na 12 godina? 

Jedna od mera koju je predsednik Aleksandar Vučić predložio je i spuštanje granice za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina. Kako je rekao Goran Ilić za Euronews Srbija, u situaciji kada postoji ovakva opasnost po društvo sve teme su legitimne. 

"Zaista Evropska konvencija o pravima deteta govori na implicitan način da to ne bi trebalo činiti. Međutim, kada imate ovakvu opasnost, svaka tema u demokratskom društvu je legitimna. U Americi je 90-ih godina pod uticajem kriminala maloletnika i dece promenjen pristup maloletničkoj delinkvenciji. Umesto rehabilitacije se pristupilo skoro jednakom tretmanu maloletnika i punoletnih počinilaca u krivičnom postupku, drugim rečima počele su i njima da se izriču čak i drakonske kazne izvršiocima krivičnih dela koji su maloletni", naveo je Ilić. 

Upitan kakvi su rezultati takvih promena u SAD, rekao je da su oni bili promenjlivi, ali da su se SAD nalazile u situaciji kao i Srbija danas i da je država na neki način morala da reaguje. 

Vanja Bajović je za RTS rekla da su pre par godina dvanaestogodišnjaci u Novom Sadu spalili beskućnika, da su trinaestogodišnjaci bacili vršnjaka s Brankovog mosta, kao i da je dvanaestogodišnjak komšijskom psu zakucao ekser u glavu. Kaže da smo tada mogli da razmišljamo o izmenama zakonodavstva. 

"Skandalizujemo se kako su nam deca postala monstruozna a s sdruge strane se ne pitamo kako to da sprečimo i kakav je odnos prema žrtvi. Imamo human tretman učinioca, ali to mora da znači i poštovanje i human tretman prema žrtvi", napomenula je.